Vlada Divljan – Sećanje na osmeh večitog dečaka iz Knez-Danilove

divljan (2)

Vladimir – Vlada Divljan, jedan od čuvenih Idola, idol mnogih, pošao je 4. marta iz Beča put večnosti. Od njega, za sve nas, u amanet su ostali neki od najvećih hitova pop-rok muzike, kako iz perioda dok je osamdesetih godina stvarao pod novim talasom jugoslovenske muzičke scene (nazivavši ga talasom svežine), tako i iz perioda sa početka druge decenije 21. veka, kada je otkrivao nove muzičke granice u toku svoje samostalne karijere.

Vlada Divljan je bio jedan od retkih. Bio je i ostao samo jedan od nas, a u isto vreme velikan kojeg su krasile osobine koje danas mnogima nedostaju. Sećam se našeg upoznavanja u septembru 2013. godine nakon koncerta sa Ljetno Kino Big Bandom ispred novosadske Banovine, u večeri kada je premijerno prikazan film o njemu (“Vlada”). Saznavši da se interesujem za intervju, prišao mi je i posve srdačno se obratio: “Dobro veče, mene čekate? Izvinite ako ste dugo. Ja sam Vlada.”

Prvo što se dalo uočiti, bili su njegova skromnost i odmerenost u stavu, staložen, dubok glas sa izraženim beogradskim akcentom, te iskrenost i vedrina koja je isijavala iz njegovog mekog osmeha. Isti taj osmeh, sa sobom je otkrivao duh dečaka, malog temperamentnog “bika”, koji voli život i igru, koji je bio umešniji u boksu i rvanju, a manje u sportovima s loptom, koji pamti nepravdu… O njemu sam, sećam se, rado čitala u starim novinama. Njegove su note bile njegove velike ljubavi. One su, ne samo obeležile, već svakako ulepšale, kako moju, tako i mladost mnogih drugih. U njima je i uz njih je Vlada i dalje “tu”.

Za svoj muzički poziv govorio je da je specifičan, da ako počnete da ga radite neiskreno, publika to vrlo brzo oseti i onda je više nema. Govorio je da je možda najveća romantika – ne glumiti. A mnoge generacije njegove publike su upravo to kod njega i prepoznavale.

divljan-dete

Večiti dečaci iz Knez-Danilove

Rođen je u proleće, 10. maja 1958. godine. Ulica Knez-Danilova, u kojoj je Vlada živeo od svoje druge godine, svakako će ostati deo najlepših priča iz njegovog detinjstva, a pre svega beogradski asfalt, na kojem je pravio svoje prve muzičke “korake” pod ruku sa dvojicom velikih prijatelja, Božom Jovanovićem, prvim bubnjarem Idola i Zdenkom Kolarem, basistom Idola. Zdenkova priča ide ovako:

“Ja sam se doselio (u zgradu u kojoj su obojica živeli) negde ’63. godine, iz Zemuna gde sam se i rodio i prvi dečko kog sam sreo dok su nam stvari još bile na kamionu bio je Vlada. To je bilo kao u priči, dva dečaka se sreću ispred zgrade: Zdravo. Zdravo, kako se zoveš? Vlada, a ti? Ja sam Zdenko. Moj ćale nam je dao pare i poslao nas da kupimo žvake da im ne smetamo. I mi odemo i kupimo one kockaste žvake, velike kao karamele, one što ti potpuno napune usta, prave pravcate socijalističke žvake iz onog perioda. Tako je sve počelo.”

Njihovi prvi bendovi zvali su se Faraoni i Holipi. Prvi instrument koji je Vlada svirao bila je mala mandolina, jer je bio veliki ljubitelj dubrovačkih trubadura. Kasnije, sa 12 godina, je kupio gitaru, dok se Kolar opredelio za bas, a Boža za bubanj. Prvu svirku imali su u školskoj biblioteci.

“Zvučali smo kao indijanci koji napadaju voz”, govorio je duhovito Vlada. (“Yugopapir”, 2014).

VIS Idoli

VIS Idoli

Gimnazijski dani, doneli su Vladi poznanstvo sa Srđanom Šaperom, koji mu je bio najbolji drug i Kokanom Popovićem, koji će se posle Bože ustaliti kao bubnjar u bendu, te sa Borom Antićem i Draganom Mitrić. Bend je nazvan Zvuci ulice, prvobitno Merlin i bio je to prvi beogradski bend novog talasa (nastao je 1976. nakon što je Vlada završio Geodetske studije).

“Znaš kako, diplomirao sam geologiju, smer petrologija, a “petros” je na starogrčkom stena. A stena se na engleskom kaže “rock”, a gde je “rock”, tu je i “roll”… sve se to nadovezuje jedno na drugo.” (B92, 2008).

Prve svirke sa razglasom mladi muzičari održali su u SKC-u, gde su svirali pored svojih stvari i Bitlse, Stonse…a probe benda imali su u tek otvorenom prvom beogradskom studiju Druga maca. U jednom intervjuu Vlada je na pitanje koja mu je omiljena pesma, upravo odabrao jedan hit Bitlsa, “From Me to You”.

“To je neka prva pesma na koju sam reagovao, ono kao klinac.” (“Popboks”, 2009).

Dirljiva je priča Vladine drugarice iz VIII Beogradske gimnazije (gde su im, kako je umeo reći, dozvoljavali da puste kosu), o Vladinoj prvoj pravoj gitari:

divljan1“Zapamti, Nevenče, gitara se zove Gibson Les Paul Deluxe… Nevenče, ti moraš da znaš u pola dana i u pola noći kako se zove moja nova gitara”. (Nevena Žikić, Twitter).

Vlada je voleo Beograd, najveću tremu imao je pred Beogradskom publikom, a jedna od neispunjenih želja bila mu je da mu se vrati i da još jednom prošeta njegovim ulicama:

“Uželeo sam se Beograda. Hoću da se viđam s drugarima i da šetam, a ne da radim ili sviram. Brane mi da pijem, a tako bi mi legle čaša-dve tamjanike”, napisao je njegov prijatelj i novinar Boris Jakić, u posthumno objavljenom poslednjem razgovoru sa njim.

Na pitanja šta voliš, a šta bi promenio u Beogradu i Beču, u intervjuu od pre šest godina, Vlada je izjavio: “Volim što su to gradovi! Teško je reći, ali u Beogradu bih pokušao da navedem ljude da se lepše ponašaju, da ne budu bahati, sebični u saobraćaju. Voleo bih, kad bih mogao, da malo vratim osmeha na lica. Isto to i u Beču – svuda malo nedostaje vedrih lica.” (“Popboks”, 2009).

divljan (6)Pre nastanka Idola (zvanično 1. marta 1980.god), a nakon raspada Zvuka ulice, postojali su Dečaci, kao neka vrsta konceptualne grupe, a činili su je pored Vlade, Srđan Šaper i Nebojša Krstić. Pozvao je Vlada i Zdenka Kolara i Božu Jovanovića da osnuju pravi bend, a on je pisao pesme. Prvi veći uspeh ostvarili su u jesen 1980. godine na Omladinskom festivalu u Subotici, gde su osvojili svoju prvu nagradu. Prvi koncert su održali u beogradskom SKC-u 25. juna 1981. godine. Iste godine su sa grupama Šarlo akrobata i Električni orgazam učestvovali u snimanju albuma ,,Paket aranžman”, koji je ušao u istoriju kao jedno od najuticajnijiih izdanja yu-roka. Sa grupom Film su te godine putovali brodom uz jadransku obalu i svirali po turističkim mestima.

“Retko te viđam sa devojkama” (snimljen sa “Pomoć, pomoć”) bio je prvi hit Idola. Izazvao je veliku pažnju medija zbog aluzija na homoseksualnu tematiku. Takvu tematiku, prvi je obradio “Tom Robinson Bend” u pesmi “Sing if you’re glad to be gay”, a pre Idola “Prljavo kazalište” u  pesmi “Neki dečaci”.

1981. godine izašao je za Jugoton mini EP VIS Idoli, sa kojeg su se pored “Retko te viđam sa devojkama” i pesme “Maljčiki”, kao bonusa, posebno istakle i “Devojko mala”, “Dok dobuje kiša u ritmu tam tama”, “Malena”, Zašto su danas devojke Ijute”.

1. marta naredne godine, Jugoton je objavio i njihov prvi album sa osam pesama “Odbrana i poslednji dani” (sniman u studiju Radio Beograda). Neki od hitova koji su se na njemu našli su “Kenozoik”, “Nebeska tema”, “Rusija”, “Hajde, sanjaj me, sanjaj“. Album je dobio naziv po književnom delu Borislava Pekića, a omot mu je štampan ćirilicom, sa detaljima freske. Godinama je bio proglašavan za najbolji rok album u bivšoj Jugoslaviji. Osam urednika i kritičara tada vodećih evropskih časopisa proglasilo je Idole jednim od obećavajućih bendova tadašnje Evrope. Drugi album Idola, Čokolada”, koji je sadržao sedam pesama, objavljen je 1983. godine. Pored istoimene pesme, na njemu su se našle popularne pesme “Vetar i zastave”, “Ja sam tu” i “Bambina”

divljan (5)“Novi talas je bio period kad se, bar po mom mišljenju, smisao vratio u rokenrol, bavili smo se provokativnim i donekle zabranjenim temama… Bilo je to kreativno razdoblje, razdoblje promena u čitavom svetu, što nas je inspirisalo. “, izjavio je Vlada za “Nacional”, 2007. godine.

Idoli su postojali sve do 1984. godine. Posle koncerta u Ljubljani u okviru turneje, na površinu izlaze međusobna nezadovoljstva i grupa prestaje sa radom. Vlada je započeo solo karijeru, ostavši veran pop-roku. Muziku za film “Šest dana juna”, koji je obuhvatio čak 24. pesme, mahom hitova, izašao je odmah naredne godine.

Album “Tajni život A. P. Šandorova” je snimljen sa Aleksandrom Šandorovim 1988. godine. (PGP-RTB). Među pesmama sa tog albuma su “Neću ništa da znam”, balada “Više nisam tu” i sempl hit “Patuljci”.

Na muzici za film “Kako je propao rokenrol”, radio je 1989. a Giletom iz Električnog orgazma i Dušanom Kojićem Kojom. Sa Giletom je od 1989 do 1991. godine stvarao i “Rokenrol za decu”, “Rokenrol bukvar” i “Lutka koja kaže ne.” Pisao je takođe i muziku za popularne filmove Crni bombarder (1992) Tri palme za dve bitange i ribicu(1998), te verzije pesama Bitlsa za seriju “Čovek u beloj jakni”

Od 1991. do 1997. godine živeo je u Australiji, gde je sarađivao sa tamošnjim muzičarima i radio u lokalnoj radio-stanici. Tamo je i specijalizirao dizajn zvuka na AFTRS-u. Tokom kratke posete Jugoslaviji krajem 1995. i početkom 1996. osnovao je u Beogradu Old stars bend sa Šandorovom, Kolarom, Giletom, Markom Milivojevićem i Borisom Bunjcem. Bend je izveo dva fantastična koncerta, a na osnovu tada snimljenih materijala objavljen je album “Odbrana i zaštita” za B92 Records (sniman u Studio M Radio Novog Sada tokom 1996. godine).

1997. godine usledio je projekat u Australiji sa Kirilom Džajkovskim iz grupe Leb i sol. Od 1999. godine živeo je u Beču sa suprugom Dinom i dva sina, Stevanom i Pavlom.

“Upoznali smo se krajem 1997. godine kod zajedničke prijateljice Dubravke Duce Marković… Kratko mi je trebalo da shvatim da je to ono pravo. Ljubav vreba, nikad ne znate kada će se desiti i često se dešava kada čovek misli da je nesposoban ili nespreman da voli… Divan sam, dobar, mio… Mislim da sam vremenom omekšao jer sam kao mlađi bio stroži. Međutim, kakav sam zaista najbolje znaju moja supruga i deca”, govorio je Vlada za “Story” (2010).

divljan (4)2000. godine sa Old stars bendom objavio je album “Sve laži sveta” (Automatik). Neke od pesama sa njega su “Kad te vidim”, “Odnesi me”, “Noćas tražim”, ‘Moj grad.”

Album instrumentala “Vlada Divljan presents Die Tonzentrale “ za B92 Records objavio je 2003 godine.
2006. godine osnovao je bend Nevladina organizacija. Svirao je sa njim koncerte i  učestvovao u političkim kampanjama. Snimio je i CD EP “Četiri godišnja doba” (2012) sa zagrebačkim Ljetnim Kino Big Bendom. Odavao je utisak da je, iako u drugoj državi, on sve vreme i dalje “tu”. Večiti dečak iz Knez-Danilove sa mekim osmehom.

“Noćas tražim meke reči
noćas tražim mir
noćas tražim baš te reči
znaš ih samo ti

Reči koje nikad
nećeš izgovoriti
one koje sad tu stoje
samo reci ih

Noćas tražim jedno lice
koje kaže “da”
jedno malo, bledo lice
da me pogleda

Ono koje sada kriješ
iza osmeha
noćas tražim baš to lice
samo otkrij ga

Noćas tražim jednu suzu
da me sakrije
da mi kaže da je dobro
da me miluje

Kad je vidim u tvom oku
ona čuva te
noćas tražim baš tu suzu
samo pusti je.”

( “Iza osmeha”, album “Sve laži sveta”)

divljan (1)“Ne mogu da poverujem da je Vlada zauvek otišao. On mi je bio više nego brat. Decenijama smo bliski prijatelji i neke od najlepših momenata moje mladosti provela sam u njegovom društvu. Vlada će živeti kroz njegovu muziku koja će večno trajati. On je bio apsolutno u pravu kada je govorio da nam je samo ljubav potrebna”. (Dubravka Duca Marković)

Vlada je svakako bio najtalentovaniji muzičar naše generacije i svakako će nedostajati, kako na srpskoj, tako i na regionalnoj sceni. Ovo je strašan gubitak, ali ipak najveći za njegovu porodicu, njegova dva sina i suprugu.” (Srđan Gojković Gile)

“Lično sam toliko pogođen da nemam snage reč da kažem zbog Vlade” (Zdenko Kolar)

“Vlada je veliki, najveći umetnik, liričar, pesnik. Od kako sam ga upoznao, znao je da je muzika jedino što ga zaista zanima u životu. Bili smo u mladosti najbolji drugovi i mislim da je veoma mnogo ljudi duboko potreseno njegovom smrću, jer je bio simbol mladosti, ljubavi, nečega što je bolje i lepše.” (Srđan Šaper)

Ostavite komentar: