Uvod u anatomiju rapa: Izbijanje iz kamena (3. deo)

Grandmaster Flash

Već na samom početku osamdesetih, hip hop je eksplodirao čitavom istočnom stranom Sjedinjenih Američkih Država. Njujork se davio u poplavi novopečenih bacača rima, MC-jeva, hype-mana i takozvanih repera. Njihovo, može se reći, poetsko izražavanje uz pozadinsko skrečovanje, odnosno vrtenje i zaustavljanje ploča, često je praćeno bujicom vulgarnosti, realnih priči i seksualnih doživljaja sa asfalta.

“Ako si odrastao u to vreme, na tebe su uticali i RUN-DMC, i The Beatsie Boys, ali i The Metallica”, rekao je Vanilla Ice, kada su ga pitali šta je uticalo na njegovo stvaranje.

Beastie Boys

MC-jevi tako postaju važni akteri hip hop obreda, a to se odražava i na boljitak stihova. Sujeta je proradila kod svakog od njih, stoga su neformalno započinjali MC-battle. Kroz dvoboj, izbacivanjem što težih i žešćih reči koje teku uz pozadinski beat, odmeravaju se snage zaraćenih strana.

Rap su radili izuzetno mladi ljudi, još od malena, koji su bili nezadovoljni, isfrustrirani i gladni komfornog života. On dobija novu karakteristiku u kojoj se ogleda težnja ka materijalističkom ostvarenju, koje je bilo poprilično površno. Pozlaćeni satovi, lanci, ogrlice, narukvice, brza i skupa kola, kao i što veći broj devojaka u njihovom okruženju, postaju najviši cilj samoostvarenja. Rivalstvo je bilo sve izraženije od kako je zavist prema onom drugom, koji je počinjao da ispunjava te “zlatne ciljeve”.

Apetiti postaju sve veći, stoga se povećava i težnja ka što većem zalogaju. Vodeći studiji počinju da odabiraju kvalitetne MC-jeve sa ulice, zatvaraju ih između četiri zida, u kojima kreće naporno štancovanje ploča.

Njihovo snimanje singlova i albuma; probijanja na svetske top-liste, stajanje rame uz rame sa velepoznatim hard rock i heavy metal bendovima počinje da pravi ogromne turbulentne probleme u profilisanju i prihvatanju tog mladog i nerazumnog zvuka.

Run DMC

“Ne postoji ništa dobro u tome što sričeš neke rime uz muziku koju je neko drugi napravio. Izađeš na binu i pevaš uz tuđu muziku, to nije ništa. Čak pomisliš da su oni napravili taj prejadan ritam koji ih prati, a u stvari ni to nisu oni uradili. Čitava ta stvar mi je izuzetno žalosna”, izjavio Lemmy Kilimister, preminuli frontmen benda Motorhead, kada su ga pitali šta misli o hip hopu.

Uprkos nožu na koji je naišao sav taj kompleks muzičke struje, Grand Master Flash je pomerio granice razumevanja, izražavanja i odnosa prema publici uz prvo veliko akcentiranje problema tog najnižeg sloja. “Rats in the front room, roaches in the back, junkies in the alley with a baseball bat”, razdrmalo je usijane glave sa ulica Njujorka. Pesma “The Message” postaje prvi ubod mača socijalnog bunta zapostavljene i najniže lestvice američkog društva. Premda njegovom slavnom zenitu, pesma nije dobila na toliko krucijalnoj važnosti u kojoj je rap pokušao da se okrene prema socijalnim temama.

“Rap je samo obična radnja, dok je hip hop način življenja”, istakao je KRS One.

Postepenim buđenjem svih raznolikih krajeva Istočne Obale (East Coast) SAD, počinje da se definiše zlatna generacija začetnika klasičnog i tvrdokornog rapa u kojima će se pronaći: Def Jam, Run DMC, LL Cool J, The Beaste Boys, Whodini

LL Cool J

Zaraza rap scene širila se njujorškim ulicama polovinom 80-ih putem raznoraznih izvođača iz svih krajeva grada. Lokalni patriotizam je počeo da se meša u stihove, prozivanje drugih krajeva krenulo je da bude sve učestalije, pozivanje na nasilje i takoreći nihilističko prepričavanje stvarnosti krenulo je da daje, opet, posebnu crtu rap muzici.

Individualnost je tek u tom trenutku počela da dobija na snazi, stoga je jedan MC, koji se probijao na površinu, počinjao da “reprezentuje” ono odakle dolazi, kako je do toga stigao i šta je sve video, čuo i uradio da bi do vrha došao.

Ono što je doprinelo rapu da postane centar pažnje je to što su pojedinci preuveličavali doživljalje sa margine, “ulepšavajući” ih seskusalnim, poročnim, nemoralnim i nasilnim rimama, zbog kojih je rap postao taboo tema.

“Ko je rapu zadenuo to ‘gangsta’? To je rap stvarnosti. Priča o onome šta se stvarno ovde dešava”, izjavio je Easy E, pokojni frontmen grupe Niggas With Attitude, kada su ga pitali zašto propagiraju gansterski način života.

Ostavite komentar: