Vasil Hadžimanov (VH Band): “Pravila su se promenila”

Premda ne najpoznatiji, ali zasigurno jedan od najtalentovanijih i najcjenjenijih muzičara na našim prostorima, za Balkanrock otkriva planove svog novog/starog sastava, ali i zašto uskoro opet dolazi na Demofest. Uz dozu kofeina i nikotina, družili smo se Vasilom Hadžimanovim

BR: VH Band se sprema da nas obraduje novim izdanjem?

Vasil Hadžimanov: Trenutno smo u procesu snimanja našeg petog albuma. Inače, snimamo u Mostaru, kod Orhana Masla Ohe, bivšeg perkusioniste benda Dubioza kolektiv, koji je sad postao šef u „Pavaroti“ centru. Poznajemo taj studio prilično dobro, jer smo bili tamo u par navrata, između ostalog kada smo se spremali za koncert u Japanu. Znamo da je odličan studio, dobili smo lepu ponudu od Ohe i to je dovoljno dobar razlog da snimamo tamo.

BR: Valjda ovaj put neće biti problema sa nestankom instrumenata?

Vasil Hadžimanov: Da, bilo je i toga, ali je to greška koja se neće ponoviti. Za one koji ne znaju, svojevremeno smo u Mostaru ostavili instrumente u nečuvanom kombiju usred noći. Kada smo se vratili mlada „gospoda“, zarad brze zarade, nam je „maznula“ par instrumenata. Vrlo brzo se saznalo ko je i dobili smo instrumente nazad, a ne bih otkrivao podatke kako i kojim putevima.

BR: Da li će novi album možda donijeti neke promjene u zvuku?

Vasil Hadžimanov: Album kao album je jednostavno potreba da radimo nešto novo, da uradimo neki novi materijal, da zasviramo neku novu muziku. Opet je prošlo nekih dve i po godine od zadnjeg izdanja, nešto se i desilo u našim životima. Malo smo se i mi promenili, malo smo sazreli. Sve to sada pokušavamo da stopimo u muziku koju ćemo snimiti bez nekih velikih pretenzija i ambicija. Jednostavno, novi album, nova etapa, i to je to.

BR: Branko Trijić, koji je istovremeno i gitarista Dece loših muzičara, se opet pridružio bendu?

Vasil Hadžimanov: To je nešto slično kao što ja sviram sa bendom Darkwood Dub. Branko je muzičar koji može svašta nešto da odsvira, vrlo je fleksibilan i vrlo se dobro snalazi u različitim muzičkim stilovima. DLM je jedan jako dobar bend, bez obzira što su malo aktivni, pa malo ne. I oni se muče… Mislim, cela ta scena, i rok i džez. Sve što je neka alternativa ovom mejnstrimu u užasnom je problemu. Tako da je Branko sigurno doprineo da malo stanu na noge i da „šibaju“ dalje sa novim snagama.

BR: Znači, Branko je ponovo član benda?

Vasil Hadžimanov: On je u VH Bandu zapravo jedini gitarista koji je bio punopravni član sastava, i to davne 1997. godine. U svakom slučaju, to je bila jedna jako dobra priča. Ja sam tada bio, nekako, što bi rekli, u fazonu, da dovedem još nekoga u bend. Osim basiste, bubnjara i perkusioniste, trebao je neko da mi malo pomogne, jer sam kao jedini melodični, onako, solistički instrument, morao sve sam da radim, a ostali da me prate. Naravno, pravili smo mi interakciju i to sve, ali mi je trebao neki solista. Onda sam pitao Radomira Mihajlovića Točka, našeg poznatog gitaristu, da li može nekoga da mi preporuči, a on mi je rekao za Branka, koji je tada još uvek išao kod njega na časove. I, da dodam, bio je jako mlad i talentovan. Sada je relativno mlad i relativno talentovan. Šalim se, naravno… On je posle toga otišao u Holandiju, studirao gitaru, vratio se, zatim gostovao sa nama, pa smo opet poluspontano rešili da opet radimo zajedno i da snimimo ovaj novi materijal. Dakle, Branko snima sa nama. Čisto da nije džaba išao sa nama na ove silne probe!

BR: Hoćete li na ovom albumu imati goste, kao što je bio slučaj sa prethodnim?

Vasil Hadžimanov: Ovoga puta nećemo imati goste, ali, evo, Branko je jedini gost i član benda u isto vreme! U svakom slučaju, ekipa koja se bavi ovakvom muzikom je toliko mala da bih ja voleo da se malo više držimo zajedno, u svakom smislu. U tom kontekstu smo i napravili sve aranžmane za petorku i ne treba nam niko specijalno kada su gosti u pitanju. Prošli album je bio i možda malo preteran što se toga tiče, mada u suštini sve to skladno zvuči, nije smetalo. Ali se onda javlja problem da to praktično izvedeš na koncertima, jer ako imaš četeredeset muzičara na albumu, a na binu se popnemo nas četvorica onda je to stvarno problem. Tako da ovo što smo sada napravili možemo i da izvedemo.

BR: I uveliko izvodite…

Vasil Hadžimanov: Već sviramo nove stvari, jer nam se svira pred publikom. Proveli smo mnogo dana u našoj prostoriji za vežbanje, pa mislim da je sada najbolje vreme za sviranje pred ljudima, što će biti i najbolja ocena, da vidimo kako se njima dopada. S obzirom da ljudi znaju nešto od materijala, nikad sve, jer mi nismo tip benda čije pesme svi znaju i pevaju naše hitove, uvek imamo dovoljno prostora da ubacimo neki novi materijal i da se to ne primeti, u smislu „zašto sad sviraju to?“

BR: Pretpostavljam da ne treba da pitam za izdavače, pošto su oni danas, maltene, izgubili svoju ulogu. Kako se vi uopšte snalazite u tom kontekstu?

Vasil Hadžimanov: Pravila su se prilično promenila još od prošlog albuma, a sada su drastično promenjena. U pitanju su surove činjenice muzičkog biznisa koje svi znamo, od toga da se diskovi ne prodaju, da diskografske kuće više nema ni za kakvu muziku osim za turbo-folk, a to su opet neka deseta pravila koja me ne zanimaju, niti me interesuje kako oni funkcionišu. U svakom slučaju, onaj sistem da ti odeš u izdavačku kuću, da ti oni daju neki budžet, da ti to lepo snimiš, pa da oni to promovišu, da se ti diskovi prodaju, davno su iza nas. Nažalost.

BR: Ako nema više potrebe za izdavačkim kućama, onda se i prodaja diskova dovodi u pitanje, a samim tim i promovisanje albuma tamo gdje ne svirate, zar ne?

Vasil Hadžimanov: Da se diskovi ne prodaju nimalo, to znamo iz činjenica koje su evidentne, kao što su, na primer, Darkwood Dub, Obojeni program i još mnogi bendovi okačili svoju muziku za besplatni download na Exitovom sajtu ili na bilo kojem drugom. Tu se javlja realan problem kako mi sada da promovišemo našu muziku s obzirom da čak ne spadamo ni u pop, niti u rok, neku alternativnu grupu koja koliko-toliko ima neke kanale i vidove promocije koji su malo ozbiljniji. To je nešto na čemu ćemo raditi kada snimimo album – da pričamo o tome i dogovaramo šta ćemo po tom pitanju.

BR: Ali, sa druge strane, ne možete pobjeći od toga da ste vi pomogli popularizaciju džeza među širom publikom, pa ste onda, logično, i najpopularniji.

Vasil Hadžimanov: Pa, dobro, može da se kaže da smo najpopularniji, jer smo, između ostalog, dosledni i zato što malo drugačije tretiramo muziku. I to malo Balkana što stavljamo u našu muziku, radimo to najiskrenije i zato što nam to tako godi, bez nekih kalkulacija i proračuna koliko će to da nam inkasira u sledećoj godini. Možda je to i neki minus što ne razmišljamo na taj način, ali za sada nam se tako dopada i tako će, verujem, ostati i do kraja. Sve su to neki razlozi, energija i komunikacija, i sve što mi nosimo sa sobom doprinosi tome da nas vole ljudi koji ne slušaju tu muziku, a to je negde, ustvari, veliki plus. Malo je dosadno da stalno imaš pedeset istih ljudi na koncertu, koji su, zaboga, veliki poznavaoci džez muzike, a ove ostale to nimalo ne interesuje.

BR: Stiče se utisak da ste prilično često u Banjaluci?

Vasil Hadžimanov: Pa, i nismo, koliko često dolazim ja lično. Znaš, kako se moje ime spomene u bilo kojem kontekstu, odmah se priča „on je svirao“. Zapravo, u Banjaluci sam bio pretposlednji put na Demofestu kao član žirija, i zadnji put pre nešto više od meseca sa VH Bandom.

BR: I ove godine si u žiriju Demofesta?

Vasil Hadžimanov: Da, tačno. Dolazim u Banjaluku opet kao član žirija Demofesta, ali i sa Darkwood Dubom sa kojima ću svirati druge večeri festivala, pa se vidimo na Kastelu!

Ostavite komentar: