Voodoo Popeye: “Moja ljubav prema Radničkom nema alternativu”

Voodoo-Popaj1

Voodoo Popeye je ponovo na traci! Senior među reperima, pionir i izumitelj ličnog pravca u muzici ’goa-folk’, necenzurisani umetnik širokog dijapazona interesovanja, posle gotovo sedam godina nam donosi muzičko osveženje. Snimio je i objavio novi album „Toolum“ u saradnji sa Narodnim travarima, a o novitetima u muzici i tekstovima, paraleli između buntovnosti u mladosti i zrelosti, pričao je za Balkanrock.

BR: Gde je i šta radi danas Voodoo, dečko 21. veka?

Voodoo Popeye: Pa u 21. veku, kako sam to i najavio. Živim u zemlji Srbiji kao freelancer, to je nekad izgledalo strašno, a danas je to moda, jer ko god ostane bez posla može sebe nazvati freelencerom. Govorio sam ja uvek u svojim pesmama da ćemo svi jednom doći u istu situaciju, ali ljudi su ovde sebični i vole da lažu sebe, da glume kako su stabilni, kako nemaju problema i kako im niko i ništa ne treba, a posle se hvataju za glavu kad se suoče sa istinom. Što se mene tiče nema iznenađenja, godinama radim kao magarac, svestan sam da samo tako mogu da stvorim nova umetnička dela i nastavim da sanjam svoje snove. Za to je u ovim našim neuslovima potrebno mnogo volje, truda i organizacije, ali se kao i svaki veliki trud na kraju isplati. Samo treba biti istrajan i jak duhom, a to se stiče i uvežbava tako što uvek idete linijom većeg otpora i gledate da prvo rešavate veće i teže stvari.

BR: Оpiši nam koncept albuma koji je nedavno objavljen? Koliko dugo si ga pripremao? Ko ti je sve bio podrška u radu na njemu?

Voodoo Popeye: Tekstovi su na tragu prethodnih albuma, ceo album je hard kor rokenrol, ali naravno, ima i momenata gde repujem. :) Na omotu albuma je spoj magičnog Vudu Popayea, afričkih motiva u kombinaciji sa `visokotehnološkim` 21. vekom, alatima za veštine znanja i travkama koje leče. Mislim da je to najubedljiviji koncept koji sam do sada imao, ništa ne odudara jedno od drugog, sve je tu i zajedno sa pesmama sve objašnjava. Snimanje albuma je trajalo oko 3 godine, snimali smo ga kad smo mogli i zato je malo potrajalo, ali sam veoma, veoma zadovoljan, a i prirodno se najbolje osećam u zvuku koji je nastao na ovom albumu.

Omot "Toolum"-a

Omot “Toolum”-a

BR: Album sadrži 12 pesama. Ima li dueta ili saradnje na pesmama sa nekim drugim muzičarima?

Voodoo Popeye: Najveća podrška mi je svakako bio producent Kosta Kole Bogdanović sa kojim sam se savršeno razumeo oko toga šta hoćemo i želimo da napravimo. Mi smo vrlo sličnog muzičkog ukusa i opredeljenja, pa smo stvarajući pesme i puno uživali. Pored produkcije on je svirao gitaru, pa je tako odsvirao i neke rifove i kompozicije koje sam ja prethodno smislio i zabeležio na diktafonu. Zajedno smo radili i na aranžmanu a tekstove sam, naravno, i ovog puta napisao ja. Imali smo i goste na albumu, to su Zoran Marinković Bjesomar i Kiza iz “Presinga“ koji su svojim vokalima dodali još jednu jako bitnu notu svemu što smo kreirali. Bilo je još nekih ljudi koji su doprineli kolko su mogli, a ono što nam je posebno drago je da je svako ko je preslušao pesme dok smo ih pravili reagovao jako pozitivno ili poželeo da učestvuje i podrži tu priču na neki način. To je bio znak da smo uradili pravu stvar.

BR: Kome se obraćaš u novim numerama, ko je ciljna grupa koja će slušati novog Voodoo-a?

Voodoo Popeye: Album bi pre svega trebalo da naiđe na dobar prijem kod rok publike i ljudi koji poštuju rok filozofiju, a koju sam ja prezentovao i do sada, pre svega preko svojih tekstova, ali i sardnjom sa mnogim rok muzičarima i rada sa raznim bendovima. Kao i do sada, obraćam se svima koji imaju volje da čuju i usvoje nešto angažovano, smisleno, edukativno, dosledno, emotivno, duhovito, čarobno, korisno i pozitivno, i koji vole da sve to osete preko moćne gitarske energije. Za ostale ne znam, ali znam da je u Srbiji mnogo muzički neobrazovanih ljudi čiji je jedini pokretač glupi tupc-tupc ritam, oni će to i dalje slušati dok jednog dana ne shvate da je to po njih pogubno, da im je život izmakao kontroli, da je promašen i da se pretvorio u živo blato. To je za takve jedini motiv da uključe mozak i potraže izlaz i spas, ali je pitanje da li će za njih možda tada biti i kasno.

BR: Kako planiraš da ispromovišeš novu ploču? Hoće li biti koncerata po gradovima u Srbiji?

Voodoo Popeye: Najbolja promocija je svakako živa svirka, na kojoj ćemo izvoditi i pesme sa prethodnih albuma. Zvanična promocija bi trebalo da bude na jesen, do kada će ljudi imati vremena da pažljivo preslušaju sve pesme, možda izdvoje neke svoje favorite i preporuče ih svojim prijateljima. Razmišlja se i o spotovima, ali lagano, sve će to doći na svoje, kao i koncerti, Bože zdravlja. :)

BR: Kako bi opisao svoj izum u muzičkim pravcima, takozvani goa-folk, kojim čak karakterišeš i svoj muzički stil?

Voodoo Popeye: Ma to je bila jedna duhovita izmišljotina, trebalo je da u pogovoru svog prvog romana napišem nešto što bi navodno zaintrigiralo čitalačku javnost, a meni kao što vidite nije problem ni da se nalupetam neke naučne fantastike kad to hoću i kad to služi nekoj svrsi. Dao Bog, kvalitetne mašte mi nikad nije nedostajalo! :)

Voodoo-Popaj2BR: Kako su izgledali tvoji raniji nastupi, kada si se pojavio na rep sceni pre skoro dve decenije, a kakvi su sada? Po čemu se razlikuju, možeš li da napraviš paralelu?

Voodoo Popeye: Nije prošlo baš toliko godina, ali bitno je da se dobro sećam kako je to izgledalo. :) Moje prvo pojavljivanje je bilo u SKC-u na jednom hip hop koncertu sa raznim izvođačima, tada sam se pojavio u duksu i radničkim pantalonama, sa okačenim velikim budilnikom oko vrata. Rekao bih po reakcijama iz publike da je to delovalo vrlo atraktivno. Bacio sam par rima na suvo i sišao s bine, ali su ljudi bili oduševljeni tom novom luckastom pojavom. I meni je prijalo, spucao me neki jako pozitivan adrenalin od svega toga i pomogao da doživim binu i publiku, da osetim šta znači biti na sceni pred tolikom publikom, što mi je kasnije dosta koristilo. Ako bih sudio po odnosu koji je vladao između nas koji smo te večeri nastupali to je bilo kud i kamo lepše nego u današnje vreme, sećam se da su svi izvođači jedni druge podržavali, hrabrili ili čestitali posle nastupa. Bilo je i spontanog pridruživanja na bini, pevalo se zajedno. Danas to rade samo smarači i budale, danas to neko radi samo da bi iskoristio nečiji nastup i popularnost, i onda ne znaš šta s takvim čovekom da radiš, video si ga jednom u životu i znaš da niste iz iste priče, gledaš kako skakuće i oponaša prateći vokal iza tebe na bini, čekajući da ga predstaviš ili ne znam šta već. To je jako podlo i ružno, ali ovde očigledno više ništa nije blam, svi samo misle kako da se dokopaju onih pet minuta slave i ne razmišljaju koliko su u tome, jadni, bedni i glupi, a na posletku i neuspešni.

BR: Mnogim reperima različitih generacija si nesumnjivo bio uzor. Kako gledaš na svoju ulogu u tome da imaš jak uticaj u izgradnji stilova mladih muzičkih izvođača?

Voodoo Popeye: Ako gledamo tekstove i ponašanje, 99 posto tih repera su izopačeni i bolesni, i teme su im obično prazne budalaštine, glupavi stihovi kakve bih ja mogo da izbacujem bez prestanka mesec dana, a da uopšte ne uključim mozak, pa zato ne znam kako bih to ja mogao da im budem uzor. Ono što primećujem da rade je da preslikavaju moje fazone ili pokušavaju da preuzmu od mene zanat, kako bi najefektnije napisali pesmu, ali ni to im ne ide jer nemaju to u malom prstu kao ja, niti imaju takav talenat u sebi, niti se trude da sa puno rada i znoja razviju neke pesničke veštine, a kako da ih i razviju kad ih uopšte nemaju. Kod mene ima i talenta i mnogo rada, a ima i malo genetike, to je savršena kombinacija da se bude izvanredan tekstopisac, a bez kvalitetnog teksta ni jedna pesma u kojoj se nešto peva praktično nije vredna pažnje i nema nikakvog smisla. Tek kad se to savlada možemo govoriti o stilu repovanja, imidžu i ostalim tehnikama koje jedan reper poseduje, ali kolko vidim i to kopiraju od koga god stignu pa ni u tim stvarima ne uspevaju da budu originalni i svoji.

BR: Na koga si se ti ugledao kada si započinjao svoju karijeru i razvijao se kao umetnik? Imaš li i sam idole?

Voodoo Popeye: Ja sam se naslušao kvalitetne muzike, pre svega rokenrola i džeza, i danas mogu da zaključim da je to bila odlična podloga za moje upoznavanje sa dobrom muzikom, ali da se nikad nisam trudio da nekog kopiram koliko god on bio sjajan i dobar već sam gledao da formiram svoj autorski izraz. U mom dosadašnjem radu postoji samo poneka parodija, ali to je već nešto drugo, nešto što opet ima neku svoju vrednost.

BR: Poznat si kao multitalentovana osoba i multimedijalni umetnik. Na koje svoje umetničko dostignuće si najponosniji i koje vrste umetničkog izraza pored pisanja i pevanja te još privlače i interesuju?

Voodoo Popeye: Pisanje, muzika i gluma, to su tri oblasti u kojima mislim da sam podjednako dobar. Da crtam i slikam nemam pojma, ali umem da pravim skulpture od već postojećih predmeta pa sam i taj talenat ispoljio i prezentovao na nekim izložbama. U narednim godinama planiram da malo više poradim na tom glumačkom polju, ali o tom potom.

BR: Tekstovi tvojih pesama obiluju humorom i satirom. Koje pojave i sutuacije su ti najinteresantnije i najkomičnije kao ideje za stvaranje?

Voodoo Popeye: Inspracija dolazi iz svega što se dešava u meni i oko mene, a umem i da običnu situaciju pretvorim u neobičnu ako tako nešto zamislim, znači inspiracija uvek odnekud dolazi. Moj mozak je već toliko izvežban da na to reaguje jako često pa mi nekad oduzme puno vremena da zabeležim to što me je inspirisalo.

Popaj - veliki Meraklija

Popaj – veliki Meraklija

BR: Šta po tebi nedostaje srpskoj muzičkoj sceni, a čega eventualno ima i više nego što je potrebno?

Voodoo Popeye: Mislim da sam na to pitanje odgovorio kroz ovaj intervju, a i u mnogim svojim pesmama. To i jeste poenta, što svako svojim radom i ponašanjem najbolje govori o sebi, neko je prost, bedan i besmislen, a neko pametan, kreativan, autentičan, svestan, vredan i sve ostalo što ide uz to. `Fala Bogu što je tako, jer se tako najbolje razaznaje kolko ko vredi ili ne vredi kao autor i čovek.

BR: Koje pesme se vrte na tvojim plejlistama? Šta privatno slušaš od muzike?

Voodoo Popeye: To će najbolje ljudi videti kad odu na moj lični fejsbuk profil, tamo sam naveo umetnike čiji rad poštujem i volim. Postoji još podosta drugih koji imaju po nekoliko pesama koje volim pa ih zato nisam ubacio u spisak, jer smatram da to ipak nije dovoljno da zasluže da se nađu na tom zlatnom spisku. :)

BR: Navijaš za Radnički iz Niša i vatreni si Meraklija. Jesi li osmislio možda neku navijačku pesmu ili ako ne da li imaš u planu takav poduhvat?

Voodoo Popeye: Voleo bih da se to dogodi, i nadam se da hoće, a ideja za takvu pesmu ne može da nema, jer je to klub za koji navijam. Imam i ideja za navijače, fazon kako bi mogli da navijaju pa da se i po tome razlikuju od većine drugih. Ako neko od navijača ovo pročita i pozove me, rado ću mu te ideje preneti. I još da pomenem to da sam imao ponudu od nekih naših poznatih klubova da im napišem himnu, ali sam to glatko odbio jer moja ljubav prema Radničkom nema alternativu.

BR: Poslednji nastup u Nišu bio je pre skoro 4 godine. Imaš li pozive od strane organizatora sa juga Srbije, i planiraš li koncert za Nišlije?

Voodoo Popeye: Često ima poziva sa juga, samo treba naći vremena i uklopiti to u ostale aktivnosti. Ja se trudim da to izvedem, a nadam se da sam to mnogo puta do sada i pokazao. :)

Jedan komentar o “Voodoo Popeye: “Moja ljubav prema Radničkom nema alternativu”

Ostavite komentar: