White Lies

Big TV

Izdavač: Fiction, Harvest, Universal, 12.8.2013.

Producent: Ed Buller

Žanr: Alternative rock, synth pop, space rock, atmospheric rock

Trajanje: 45:10

4.3/5

Ocena

White Lies su nakon uspešnog debija krenuli sa velikim turnejama i pokušali da ugrabe slavu što brže. Drugi album „Ritual“ pratila je jaka medijska kampanja, ali se oko njega više diglo prašine nego što je on bio muzičko delo za pamćenje. Trećim albumom „Big TV“ prevazilaze njegove prethodnike i sa manje pompe prave ozbiljnije delo koje pretenduje da obeleži njihovu karijeru.

„Ritual“ je u odnosu na debi trebalo da predstavlja komercijalniji poduhvat, kojim bi Universal užurbano prodali White Lies kao velike zvezde. Album jeste bio korak dalje ka definisanju njihovog zvuka i izbegavanja poređenja sa Joy Divison, Interpol i Editors. Međutim, bend je sa producentom Alanom Molderom možda previše skrenuo sa kursa koji su zacrtali, previše ka sint-popu. Otuda ne čudi potez da su za treći album ponovo angažovali Eda Bjulera, koji je radio na njihovom debiju „To lose my life…“. Bjuler je produkcijski mastermind iza britpop senzacije Suede. Album nije u stilu radova Suede, iako on muzički ima odlike sintisajzerske muzike 1980ih godina. Sa Suede se jedino može porediti po atmosferičnosti novog albuma „Bloodsports“, ali nema potrebe niti previše smisla tražiti povezanost između ova dva benda.

White Lies neguju mračan, atmosferičan zvuk. Pesme samo zvuče veselije, zbog njihove dinamike, ali se ne treba zavaravati, i dalje su poprilično negativne. Za razliku od prethodnika, sintisajzeri su stišani. Ili makar bolje uklopljeni sa gitarama. Odlikuju ga pevljivi, hitični refreni, otud i stvara utisak da je veseliji i pozitivniji nego prethodni radovi benda.

Imenom „Big TV“ White Lies sugerišu da zalaze u neke kompleksnije teme. Ne tako transparentno, između redova, bend se dotiče tema otuđenosti, gubljenja identiteta, pogotovo u velikim gradovima, kao jedna od posledica globalizacije. Zahvaljujući bitovima i semplovima primerenijim za 1980e godine, album ima i retro-futuristički prizvuk. Sam crtež astronauta na omotu isto sugeriše, a ako to nije dovoljno, težnju ka spejs rok zvuku potvrdiće dva filera, instrumentalne kompozicije „Space I“ i „Space II“. Bend je tradicionalno do sada imao po 10 pesama na albumu, a sada 12 zahvaljujući ovim instrumentalima. To može isto ukazivati da nisu tek samo fileri, već da su tu ili da naglase taj retro-futurizam ili da nagoveste pravac u kome će se ubuduće razvijati zvuk benda.

Već po izlasku album je nadmašio očekivanja i našao se pri vrhu britanskih lestvica. Setimo se da su raniji albumi lakše osvajali vrh jer su puštani u manje prometnom delu godine (januar), ali sada su se već osmelili i gurnuli ga u vatru (Pametno su izbegli septembar kada su se za prevlast borili Nine Inch Nails, Kings of Leon i drugi). To je jedno od merila kvaliteta ovog albuma, i nema sumnje da im je u dosadašnjoj karijeri ovo najbolji album. Kao potencijalni hitovi izdvajaju se „Big TV“, „There Goes Our Love Again“, „First Time Caller“, „Be Your Man“… Treba posebno izdvojiti pesmu „Change“ koja je neočekivana balada sa klavirom i gudačkim aranžmanima, ali i „Heaven Wait“ jednu od kompleksnijih pesama sa albuma. Sve to ukazuje da su White Lies prerasli „test drugog albuma“, imaju dobro zacrtan kurs i dovoljno su zreli da postignu uspeh.

Spisak pesama:

1. “Big TV”
2. “There Goes Our Love Again”
3. “Space I”
4. “First Time Caller”
5. “Mother Tongue”
6. “Getting Even”
7. “Change”
8. “Be Your Man”
9. “Space ii”
10. “Tricky To Love”
11. “Heaven Wait”
12. “Goldmine”

Ostavite komentar: