naj-bolji

Vizelj

Naj bolji

Izdavač: Rock svirke, 25.03.2016.

Producent: Ivan Petrović

Žanr: Garage rock, blues, punk, funk

Trajanje: 37:08

4.3/5

Ocena

Gde su mladi, tu je kažu, i šala. Ostavimo ovu odvratnu floskulu po strani, ali mlada tročlana gospodska družba zvana Vizelj zaista je duhovito pristupila ovom albumu. Kada biste sabrali sve godine članova ovog tria, Kit Ričards bi bio 15 godina stariji od njih! Aleksa Nedić, Veljko Milinković i Andrej Mladenović rođeni su posle albuma „Kiselo i slatko“ Partibrejkersa i čuvenog “Ad hoc Kliće” Ništa Ali Logopeda, a negde u vreme Kojinog „I Think I See Myself on CCTV“, ali sa svojim materijalom mogu da stanu uz trenutne radove pomenutih autora (onih koji su i dalje aktivni, prim. aut.) i da uopšte nemaju tremu. Iako je vapaj za vajnim muzičkim osveženjem na domaćoj sceni u 99% slučajeva klasičan nonsens, osveženje u vidu godina u ličnoj karti svakako je dobrodošlo. Iako to ne biste pomislili tokom slušanja, ali Vizelj su upravo to osveženje. Mladi? Da. Duhoviti? Prilično. Usvirani i kreativni? Još pitate!

Ako bismo morali (a moramo, prim. aut.) da ubodemo prstom u tabelu žanrova kada je ovaj album u pitanju, jagodica našeg prsta bi se našla na tački između panka, fanka, bluza i garažnog roka. Od uvodnog „Nosoroga“, koji je i najveći hit ovih adolescenata, do hiper-uprošćene himnice „Ritam Mašina“ i duhovito bizarne „Kralj Hors“, Vizelji vas voze i teraju da skačete, derete se i s vremena na vreme umeju da vam izmame salvu smeha. Kroz tekstove se provlače nešto iščašeniji famozni motivi svakodnevnog života, ali i elementi koji nagoveštavaju veću eklektičnost nego kod nekih starijih kolega. Intenzivno flertovanje sa psihodeličnim temama i lepotama poroka dodaje u miks i dozu misterioznosti, ali ni u jednom trenutku ne gazi na teritoriju vulgarnosti. Album vas neće udaviti „forama“ niti će ikada delovati usiljeno. Usiljenost bi se, u ovom slučaju, javila da su Vizelji u pesme uneli mrak kao da pošteno gaze pedesete i rade u rudniku, koji, složićemo se, ne priliči uzrastu. Humor je jedan od glavnih sastojaka ovog paprikaša, a kuvari se, po svemu sudeći, neće tako lako odreći ovakvog pristupa.

Budući da maltene pokriva četiri žanra, ovaj album je iz muzičkog ugla šarenkast. Ne možemo reći da je šaren i raznovrstan, s obzirom na to da se sve uklapa u bluz-garažni kalup. Na to treba dodati povremenu pank drskost i sveprisutne izlete u fanki vode i voila – eto Vizeljima karakterističnog zvuka. Pomenuti hit singl „Nosorog“ režaće kao da ga svira rahmetli Lemi Kilmister, a distorzije ne fali ni ultra-furioznom gruvu „Kao deca“. Pred kraj albuma, pre nego što ode u polunarodnjački skit, pesma „Mrzim narodnjake“ doneće pank koji gruva toliko da će se svideti i zakletim protivnicima panka. S druge strane, sving „Mamuza“, „Kafa i cigara“ i „Kralja Horsa“ upoznaje nas sa bluzerskom stranom ove trojice. Posebno duhovita i realnim likovima inspirisana „Bubnjar“ odiše maltene gospel vajbom ritmičnog skandiranja dok ne uđe u superfluidnu wah-wah vožnju. Ne treba zaboraviti ni pomenutu „Ritam Mašinu“ kojoj to što je prosta da prostija ne može biti samo ide u prilog.

Pomenuli bismo i goste na albumu, Ivana Klačara, koji svira saksofon na pesmama „Kralj Hors“ i „Mrzim Narodnjake“ i grupu Kontraudar, koja doprinosi pomenutoj gospel atmosferi na „Bubnjaru“. Sve u svemu, da ne bismo spojlovali čitav album, momci sviraju drsko i britko. Da li je u pitanju Milinkovićeva gitara koja voli da iznenadi slušaoca nekim likovima i rifovima, Nedićev bas koji se tetura po Andrejevom ritmu ili pak Andrejev bubanj koji miri fank i pank, zaista nije bitno – omladinci sviraju rokenrol onako kako omladinci treba da ga sviraju – bez pardona.

Svojim stavom koji jednostavno vrišti iz svake pesme Vizelj podsećaju na rane Stonse. Iako se to čini kao nerealno poređenje, sve je tu: opušteni stav momaka koji račune ne polažu nikome, maltene dečija neposrednost, podjednaka ljubav prema buntu i crnačkoj muzici i, možda najvažnije, sadržaj. Bend Vizelj ima šta da kaže, nije tu tek da zadovolji potrebe scene sezonu-dve. Puneći koncertne prostore i privlačeći raznovrsnu publiku sigurno ne postižu auto-golove, a za sledeći album im želimo duže trajanje materijala i malo usredsređeniji pristup. Ako se prvi mačići u vodu bacaju, prvo LP mače benda Vizelj pliva kao Nađa Higl, osvaja medalje, kao i srca publike. Nije bez mana, ali objektivnih zamerki nema. Ruku na srce, možda zvuk Vizelja nije najhladnije pivo u gajbi, ali im stvaralačku svežinu ne može oduzeti niko. Bićemo pošteni i priznati da je bend ubacivanjem remiksa pesme „Glamurozno mononukleozni“ na album pokazao da ume da ceni i moderniji pristup rokenrol zezanju. Ako posle hiljadite napomene da su u pitanju mladi ljudi niste ubeđeni u to, ubediće vas “Mrzim Narodnjake”, klasičan primer panka i bunta koji se pomalo vrti oko opšteg mesta. No, Vizelj su bend koji još uvek odrasta, a vreme kojim će oni gospodariti samo što nije počelo. Dečije bolesti je, na kraju, najbolje imati u detinjstvu.

Paradoksalan je ovaj album – napravila su ga maltene deca koja savladavaju stilove kojih se obično hvataju muzičari sa velikim brojem kilometara za sobom. Najlepše od svega je što uspevaju u tome. Ovo je album „od mladih za mlade“ na koji će se najviše ložiti nešto starija ekipa. Klinci se neće ložiti jer klinci nikada nisu znali šta valja, a matorci jer nikada neće prežaliti što više nisu klinci.

Spisak pesama:

1. Nosorog
2. Glamurozno mononukleozni
3. Bubnjar
4. Long Way To Banatski Sokolac
5. Killing Floor (Jimi Hendrix cover)
6. Kafa i cigare
7. Idemo gore
8. Mamuze
9. Kao deca
10. Ritam mašina
11. Kralj hors
12. Mrzim narodnjake

Ostavite komentar: