“Veran svom duhu” – priča o Jimu i njegovom ocu

Rok ikona James Douglas Morrison, poznatiji kao Jim Morrison, bio je frontmen i pevač grupe The Doors. Ostavio je neizbrisiv trag na rok kulturu sedamdesetih godina. Njegova muzička zaostavština nastavlja da neometano raste i dan danas. Smatran je za jednog od najharizmatičnijih pevača u istoriji muzike, divljeg duha, prepotentan, buntovan i ćudljiv. Autor je nekoliko knjiga pesama, kratkih dokumentarnih filmova i muzičkih spotova.

Jim je rođen u Melburnu (Florida) 8. decembra 1943. godine, a umro je 3. jula 1971. godine u Parizu. Njegov odlazak u večni život u 27. godini zaprepastio je njegove obožavatelje širom sveta. Okolnosti njegove smrti i tajna sahrana su bile predmet beskrajnih glasina i igrali su značajnu ulogu u mistici koja nastavlja da se vezuje za njegovo ime.

Pronađen je mrtav u kadi, u sobi hotela. Zvanično, izdalo ga je srce u toku noći, a autopsija nije urađena. Pronašla ga je njegova dugogodišnja devojka, Pamela Courson, koje je kasnije tvrdila da je smrt posledica predoziranja heroinom koji je ušmrkao misleći da uzima kokain. Sa druge strane, stoji priča pevačice Marianne Faithfull, da je ubijen od strane njenog bivšeg momka, a jednog od najačih celebrity dilera droge iz Franscuske, pod imenom Jeane de Breteuil, koji je i bio Pamelin diler. On je i sam umro od predoziranja iste godine u Maroku, a Pamela 1974. godine. Sаm Bernett, vlasnik noćnog kluba Rock ‘n’ Roll Circus u knjizi “The End: Jim Morrison” progovorio je kobnoj noći, tvrdeći da se Jim predozirao u toaletu u klubu, a da su ga kasnije dva dilera odnela. Više o ovome možete pročitati ovde.

Naravno, postoji i više teorija o “lažiranju smrti”, pre svega zbog toga što je Jim to i želeo da uradi na vrhuncu svoje karijere i potom da pobegne u Afriku. U tom slučaju, plan je bio da se javi kolegama iz benda, što nije nikada učinio. Drugi razlog zbog kojeg fanovi veruju da on nije umro u Parizu je taj što su njegovo telo videle samo dve osobe, iako je ostalo u hotelskoj sobi tri dana pošto je pronađeno.

Jim je sahranjen na groblju velikana “Père Lachaise”, a njegov grob je jedno od najposećenijih mesta u Parizu. Natpis na njemu Κατά τον δαίμονα εαυτού, koji je postavio njegov otac početkom devedesetih godina, znači “veran svom duhu”.

Njegovi roditelji su bili admiral George Stephen Morrison i Clara Clarke Morrison, koji su se upoznali na Havajima, 1942. godine. Godinu dana kasnije, Clara se trudna, noseći Jima, preselila u Klirvoter (Florida) da živi sa tastom i taštom, dok je George bio obučavan za pilota u obližnjoj bazi mornarice Sjedinjenih Država. Kada je njegova pilotska obuka bila završena, u proleće 1944. godine, krenuo je da služi na Pacifičkom frontu za vreme Drugog svetskog rata. Vremenom, Jim je dobio sestru Anne i brata Andyja.

Kao što bi se i očekivalo u vojničkom domu, Jimovi otac i deda su bili strogo disciplinovani. Ipak, po njegovim svedočenjima, njegova majka je bila ta koja je bila admiralov zapovednik. Mladi Morrison je maturirao u gimnaziji u Aleksandriji (Virdžinija), u junu 1961.godine. Prateći oca, cela porodica se preselila u južnu Kaliforniju avgusta iste godine. Jim je poslat potom opet u Klirvoter, da živi sa babom i dedom i pohađa koledž Sankt Petersburg. Premeštaj je imao ekonomskog smisla pošto je njegov otac nastavio da živi na adresi svojih roditelja, što je bilo uobičajeno rešenje za one koji su radili u vojsci.

Bio je inteligentan i sposoban đak (navodno je ima koeficijent inteligencije od 149), posvećen časovima književnosti, poezije, religije, filozofije i psihologije. Ova interesovanja su se jasno odrazila kasnije u njegovom razvoju kao pesnika i od velike su važnosti za razumevanje njegove vizije muzičkih nastupa ukopčanih sa elementima pozorišta. Često je bio nemiran na časovima i bio problem što se tiče discipline. On je sebe video samo kao pesnika. Počeo je da piše još dok je bio u školi, noseći sveske sa sobom gde god da je išao, beležeći svoje misli i zapažanja. Nastavio je sa tom navikom do kraja života.

Život sa strogim babom i dedom je bio težak za nekoga ko je voleo alkohol. Jim se zato prebacio na Državni univerzitet Floride, koji je pružao dobru nastavu, ali je bio predalek, te se preselio bliže kampusu. Januara 1964. godine , uprkos roditeljskim prigovorima, konačno se uputio u Los Anđeles, gde je nastavio svoje studiranje kinematografije na UCLA. Nakon diplomiranja 1965. godine, krenuo je dalje boemskim životom. Uspeo je zapanjiti kolegu sa fakulteta, klavijaturistu Raya Manzareka čitanjem svojih stihova za Moonlight Drive”. Njih dvojica su iste godine osnovali grupu The Doors. Pridružio im se bubnjar John Densmore, a gitarista Robby Krieger je primljen na Densmorovu preporuku i odmah je dodat u postavu. Zbog režima sa malo hrane i mnogo LSD-ija, nekada punačak Jim, oblikovao se u boga roka. “Break On Throughje bio prvi objavljen singl grupe.

Publika ga je od samog početka karijere obožavala, a popularne novine su ga velilčale, nazivajući ga prvim velikim muškim simbolom od smrti Jamesa Deana. Sa porodicom je otišavši od kuće  prekinuo svaki kontakt, a jedan od razloga svakako je bilo očevo veliko i stalno protivljenje muzičkoj karijeri. U vreme kada se njegova muzika penjala na top-listama u 1967. godini, on nije bio u kontaktu sa svojom porodicom već više od godinu dana i lažno je tvrdio da su njegovi roditelji i rođaci mrtvi. Ova dezinformacija je bila objavljena kao deo materijala distribuiranim sa prvim istoimenim albumom The Doorsa.

Poznanik Jimovog oca bio je prvi koji ga je ugledao na naslovnoj fotografiji ploče i pokazao je porodici Morrison. Otac je na to ostao i više nego ravnodušan i smatrao da ta javna sramota mora odmah da se zaustavi. Pisao je pismo svom sinu, pozivajući ga da odustane od bilo kakve ideje o pevanju i muzičkoj grupi, jer je smatrao da on za to što radi nema nikakvog talenta. Jim ga po svemu sudeći nije poslušao. Nastavio je svojim putem sigurno i verno svom duhu.

Ipak, kasnije, njegov otac je žalio zbog svojih izgovorenih reči, i u pismu od 2. oktobra 1970. godine kancelariji Okružne komisije u Floridi on priznaje da je prekid porodičnih veza rezultat rasprave o proceni muzičkih talenata njegovog sina. Izjavio je takođe da ga on ne krivi što nije bio spreman da inicira kontakt sa porodicom i da je ipak ponosan na njega. Porodica Morrison je prekinula tišinu dajući intervjue za knjigu The Doors by the Doors, čiji je autor Ben Fong-Torres.

“Znao je da ne mislim da je rok muzika bila ono najbolje za njega. Možda je pokušao da nas zaštiti.”, izjavio je tada Jimov otac, dodajući “da je velika čast za porodicu da je njegov sin sahranjen u blizini kulturnih giganata, kao što su Oscar Wilde, Edith Piaf i Frederic Chopin”.

Andy, Jimov brat, pričao je kako je majka dok je bila živa išla na koncert The Doorsa u Vašingtonu da  bi videla Jima, ali da ju je on odbio i da se vratila kući u suzama. Porodica je sa godinama počela razmišljati da je Jim sam osmislio takozvano neprijateljstvo sa njima kako bi ih zaštitio od medijske pažnje koja bi ih sigurno zadesila. Sestra Anne izjavila je da je njen brat voleo misteriju i da nije želeo da bude odnekud. Za kraj poslušajte poslednju pesmu koju je Jim snimio samo nekoliko nedelja pred smrt. U pitanju je  “Riders on the storm”. Ona se smatra njegovom autobiografijom.

Ostavite komentar: