Velibor Nikolić

Čovek Peva Posle Rata

Izdavač: Manekeni Bigza/Hi-Gain Records, 15.6.2012.

Producent: Velibor Nikolić

Žanr: alternative, noise, folk, rock

Trajanje: 48:36

4.0/5

Ocena

Frontmen nekadašnjeg Jewy Sabataya a sadašnjeg Briganda višak inspiracije odlučio je da pretoči u jedno samostalno izdanje. Nije redak slučaj da solo albumi pevača nekih bendova kreativno i stilski ne mrdnu dalje od matičnog benda što ih automatski čini poprilično nepotrebnim. Sa ovim izdanjem, na sreću, to nije slučaj.

Na “Čovek peva posle rata” Velibor je uneo sve ono što krasi i njegov matični bend ali provučeno kroz drugačiji tip filtera. Ovog puta on se odlučio da svede distorzije na minimum pa tako imamo prilike da slušamo zanimljiv miks nois-a (odličan primer je uvodna “Vendrfolnir) i psihodeličnog folka. Pošto je “folk” postala pogrdna reč u Srba nije na odmet reći da se ovde ne misli na splavarski tip folka već na ono što ameri smatraju folkom, a to je obilna upotreba akustičnih gitara. Što se tiče psihodeličnog dela tog folka on proizilazi iz činjenice da te akustične gitare zvuče kao da su im žice zarđale i provučene kroz neku zlokobnu kiselinu. Imajući u vidu da je Velibor uz minimalnu pomoć sam snimio ceo album ne čudi što on odiše određenim lo-fi duhom koji se sere na obilatu šminku od produkcije. Ogoljenost ovde samo dodatno ide u prilog iskrenosti emocija koju nose muzika i tekstovi.

Kad smo već kod tekstova valja napomenuti da su oni očekivano jača strana ovog izdanja. Velibor Nikolić uspeva da uradi sličnu stvar kao i Stojke iz Goribora a to je da obične reči, koje svakog dana normalno izgovaramo, sklopi na takav način da one oslikavaju nešto odurno na prelep način…pa čak i obrnuto. To se, naravno, ne da izvesti bez adekvatnog glasa. Pevanje ovog muzičara je dosta puta nailazilo na kritike ali mu je sa druge strane poslužilo da se izdvoji iz mase i postane prepoznatljiv. Glas je instrument. Pa ako gitara može da škripi, reži i zavija zašto ne bi mogao i glas? Teško da mogu zamisliti nekog metalca anđeoskog kastrata da adekvatno otpeva stihove “Pogreb nije modna pista” ili refren pesme “Miris katrana u proleće”. Doduše može se primetiti da Veliboru bolje idu deonice kada treba da pusti glas i malo razvuče reči nego kada treba tiho da ih kaže. No sve je to zanemarljivo i ne utiče na snagu albuma.

Jedina pesma koja se vidno razlikuje od drugih je “Horizontala”. Za nju se trenutno radi spot što znači da će ona na neki način predstavljati celo izdanje. I verovatno će “prevariti” nekog oko zvuka koji može da očekuje. Ova stvar razvlačećih rifova i gromoglasnih urlika isuviše odskače od ambijenta ostalih i po malo kvari atmosferu u koju muzika uvlači do tad. Mogla je da bude ili malo pripitomljena ili da prođe kao pesma Briganda.

Ovo izdanje teško da će privućti nova uha da obrate pažnju na Veliborovu muziku i na muziku Briganda i Jewy Sabataya, već je više neki vid poklona dosadašnjim fanovima. Ali opet…nikad se ne zna. I ukoliko ovaj tekst natera nekog na to biću krajnje srećan jer ovaj album to zaslužuje.

Mala napomena samo. Ne pustajte ga preko dana jer će vam zamračiti sunčan dan od 30 i kusur stepeni.

Spisak pesama:

  • 01. Vedrfolnir
  • 02. Autsajder Trči U Prašini
  • 03. 7324
  • 04. Pitanje
  • 05. Miris Katrana u Proleće
  • 06. Horizontala
  • 07. Kauboj, Njegovo Dvorište I Njegov Karton
  • 08. Lovac Na Povratke
  • 09. Fosfor
  • 10. Slovo
  • 11. Besplatni Hodnici

Ostavite komentar: