Uvod u anatomiju rapa: Tvrdo, tvrđe i, najzad – rap (5. deo)

Epicentar se iz Njujorka premeštao u Los Anđeles. Dve afroameričke kriminalne grupe Crips i Bloods uveliko su se međusobno ubijale zbog boja marama. Ružno je reći, ali mladi su se rađali, živeli i umirali na ulicama Komptona, najozloglašenijeg kraja Los Anđelesa, a da nisu nikad izašli iz njega. Nervozi je sve više doprinosila krajnje brutalna represija nad crnačkim i hispano kvartovima.

Wu Tang Clan

Osnivane su posebne jedinice unutar redova policije za suzbijanje kriminalnih aktivnosti (C.R.A.S.H. – Community Resources Against Street Hoodlums), ali njihova pojava je više ličila na nacističke SA jurišne odrede. Nisu pravili razliku između dece, starih, žena i mladih. Prema svima su se ponašali oholo i krajnje siledžijski, a usput su bili do srži korumpirani. Za samo jednu pogrešnu reč, čak i pogled, najblaža kazna je bila da se provede noć u zatvorskoj ćeliji. Nasumično privođenje uz bezrazložno prebijanje bilo je kao “dobar dan”.

AIDS je proždrao sve najugorženije delove SAD-a. Heroin, koji je polako odlazio na smetlište američkog crnog tržišta, zamenjivao je krek (crack) koji je bio troduplo jeftiniji od njega.

N.W.A.

“Krajem osamdsetih je sve krenulo. Krek je roknuo našu zemlju, a mi smo morali u svemu tome da se snađemo, zar ne? Mislim, jebote, kako možeš da se snađeš kada imaš 13 godina, a ispred tebe svi tvoji ortaci su već na nečemu? Nikako, samo im se pridružiš”, izjavio je Old Dirty Bastard, preminuli član Wu Tang Clana.

I, baš tada, kada je Public Enemy taman krenuo da na jedan prosvetiteljski način utiče na ljude i izvlači ih iz sopstvene učmalosti, 1988. pojavljuje se ludački album “Straight Outta Compton” od N.W.A., koji transparentno priča o onome što se stvarno dešava oko njih. Bez ikakvog uvijanja, stilskih figura, zaobilaženja ružnih scena, njihove rime su unezverno omamljivale Zapadnu Obalu.

“Decu sa ulice boli uvo za poruku. Njima je bitno da imaju sa kime da se identifikuju. Hoće da slušaju o realnom životu, a ne o bajkama. Ne interesuje ih da li je ružna, važno je da stvarna”, izjavio je Easy E, preminuli član N.W.A.

Na jedan sadističko zanosan i vulgarno interesantan način, oni prerastaju u antiheroje sa ulica Komptona. Njihova ratobornost, u stilu “first hit him, then say hello”, prikazuje se u ekstremima odnosa prema svemu oko sebe, bez ikakvog izraza solidarnosti, jednakosti ili ravnopravnosti, što ih, za divno čudo, dovodi do vrhunca slave. Njihovu slavu su ispratile neviđene demonstracije u Los Anđelesu protiv policijske brutalnosti, koje su bile na ivici građanskog rata. Postoje snimci na kojima se čuje njihova pesma “Fuck da police”, koja se konstantno ponavljala poput ratnog pokliča, tokom tih haotičnih dana.

Cypress Hill

Istočna počinje da bude sve slabija u naletu veće neurotičnosti na Zapadnoj Obali, što je u kasnijim godinama dovelo do međusobne netrpeljivosti.

Već početkom nove decenije Cypress Hill, hispano bend, razlama scenu svojim albumom “Cypress Hill” u kojem se, manje-više, na jedan simpatičan način, bori za legalizaciju marihuane.

Dok se u Jugoslaviji već uveliko dešavao živi pakao, u SAD-u, što se tiče samog hip hopa, on doživljava sopstvenu ekspanziju raja tokom (ne)slavnih devedesetih. “Toliko kvalitetnih muzičara za tako malo godina nijedna decenija nije videla”, rekao je Mick Jagger, frontmen Rolling Stone.

Dr. Dre

Sam beat se redefiniše tokom prvih godina poslednje decenije XX veka. Najradikalniji preokret izvršio je Dr. Dre 1992. godine, kada je svojim “The Chronic” solo albumom izoblikovao tinjajući zvuk Zapadne Obale, za njim 1993. Snoop Doggy Dog sa “Doggystyle”, dok je Warren G, već sledeće godine, inače Dreov polubrat, objavio album “Regulate – G-Funk Era“, prodat u četiri miliona primeraka, kojim je uokvirio kako bi trebalo da izgleda izvorni zvuk West Coasta.

Međutim, Wu Tang Clan, koji broji 10 članova, u Njujorku, na svom albumu “Enter The Wu-Tang (36 Chambers)” je uneo nešto što više nijedan bend nije uradio za rap. Wu svojim liričkim umećem dodiruje tanke linije religioznog iskustva u kojem publika sa suzama ih dočekuje na bini.
Pojavom 2Paca sa zapadne, a Biggie Smallsa sa istočne strane SAD-a, koji su danas na ivici da postanu sveci hip hop kulture, rap doživljava vrhunac; a nakon njihove smrti, sredinom devedesetih, usporava svoj tempo.

Legacy

 

Već tokom devedesetih, rap se preneo i na ostatak planete. Evropa je balavila za Wu Tangom; skoro čitav SAD je u jednom trenutku izgoreo zbog N.W.A.; krvave revolucije i građanski ratovi u Africi propraćeni su uz 2Pacove pesme; favele u Južnoj Americi brujale su uz Snoop Doggy Doga i Dr. Drea, dok je u već razrušenoj Jugoslaviji, uprkos ratnoj šizofreniji, hip hop, ipak, vršio svoj minimalni, ali opet značajan uticaj.

2Pac

Danas, rap je pribijen uz mračan kutak muzičke industrije. Diskografske kuće diktiraju stihove; prave matrice i beatove; cenzurišu, krate, suzbijaju, osušuju i rekonstruišu svaku moguću pesmu. Osetilo se to već devedesetih kada se N.W.A., zbog interne svađe oko podele novca, raspao, a zatim, u narednih par godina, do smrti Easy E, njihovog člana, međusobno, kroz pesme, prozivao.

Prava je retkost da neko od zaboravljenih asova, izbaci na Youtube pesmu koja ima taj zvuk iz prošlosti. Iz rapa, po autorovom viđenju, iskotrljali su se kojekakvi izrodi. Pola pesme odradi kompjuter, ubacivanjem posebnih, oprostićete, sranja koje upropašćavaju i to malo kvaliteta što neka pesma možda poseduje. Nažalost, popularnost takvih anemičnih autora je nikada veća.

Ono što je pozitivna strana svega toga, da se u moru tih bezličnih muzičkih bućkuriša može doći do golden age rapa i njegovih pripadnika. Za generacije koje su, poput autora, rođene nakon svega toga, kvalitet hardcore rapa – a pod hardcore se misli odanosti zvuku, lirici i priči – sigurno će biti pravo blago u njihovim ušima. Što bi rekao Mikri Maus iz beogradske rap grupe Prti Bee Gee: “Rap je radnička muzika”.

Ostavite komentar: