Vladimir Zdravković (By-Pass): “Nikada nisam odustao od By-Passa”

vladimir_zdravkovic_1Kultni pančevački bend By-Pass posle 12 godina diskografske tišine vraćaju se osveženi sa novim singlovima, koje će na kraju propratiti i novi album, radnog naziva “Pustinjom”. O idejama novih singlova i o samom albumu čiji se mastering radi u Abbey Road studiju, razgovarali smo sa Vladimirom Zdravkovićem.

BR: Nedavno je izašao spot za pesmu “Ništa nije večno” u kome je dominantan kostim Ivana Ristanovića. Kasnije sam video nešto slično na fotkama sa nastupa u Beogradu. Znači li to da je By-Pass krenuo da uživo gradi vizuelni identitet ili je to bila trenutna stvar samo za taj nastup?

Vladimir: By-Pass od samog početka ima tendenciju da konceptualno zaokruži celu priču. U sklopu toga, na primer, imamo urađene video animacije za sve pesme koje izvodimo uživo. Nažalost, retko gde do sada smo imali prilike i da ih puštamo, izgleda da su projektor i platno i dalje misaona imenica za najveći broj klubova kod nas. Što se tiče Ristinog outfita to je njegov lični trip. Uvek na svirke nosi gomilu kostima, maski i još 300 čuda jer mislim da ni sam ne zna unapred šta će od svega toga koristiti to veče. Tek kada se završi tonska proba, nekih pola sata-sat pred svirku povlači se u neki svoj kutak, ubacuje se u trip koji ga u tom trenutku radi i u zavisnosti od toga bira šta mu odgovara od onog što je poneo, često i improvizuje na licu mesta. Na svakoj svirci je drugačiji. On to sve shvata veoma ozbiljno.

BR: Pre pomenute “Ništa nije večno” pojavila se “Nedelja” u kojoj se bez uvijanja prikazuje aktualno stanje u zemlji. Koliko mislite da će ta naša “nedelja” biti večna?

Vladimir: Pa kao što rekoh, “Ništa nije večno” (smeh) ali definitivno evolucija kod nas sporije teče, čini se da smo uvek bili evropski “Bermudski trougao”. Istovremeno je i smešno i tužno, zato i tekst pesme odiše sarkazmom, što inače nije moj stil pisanja, prosto se poklopilo jedno s drugim…  Istina je da je “Nedelja” napisana odavno, pre mnogo godina ali tragedija je u tome što svaka vlast čini da ova pesma uvek bude aktuelna.

vladimir_zdravkovic_3BR: Vaš prethodni album (“Psychoactive”) izdat je još 2000. godine. Zašto je došlo do tolike pauze?

Vladimir: Posle promotivnog perioda tog albuma, koji smo nekako uspeli da relativno uspešno izguramo iako ni u to vreme nismo imali nikakvu pomoć od naše tadašnje izdavačke kuće, krenulo je nizbrdo. Teška vremena, i za puko preživljavanje a kamoli bavljenje umetnošću, kod nas su učinila da mladi masovno odlaze van zemlje kako znaju i umeju. Od postave koja je snimila “Psychoactive” jedan gitarista je završio u Belgiji a basista u Kanadi. Svi znamo koliko je teško naći ljude koji će se stopiti u duh benda na pravi način. Usledile su brojne promene, nešto kasnije i pauza u radu benda, preostali članovi su radili neke druge stvari… Bez obzira na sve nikada nisam odustao od By-Pass-a, za to vreme sam zajedno sa Danijelom radio na novim idejama pišući pesme i snimajući demo snimke u prostoriji za vežbanje. Toliko smo nakupili ideja u tih par godina da imamo materijala za izdavanje do kraja karijere (smeh), dobar deo je iskorišten i za nov album. Videćemo šta ćemo sa svim tim, ima tu mnogo dobrih pesama koje nimalo ne zastarevaju ali poznajući nas verujem da će nam nove ideje koje nadolaze biti prioritetne, moraćemo da napravimo neki balans… Inače kod nas sve mora da se dešava neopisivo sporo jer smo pre svega čini se zapanjujuće malerozan bend. Mi smo od onih koji kad se pojavimo negde obavezno nešto crkne (smeh). Sećam se još snimanja “Psychoactive”-a u studiju; preživljavali smo svašta – od volšebnih kvarova tehnike, preko ozbiljnog zemljotresa pa sve do sudara, producent koji je tada bio jedan od najboljih u zemlji se ubrzo odselio u inostranstvo i prestao sa radom, koproducent je neposredno po završetku snimanja zaglavio dva meseca u bolnici zbog tuberkuloze a snimatelj i dan danas tvrdi da ima noćne more zbog nas… Nije ni čudo što je teško naći ljude koji bi radili sa nama (smeh).

BR: Šta novi album donosi novo u odnosu na „Psychoactive“ i kada ga možemo očekivati?

Vladimir: Novi album se nadovezuje na “Psychoactive” u idejnom i emotivnom pogledu ali sa širom naracijom, ostaće specifična atmosfera koja je sada već naš potpis ali će biti sveukupno pitkiji i komunikativniji od prethodnika, neće izgubiti na oštrini a biće još raznovrsniji. Jednom rečju – zreliji, što je i logično. Dosta pesama po nekom našem viđenju zvuče kao singl tako da ćemo ovaj put gledati da uradimo što više spotova, do sada su se pojavila dva a planiramo još barem tri. Među pesmama će se naći i apokaliptične koračnice, potresne arije umotane u teške distorzije spuštenog štima, kombinacije elektronike sa akustičnim gitarama, hipnotičko repetitivni motivi koji dižu i spuštaju atmosferu, jedna strana obrada sa potpuno izmenjenim aranžmanom i harmonijama kao i jedanaestominutni ep koji zatvara album, tako da, što bi rekli, ima za svakog po nešto (smeh). Zaista, svi u bendu imamo osećaj da radimo nešto veliko i veoma smo ponosni na rezultate. Album, čiji je radni naziv “Pustinjom”, već duže vreme se krčka u studiju Underground na Novom Beogradu, u završnoj fazi je miksanja i ostalo je svega još nekoliko termina da se konačno finalizuje. Nema potrebe za žurbom jer je neko nepisano pravilo da treba izbeći letnji period za izdavanje albuma tako da ga možemo očekivati na jesen a do tada ćemo obaviti sve propratne poslove vezane za izdanje.

vladimir_zdravkovic_2BR: Otkud to da se mastering radi u čuvenom londonskom Abbey Road studiju?

Vladimir: S obzirom na to koliko smo dugo i pažljivo radili na produkciji, logično je bilo da idemo do kraja i potražimo neko ozbiljno rešenje vezano za mastering. Suština je da u Srbiji ne postoji nijedan studio koji se profesionalno bavi masteringom a najbliži nama takav studio je u Sloveniji, gde inače i odlazi jedan broj domaćih naslova. Kad je već tako, mi smo proširili priču i uzeli u razmatranje 7-8 profi mastering studija, od Slovenije do Amerike, detaljno ih analizirali i na kraju izabrali Abbey Road. I nismo pogrešili. Nemaš šta puno da im objašnjavaš, ljudi su profesionalci i odmah znaju šta kako treba uraditi. Sećam se kad sam prvi put čuo mastering prve naše pesme; pustio sam, čuo 30 sekundi i ugasio. Jednostavno nisam imao potrebu da slušam do kraja, apsolutno svaki detalj u miksu je legao baš onako kako sam hteo. Saradnju smo ostvarili sa njima za sada za “Nedelju“ i “Ništa nije večno“ i lično sam oduševljen finalnim proizvodom, tako da ćemo im i ostatak albuma kad završimo poslati preko neta.

BR: Za koji vid izdavaštva ćete se opredeliti? Sve popularnije digitalno, klasično ili pak neko treće?

Vladimir: Još uvek razmišljamo o toj temi. Uskoro bi trebalo da obavimo razgovore sa par izdavača i nakon toga ćemo doneti odluku. Iako se digitalno preuzimanje sa neta kod nas često nameće kao jedino rešenje, lično ne mogu da zamislim da naš novi album ne bude i na fizičkom izdanju, tako da će CD-a svakako biti. Neki od nas u bendu maštaju i o manjem tiražu vinila, razmotrićemo da li će i u kom trenutku tako nešto biti izvodljivo.

BR: Nedavno su Bjesovi obradili vašu pesmu “Sjaj”. Kako ste zadovoljni obradom i koliko mislite da će vam to pomoći u daljem radu i proboju na sceni?

Vladimir: Obrada kultnog benda sigurno skreće pažnju njihove brojne publike, pogotovo onog dela koji nije bio upoznat sa našim dosadašnjim radom, što je za nas veliki plus jer smatram da nam je profil fanova sličan. Pored toga, osim što je to bila vest po svim rok medijima, sumnjam da će nam se od sada otvarati i ona vrata koja to do sada nisu, mada voleo bih da grešim. Za mene je pre svega velika čast što je verovatno jedini domaći bend koji je u nekom trenutku imao kreativnog uticaja na mene obradio našu pesmu, kao i činjenica da smo mi ubedljivo najmlađi bend među odabranim obradama za njihov cover album gde će biti zastupljene njima omiljene pesme sa ex-Yu prostora. Više puta smo Zoran Marinković i ja vodili duge razgovore o toj pesmi, kako je on vidi a kako ja. Iako mu se pesma veoma dopada, video je setu, razočarenje, mirenje i prihvatanje sudbine na kraju pesme kao moguć optimizam u najavi a po njemu sve treba da se završi u beznađu pa je promenio par stihova, što je meni skroz ok jer daje neki drugačiji ugao gledanja na celu stvar. Imao sam prilike da pre zvanične čujem i par totalno drugačijih, vrlo interesantnih verzija obrade ali je na kraju ostala ova koja je muzički najsličnija originalu. Koliko vidim mišljenja o obradi su podeljena; jednima fali upravo ta dubina i bajkovita atmosfera koja je krasila original dok drugi glorifikuju konkretnost i standardno čvrst potpis Bjesova.

by-passBR: Da li vam, i koliko, ide na živce činjenica da kad u jutubu kucate By-Pass već na trećem slovu iskoči ponuđeni Aca Lukas. Meni mnogo (smeh)…

Vladimir: Možda samo kao neka prva reakcija, kasnije mi to nije smetalo. Nisam od onih koji kukaju i pljuju po drugima, ne omalovažavam tuđi uspeh (ukoliko je realan a ne virtuelan koji se bazira na samohvalospevima i plaćenim medijskim pumpanjem), gledam u svoje dvorište i radim najbolje što mogu. Situacija je takva kakva je; kad sam ja bio klinac rok muzika je bila kul i svi su je slušali a narodnjaci težak underground, sada je obrnuto. Da je ostalo kao nekad, i Aca Lukas bi ostao veran svojoj rok branši. Ko zna, možda za 10 godina dizelaši okače “er-maks-dvojke“ o klin i počnu da slušaju džez (smeh). To su moja razmišljanja, nisam pričao o toj temi sa ostalima u bendu.

BR: I za kraj moram da pitam, pošto dolazite iz Pančeva, šta je s tim gradom? Otuda nam dolazi jako puno dobre i originalne muzike poput vas, nekad Jewyja a sada Briganda, Polarisa, Unezverene Pepeljuge i drugih… Je l’ to do isparenja ili čega već pa sumornost izrečena na pančevački način zvuči bolje od svih ostalih?

Vladimir: Pančevo je oduvek imalo bogatu autorsku scenu, prepoznatljivu po tome da nismo imali dva benda koja isto zvuče. I danas je širok žanrovski spektar – od Iskaza pa do Triggera, svako traži svoje mesto pod suncem. Što se tiče pančevačke melanholije u muzici, verujem da kombinacija nekada jakog a danas oronulog industrijskog grada i nepreglednih vojvođanskih ravnica prirodno pruža dobitnu kombinaciju onim umetnicima koji znaju da takav poklon na pravi način prigrle.

Ostavite komentar: