Verzija 2

Probudi me

Izdavač: Mark Projects (CD), 4.5.2012. (CD)/2.2013. (Free download)

Producent: Verzija 2

Žanr: Heavy metal, alternative metal

Trajanje: 30:20

3.5/5

Ocena

Da stvari na srpskoj metal sceni kreću nabolje (što ne znači da se kreću u skladu sa maštarijama metal muzičara i fanova) nagoveštava debi-album trija Verzija 2, Probudi me, objavljen sredinom prošle godine kao fizičko izdanje, a nedavno i za besplatan download sa zvaničnog sajta benda.

Ovaj beogradski sastav, osnovan 2011. godine, koji čine basistkinja i pevačica Aleksandra Marković, gitarista Miloš Marković i bubnjar Dejan Nikolić, na svom prvencu predstavio se energičnim metal zvukom, koji se kreće u rasponu od tradicionalnijih („Stop“, „Mašina za bol“, moj favorit kada je o Probudi me reč) do alternativnijih (naslovna numera, „Košmar“) formi, možda ne odviše inventivnih – mada album na momente nudi veoma zanimljiva rešenja, poput orijentalnog prizvuka perkusija u „Nebu“ – ali izvedbe dovedene gotovo do perfekcije. Svo troje članova Verzije 2 sjajni su instrumentalisti, a glas Aleksandre Marković, iako ograničenih mogućnosti, veoma je karakterističan – po boji donekle podseća na glas njene imenjakinje sa prezimenom Milošević (što, naravno, ne znači da Probudi me podseća na Princezine neuspele metal izlete) – a njene interpretacije (stihova koji su, uostalom, uglavnom njeni) su veoma upečatljive.

Ono što je za naročitu pohvalu jesu tekstovi (na srpskom jeziku, što predstavlja dodatni plus), izašli iz pera Markovićeve (najveći deo tekstova) i Nevene Nikolić (tekstovi „Mašine za bol“ i „Neba“ – ova dva teksta su, usuđujem se da primetim, za nijansu kvalitetnijia od ostalih). Tekstovi pesama sa Probudi me kvaliteta su kakav je redak na našoj metal sceni. Razume se, ne može se govoriti o rock poeziji, neizbrušenih ivica – reč „retardi“ („Pustite me napolje“), na primer, upropastila bi svaki tekst – i opštih mesta ima na pretek, no u spoju sa tim opštim mestima neretko su veoma uspele metafore. Introspekcija je dominantna tema, no ima na Probudi me i angažovanosti („Pustite me napolje“, „Niko nije kao ja“) – valja naglasiti da je na albumu moguće otkriti naznake uticaja Ritma Nereda; u oba slučaja dominiraju mračne boje, i ja nalazim da je Probudi me album umnogome bjesovsko-blockoutovski. A potom, može se govoriti – iako nisam primetio da sami članovi benda to čine – o labavom konceptu. Album otvara vapaj za svetlošću („Probudi me“), a zatvara mirenje sa bezizlazom („Košmar“), između kojih su strah („Stop“), tuga („Mašina za bol“), bes („Pustite me napolje“), nada („Nebo“), i pomirenje sa mučninom i mrakom („Niko nije kao ja“, „Još otrova“) – mogli bi, dakle, govoriti o albumu kao slici duševnog stanja pojedinca u mračnom vremenu.

No, ako nade da će pojedincu i društvu svanuti više nema, nade da će našu metal scenu obasjati sunce, ako je suditi po prvencu Verzije 2, još ima. Ovaj bend puno obećava, a tek se zahukava – tome u prilog govori i činjenica da na albumu ima osam pesama, što još od sedamdesetih nekako, predstavlja minimum kada je reč o studijskim albumima (i klasičnim „dva i po do pet i po minuta“ pesmama, razume se), od ukupno trideset minuta trajanja. Kao da su članovi benda rekli: „Da za početak krenemo skromno“. Što znači da su samokritični, i da velike stvari od njih tek možemo očekivati.

Spisak pesama:
1. „Probudi me“ – 4:32
2. „Stop“ – 3:15
3. „Mašina za bol“ – 3:25
4. „Pustite me napolje“ – 2:50
5. „Nebo“ – 4:26
6. „Niko nije kao ja“ – 3:02
7. „Još otrova“ – 3:11
8. „Košmar“ – 5:37

Ostavite komentar: