Neumeren-u-svemu

Van Gogh

Neumeren u svemu

Izdavač: Gold / Jugoton – Croatia Records, 23.12.2013.

Producent: Voja Aralica

Žanr: Rock, power pop, world music

Trajanje: 38:40

2.9/5

Ocena

U najzanimljivije urbane legende iz sveta domaće rock muzike svakako ulazi ona koja kaže da je majka Milana Mladenovića, nakon njegove smrti, pozvala njegove prijatelje kako bi im razdelila njegove stvari. Milanova sveska sa nedovršenim pesmama je, kako veli legenda, došla u ruke Đuletu.

Jer kako drukčije objasniti činjenicu da je bend koji je, hteli mi to da priznamo ili ne, u mnogome obeležio poslednju deceniju prošlog veka (obeležio je isti bend i prvu deceniju ovog veka, ali na sasvim drugačiji način) načinio toliki zaokret od EKV-ovske „komercijalne alternative“ i artizma ka još radiofoničnijem zvuku i tesktovima koji za ciljnu grupu imaju mlađu publiku? Oni koji u zabavnu izmišljotinu o Milanovoj svesci veruju, odlučno odbacuju sve racionalne argumente, poput činjenica da svaka rock grupa ima kreativni vrhunac nakon koga stvari nepovratno kliznu niže, da se ispunjene hale velikom delu rock muzičara lako uslade, te da, naposletku, taj Milan Mladenović u toj svesci nije mogao imati nacrte za toliko sjajnih pesama koliko ih je Van Gogh snimio tokom devedesetih. Oni koji su nešto pažljivije pratili kako su se nakon početka dvehiljaditih odvijale stvari sa Van Goghom znaju da se bend i tokom poigravanja sa power popom i eksperimentisanja sa etnom (elektronika je u zvuk Van Gogha, mnogi zaboravljaju, ušla pre DrUndera, koji se najčešće uzima kao početak treće etape karijere benda) nije odviše udaljavao od čvršćeg gitarskog rocka, mada ta udaljavanja jesu bila dovoljno velika da bi bila primetna, te da su najveću promenu doživeli Đuletovi tekstovi koji su se sveli na ljubavne priče ispričane banalnim stihovima.

Sa devetim studijskim album, Neumeren u svemu (naslov je već predmet pošalica onih koji Đuleta i krizu srednjih godina pominju u istoj rečenici), drugim koji Van Gogh objavljuje kao dvojac (Đule i Srba ne samo da su na albumu potpisani kao jedini članovi Van Gogha, već su čitav album gotovo sami odsvirali), bend ostaje na kursu koji je zacrtao početkom prošle decenije. Van Gogh i dalje sa dosta uspeha spajaju radiofoničnost i čvrstinu, uspevajući da postignu razmeru koja najviše prija mladim konzumenatima rocka željnim nešto tvrđeg zvuka ali još uvek nevičnim istraživanjima. Tu su energični komadi pevljivih power pop refrena („Osećam da ludim“, „Uvek ima neka razlika“, „Neumeren u svemu“), tu su himnične rokačine („Skačem – skači“, „Neumeren u svemu“) – kojima, treba li reći, manjka onakve energije kakvu su imale Van Goghove rock himne iz devedesetih – tu je trunčica elektronike („Prva i poslednja kap“, „Neumeren u svemu“, „Moj nemir i ja“), tu su, naposletku, etno elementi („Viline vode“, „Anđele moj brate“), na ovom albumu, valja priznati, sasvim diskretno i samim tim smislenije upotrebljeni no na Kolu. Đuletovi tekstovi, kojima, jasno, i dalje dominira ljubavna tematika, u mnogome su banalni, a opet za klasu bolji od većine onoga što nam dolazi sa domaće pop rock scene (ako tako nešto još postoji, razume se), mada nije malo stupidarija koje su rezultat njegovih pokušaja da bude originalan i duhovit („Skačem – skači“, te „Uvek ima neka razlika“, koja donosi i stihove poput „To što pčela ima pruge / Ne znači da tigar je“ i „To što pauk plete mrežu / „Ne znači da ribar je“), ali ima, valja priznati, i stihova intrigantnih, kakav je slučaj sa makabrističnim tekstom za „Viline vode“. Neumeren u svemu, produkcijski besprekoran, sa pažljivo brušenim detaljima – a kako bi drugačije i moglo biti kada produkciju potpisuje Voja Aralica – donosi nekoliko za slušanje veoma prijatnih numera: već pomenute „Viline vode“, čijoj jezovitosti doprinosi zvuk violine i kastanjeta (koje je svirala multiinstrumentalistkinja Sonja Kalajić), te balada „Prva i poslednja kap“, koja u mnogome podseća na ranije balade benda, U2-ovska „Previše za jednog, premalo za dvoje“ i završna, melodijski veoma lepa „Anđele, moj brate“, koja naslovom asocira na Popin „Kalenić“, ali je inspirisana „Borhesovim testamentom“. Sve u svemu, Neumeren u svemu je sasvim dobar srednjestrujaški album, a njegova vrednost raste ako imamo na umu da se pojavljuje na sceni na kojoj je mejnstrim rock u pravom smislu te reči na izdisaju, ali i da kvalitetom preteže nad njegovim prethodnikom, Lavirintom.

I ne bi tu nikakvih problema ni bilo (što reče Milić Vukašinović) da na omotu albuma ne stoji ista ona firma koja je stajala na omotima albuma Svet je moj, Strast, Hodi i Opasan ples. To što Van Gogh nema ništa suvislo da saopšti ne bi bio toliki problem da nije reč o bendu koji je tokom devedesetih – opet, hteli mi to da priznamo ili ne – i te kako imao šta da kaže – pre par dana sam na nekoj od onih odvratnih radio stanica poput Radija S, koje tokom dvadeset godina svoga postojanja, pod parolom „Muzika koju Srbija najviše voli“, puštaju dvesta istih domaćih rock pesama, nekim čudom čuo „Manitua mi“; priznajem, mom mozgu je trebalo vremena da obradi informaciju da su bend koji izvodi tu pesmu i bend čiji sam novi album tih dana preslušavao ista grupa. No odmah sam se setio efektnog spota, što je u sećanje prizvalo i sjajne artističke spotove za „Mamu“, „Put“, „Zamisli“, „Klatno“ i „Neko te ima noćas“, pa, samim tim, i stihove koi su obeležili jedno vreme i u kojima se jedna generacija pronalazila. Ipak, Van Gogh su, ponajviše zahvaljujući umeću i neprepuštanju ničega slučaju, ušli u red bendova koji su doživeli dva zenita – artistički i komercijalni. Skloni smo da artističkim zenitom smatramo Opasan ples; ovaj drugi je, reklo bi se, predstavljalo Kolo, no hitični, mladoj publici svakako dopadljiv Neumeren u svemu navodi na pomisao da Van Gogh u drugi zenit možda još nisu dospeli.

Spisak pesama:

1. „Osećam da ludim“ – 4:06
2. „Uvek ima neka razlika“ – 3:06
3. „Prva i poslednja kap“ – 3:59
4. „Neumeren u svemu“ – 3:19
5. „Nešto vuče me dole“ – 3:54
6. „Viline vode“ – 4:22
7. „Moj nemir i ja“ – 3:25
8. „Skačem – skači“ – 3:31
9. „Previše za jednog, premalo za dvoje“ – 3:57
10. „Anđele, moj brate“ – 4:46

Jedan komentar o “Van Gogh – Neumeren u svemu (2013)

  • Branko

    Kupio sam ovaj CD pre 15-20 dana i slušam ga svakodnevno u kolima. Nisam nikada bio preterani fan Van Gogh-a, ali po mom skromnom mišljenju jedan od njihovih najboljih albuma. Smatram da prosečna ocena od 2.9 poena nije objektivna, ali ipak na kraju su slušaoci najmerodavnije sudije. I na kraju: Đule, bravo za 10 fenomenalnih pesama :)

    Reply

Ostavite komentar: