Vaya Con Dios u velikom stilu se oprostili od Srbije

vcd1

Foto: Mihailo Milovanović

Naslov popularne operske numere kaže “Vreme je da kažemo zbogom”. To „vreme“ je za belgijski sastav Vaya Con Dios i njegove srpske fanove došlo dana 12. oktobra u beogradskoj Kombank areni, gde su se jedni oprostili od drugih na najbolji mogući način – pesmom.

Po ličnoj želji pevačice Dani Klein, kao predgrupa je pred srpsku publiku izašao instrumentalni sastav Duo moderato. Ovog puta, duo je ustvari bio trio, tj. pojačan perkusijama. Oni su svoju svirku počeli oko 20.50h, i u narednih pola časa „okupirali“ pažnju prisutnih svojim laganim melodijama i sjajnoj simbiozi akustične gitare i violončela.

Po završetku njihovog repertoara, nestrpljenje 10 hiljada ljudi je doživelo svoj vrhunac. Udaranjem nogama po podu i gromoglasnim urlicima Beograd je dozivao svoje omiljene Belgijance. I – počelo je! Oni su zakoračili na scenu veoma samouvereno, spremni i bez treme, koju je harizmatična Dani vrlo brzo ugušila snažnim i baršunastim glasom. „One silver dollar“, „Puerto rico“, „What’s a woman“, neke su od pesama koje će zauvek ostati zapisane unutar zidina najveće dvorane u Srbiji.

vcd2Beograd se promenio od našeg poslednjeg gostovanja. Sve se menja. Ali, vi ste ostali isti. To je lepo!“, pohvalila je prisutne 60-ogodišnja Dani. Iako je ona rešila da ode u penziju, što je i glavni razlog ovogodišnje oproštajne turneje, sinoć je svojim performansom pokazala svim zlim jezicima da još uvek može bez problema da iznese ceo dvočasovni koncert. To je dokazala i svojevrsnom „best of“ setlistom, među koju su se našle zaista zahtevne pesme. Aranžmani jesu bili nešto drugačiji od originala. Bile su izvedene u opuštenijem, džeziranom maniru. Ali, to nikako nije uticalo na kvalitet koji one poseduju.

Na sinoćnjem koncertu gostovala je i mlada francuska kantautorka Marianne Aya Omac, koja je svojim raskošnim vokalom, nakon jedne svoje kompozicije, asistirala u nastavku svirke. Preko balada i bržih ritmova bend je pričao sa svojim obožavaocima i to je donekle bilo dovoljno. Nije bilo na odmet i s vremena na vreme ustati sa svojih sedišta i zaigrati uz „Just friend of mine“ i „Dont cry for Louie“, ali se ipak većim delom koncerta cupkalo na svojim mestima. Narod u areni je svakako trebao da se potrudi malo više.

Doduše, ovo sentimentalno veče je moglo da traje nešto duže, s obzirom da u nepunih dva sata nije moglo stati sve što je Vaya Con Dios u poslednjih 25 godina predano gradio i sve ono što su poštovaoci njihovog rada hteli da čuju i dobiju od njih. Naravno, potrebno je oprostiti se od svih gradova, od svih onih zemalja i nacija, koje su volele i vole njihovu muziku. Zato je verovatno svaka osoba sinoć osetila neku vrstu „pozitivnog“ gneva. Gneva zbog čega je ovome došao kraj. Posle iskrenog i kratkog „zbogom Srbijo“ svetla su se upalila. Sve ostalo je istorija.

vcd3

Ostavite komentar: