Velibor Nikolić

Lov na vukove

Izdavač: Black Planet Records, 9.7.2014.

Producent: Velibor Nikolić

Žanr: Alternative rock, post-grunge, noise

Trajanje: 46:57

3.9/5

Ocena

Velibor Nikolić definitivno ne voli da gubi vreme. Nakon samo dve godine od svog prvog solo albuma “Čovek Peva Posle Rata” i prošlogodišnjeg debi albuma Briganda “Zaplešimo Grešnici”, objavljeno je novo solo izdanje pod imenom “Lov na Vukove“.

Nekadašnji frontmen Jewy Sabataya, a danas glavno kormilo Briganda i naravno, svog solo rada, nastavlja sa sintezom raznolikih zvukova, sumornih, ponekad teskobnih nota i kontemplativnih momenata uz blagu i povremenu upotrebu više ili manje artikulisanih industrial zvukova.

Za razliku od prethodnog solo izdanja “Čovek Peva Posle Rata“, primetno je da je Velibor želeo da umanji učestalost akustičnih elemenata (kao i ambijentalne atmosfere) i ovo izdanje usmeri na više distorzirani gitarski zvuk (tradicionalnija rok forma – gitara, bas, bubanj). Ovom promenom izraza dolazimo i do činjenice da je muzika konkretnijeg (da ne kažem, hitičnijeg) duha.

Autor je definitivno ovladao svim osobenostima svog zvuka u odnosu na Sabatay, Brigand i prethodni solo album i rešio da učini ovo izdanje naprednijim u smislu zvuka i prezentacije, tako da će slušalac biti u prilici da mu se određeni segmenti pesama “urežu” u mozak. Pre svega, numera koja otvara album, “Njen Problem” svojim refrenom zvuči kao singl, hit za koji bi mogao da se uradi spot. Mada se služi vokalnim pristupom koji kao da aludira na neke od Nirvana momenata sa hodanjem po tankoj liniji između falša i sirove, nekontrolisane boje glasa, sve što se u ovoj pesmi čuje će vas posle nekoliko slušanja naterati da je u toku neke šetnje pevušite.

“Franzfeld” (što je zapravo nemački izraz za selo Kačarevo, u blizini Pančeva, rodnog mesta Velibora Nikolića) nastavlja dalje sa svojim ambijentalnim zvukom. Ono što ovoj pesmi daje kvalitet jeste što u svom poluinstrumentalnom pristupu i repetitivnošću deluje hipnotički na slušaoca (pogotovo kada nastupi razvijenija bas linija i glavna gitarska melodija). Mogu se čuti evociranja stila nekadašnjeg Block Out zvuka, kao i solo rada Nikole Vranjkovića, s tim što se Velibor više usmerava na prijemčiviju i dinamičniju pop/rok ritmiku tako da je zvuk nešto svetliji. Pomalo smeta refren koji, iako odgovara stilu generalnog zvuka, pomalo narušava čistoću zvuka i uspostavljene atmosfere i vokalno deluje falš u oktavnom udvajanju glasova (što može biti deo stila i namera, ali ne deluje dovoljno ubedljivo).

“Čajanka” direktnije pokazuje Veliborovu eksperimentalnu prirodu sa brojnim haotičnim zvucima. Zanimljiv pristup, i sa ovom čistijom produkcijom zaslužuje da se uporedi sa nekim inostranim alternativnim sastavima. Poneki od zvukova ponovo upućuju na mračniju prirodu srpske muzičke scene u proteklih petnaest godina. Ova pesma nije baš za svačije uši, ali može da dopre do onih koji dublje zarone u ovo izdanje.

“Beskičmenjak” podseća na neke od momenata Alice In Chainsa (i to konkretno završnom numerom sa Tripod albuma, “Over Now”). Još jedna pesma koja ostavlja po strani eksperimentalne pokušaje i vrlo konkretno prezentuje jasan ritam, formu i refren koji imaju potencijal za singl. Disonantni gitarski solo se vrlo dobro uklapa i sirovi urlik Velibora u refrenu pogoduje pesmi.

Zamračeni Oasis. Tako bi se možda mogla opisati pesma “Staklo Ispod Kreveta”. Ne previše duga po trajanju, ali zvuči poput blagog, igrivog intermeca u odnosu na duže i tegobnije numere.

“Inkvizitor” deluje kao jedna od slabijih numera na albumu. Mada je vrlo interesantan momenat sa upotrebom efekta tokom vokalne deklamacije, kasniji momenti sa disonantnom atmosferom na gitari, kao i sam refren deluju pomalo zamorno i teško za slušanje.

Ko je bolje upoznat sa diskografijom Sonic Youtha, sigurno će ovde prepoznati i pronaći nešto za sebe. Unutar različitih pesama, postoji jasan tonalitet, čak i jasni i čisti refreni koji se “praljaju” što elektronskim šumovima i neartikulisanim zvucima, što svakako ima za cilj da uneravnoteži suptilnu i blagu atmosferu pesama (s tim što je zamračena i teskobnija atmosfera mnogo primetnija u slučaju iskusnog muzičara iz Pančeva).

Druga polovina albuma kao da pomalo posustaje u smislu energije i ideja, mada poslednje dve numere, “Askomesetes” i naslovna “Lov na Vukove” daju viši stepen dinamike. Posebno poslednja pesma, koja deluje kao povratak iz teške bitke na svetlost i spasenje uz krajnju upotrebu elektronskog zvuka sa zaključenjem pesme.

Na kraju, treba reći da je izdanje svakako korak dalje u daljoj evoluciji zvuka, čak i ne toliko eksperimentalno koliko bi se moglo reći da je “komercijalnije” u odnosu na prethodni rad. Možda nije album koji biste mogli da pustite u svakoj prilici i ume da bude izazovno za nekoga ko nije naviknut na ovakav pristup, ali s druge strane postoji dovoljno rada i truda koji mu daje integritet. Kao i u slučaju sa nekim drugim izdanjima, stvar je ukusa koliko ćete se pronaći u ovakvom izrazu, ali biste svakako mogli da pokušate s obzirom da nema toliko prisutnih sastava sa ovakvim stilom u našem okruženju.

Spisak pesama:

1. “Njen Problem” (05:05)
2. “Franzfeld” (06:07)
3. “Čajanka” (04:18)
4. “Beskičmenjak” (05:30)
5. “Staklo Ispod Kreveta” (02:31)
6. “Inkvizitor” (06:04)
7. “Riedquat” (02:30)
8. “Preporod” (05:12)
9. “Askomesetes” (05:54)
10. “Lov Na Vukove” (03:46)

Ostavite komentar: