Virvel u Sibiru (Elektropioniru)

foto: arhiva

U Srbiji ne postoji mnogo bendova koji se direktno opredeljuju za post rock zvuk. Ipak, neki su odlučili da se isključivo razvijaju u ovom žanru koji podrazumeva dosta opreme i veliku uvežbanost muzičara. Virvel je jedan od retkih koji se usudio da se beskompromisno upusti u ovakav stil. Koncert u Elektropioniru je bio prilika za njih da požele svima srećnu Novu godinu i završe kocertne aktivnosti za 2016.

Kao gost na binu oko pola 10 izlazi Ilija Ludvig, beogradski kantautor u zanimljivom autfitu. Na sebi je imao samo cipele i kabanicu. U Elektropioniru je bilo ledeno hladno tako da je bila velika hrabrost izaći tako oskudno obučen. Svirao je autorsku muziku na engleskom i francuskom jeziku, neprekidno cupkajući kako se ne bi smrzao. Svi u publici su bili nabundani dok je on prkosio zimi.

Ilija završava svoju setlistu, a na binu se penju članovi Virvela. Nakon kraćeg nameštanja svirku otvaraju pesmom na francuskom “Charade“. Gitarista nakon pesme izjavljuje : “Hteli smo da se žalimo na to što je hladno, ali posle Ilije to nema smisla. Uopšte nije hladno, super je.” Nastavljaju s mirnim tonom i pesmom “Opet jutro“, na koju se nadovezuje “Das boot“, melodična i raspevana , sa misterioznim narativinim krajem koji prati huk vetra. Dolazi do pauze za Tijanu (vokal i bas) i sledi instrumentalna “…i tu se stvar zakomplikovala” , a onda tužna  “A da se to nikada ne dogodi” o gubitku bliskih osoba. Najavljuje se pesma koja nije svirana deset godina, “4 meseca 2 dana” u nešto drugačijem aranžmanu nego u studijskoj verziji.

Bend nakon ovog izvodjenja prelazi na novije pesme “Poslednji svedok” i “Sve neki fini svet“. Publika očigledno voli i uživa u  pesmama, a i bend se trudi da ih što bolje isporuči. Stalno su u  pokretu: gitarista je kod bubnjara, nakon toga svi staju u krug i muziciraju.

Nastup se nastavlja sa dve nove pesme, posle kojih slede “Nemački štim” i “Kao na primer” tokom koje Dejan (gitara i klavijature) silazi u publiku i pridružuje se fanovima. Samo za ekipu iz 44. bloka Virvel svira “Idemo u kraću šetnju moramo da razgovaramo“. Za kraj regularnog seta ostavljaju “Iz Sibira“, koju krasi aranžman u kom se smenjuju mračne i svetle deonice na gitarama i basu dok klavijatura i semplovi održavaju napetost. Naziv i zvuk ove pesme savršeno su se uklopile u ambijent “ledare” kakva je Elektropionir bio sinoć.

Bend se vraća da svira bis i pitanjem: “Jel pada sneg?”, započinje svoju verziju pesme “Listen, the snow is falling”  američkog benda Galaxie 500. Ovogodišnje svirke završavaju sa “Hodamo” i “Brzi Svemir“. Zbog komšiluka, kako kažu, morali su tad da završe svoj nastup.

Virvel je uspeo da pokaže da se i u poprilično nekomercijalnoj muzici, kakva je post rock, može doći do publike u Srbiji. Poseduju veliku sigurnost u sviranju i brigu za ljude koji ih slušaju. Tokom koncerta su se trudili da niko ne postane uspavan, da svi zaborave koliko je hladno i uživaju u muzici.

Ostavite komentar: