Uspešno održan prvi Arsenal Fest

arhiva

Pred oko 15.000 ljudi, u periodu od 16. do 18. juna, uspešno je održan prvi Arsenal Fest u Kragujevcu. Nastupilo je 14 bendova, od kojih su najzapaženiji nastup imali Hladno pivo, Partibrejkers, Dubioza kolektiv, Rambo Amadeus i drugi.

Sigurno da ne postoji lepša slika od one, kada se arhaični prostori pretoče u sabirni centar omladine koja je tu iz jednog razloga- da bi slušala dobru muziku. Mudrim Kragujevčanima palo je na pamet da od starog Kneževog arsenala, u kom su se lili topovi u prošlim ratovima, naprave ogromnu fabriku rokenrola. Šumadiju su tokom vikenda natapale reke kvalitetnih rifova. Ono što zaista vraća Srbiji stari šmek kojim se ponosila “Zaječarska gitarijada “ ili “Šabački letnji festival” jeste veliki broj pridošlica iz raznih krajeva zemlje i okoline. U tu svrhu Šumadinci su na obližnjem stadionu “Čika Dača” organizovali festivalski kamp, gde je nešto manje od stotinak ljudi obitavalo sva tri dana.

Prema rečima organizatora i kolega koji su izveštavali sa festivala, prve večeri sastave Oktava, 16x8x23x, S.A.R.S. i Jinx pozdravilo je više od 4.000 posetilaca. Uslov za ulazak na prvo veče bila je kupljena ulaznica za neko od dve preostale večeri.

Drugi dan festivala već je na početku nagovestio da se situacija dobro zakuvala. Ako zanemarimo mali incident, koji se dogodio prve večeri, kada je grupa mladića provalila u Knežev arsenal i pokušala da ukrade muzejske primerke pušaka, drugi dan nije ni imao razloga da loše počne. Lepo vreme, dobri bendovi… Nakon nastupa lokalnog metal sastava Darkshines, čiji je  glavni ženski vokal osim autorskih pesama pevao i hevi obrade Olivera Mandića nastupili su nešto poznatiji Kragujevčani Miki i bend Čovek Bez Sluha.

„Ne postoji bolje mesto u Srbiji gde treba biti večeras“ rekao je Miki, frontmen benda ČBS i krenuo bez zaustavljanja sa starim i novim hitovima poput „Reci ne“, „Paranoik“, „Upomoć“ uz neizbežne „Daleko blizu daleko“, „Ništa mi staro ne nedostaje“ i „Dosadan dan”. Predviđenih sat vremena ČBS je “odradio” valjano a onda su na binu izašli neponovljivi “Orthodox Celts”.   “What’s goin’ On” bila je prva stvar kojom su srpski “Irci” podigli masu na noge.

Aca Seltik je prokomentarisao kako neki, povodom njihove turneje po Americi, ističu da Srbija nema nikakve veze sa njima, i da su oni navodno irski bend. Aca je zastao i upečatljivo naglasio: „Orthodox Celts su bili i ostaće srpski rok bend“ – uz orgomne ovacije nastavili su sa irskim tradicionalima „Star of a County Down“, „Irish Rover“.

Zvezde večeri, sudeći po broju ljudi i satnici koja im sleduje definitivno su bili Zagrepčani “Hladno Pivo”. Generalni utisak je zadovoljavajući. Ipak, činilo se da su se ljudi posle ovih par godina poprilično uželeli starih stvari. – „Svijet glamura”, „Kirbaj i Kotlovina“, „Može” pesme su kojim je promovisan novi album. Može se reći da su Mile i ekipa prilično isforsirali poslednja dva albuma pa su pesme poput “Šamara” ili “Teško je kul biti ful” delovale malčice neuvežbano. Sve u svemu i sam Kekin je naglasio da mu je drago što su ljudi potegli iz svih krajeva kako bi “ovdje skakali sa njima” što je bila apsolutna istina.

Šlag na tortu prve večeri stavili su rege muzičari iz Beograda koji ove godine slave 25. rođendan. Reč je o Del Arno bendu. Auditorijum se primetno izmenjao, pa su brzo dredovi smenili čirokane. Njihovih sat vremena ispunili su hitovi „Reci deci“ „Više nego život“ „Dim iz moje lule“.

Poslednje veče je kulminiralo u najbrojnije i najenergičnije. Bend The Dibidus koji je prepoznatljiv i po frontmenu nekadašnje grupe Familija započeo je svoju misiju orokenrolisavanja tačno u 20 sti. Energični nastup je malčice bio u senci ne baš brojne publike.

Letu štuke su takođe sve do pred kraj nastupa imale problema da okupe masu ispred bine. Ipak, poznatim hitom „Kao na zapad“ nekako se odjednom čitav auditorijum koncentrisao u prednjim redovima. A onda Svetski Mega Car Rambo Amadeus. .“Holesterol“ „Operater“ „Rambo majstore“ odzvanjale su Kneževim arsenalom. Rambo je poručio mladim djevama da ne troše novce na skupe haljine, već da putuju kao u stara dobra nematerijalistička vremena.

Pravi je trenutak da se kaže možda i jedina negativna kritika celog festivala. Iscrpljeni, dehidrirani, umorni od fešte, svi posetioci festivala morali su da za flašicu vode izdvoje 70 dinara. Ako se uzme u obzir da na čitavom prostoru nema česme, i da je unošenje vode zabranjeno, nisu to zanemarljivi izdaci za jedan prosečan srpski džep, pogotovo ako znamo da nas posle Ramba čekaju Partibrejkersi.

I subjektivno i objektivno i kako god okrenemo Cane i ekipa su imali najenergičniji i može se reći najbolji nastup na čitavom festivalu. Kontakt sa publikom i dobar odabir pesama postavili su ih na pijadestal najboljih. „Hoću da znam“, „Ćutanje“, „Lobotomija“, „Put za jug“ i mnoge druge pesme mogle su se čuti te večeri u Kragujevcu. Nastup su završili desetominutnom izvedbom pesme „Ulični hodač“ u kojoj je svoje fenomenalne gitarske sposobnosti imao prilike da prikaže Nebojša Antonijević, čuveni Anton.

Za veoma pozitivnu atmosferu koju je posle Brejkersa bilo valjano održati pobrinuli su se muzičari s one strane Drine- Dubioza kolektiv. Svakako rame uz rame sa Pratibrejkersima po energičnosti, veseli bosanćerosi nisu davali publici predaha. Zagrevanje je počelo sa „Walter“, „Balkan funk“, „Recesija“ „Marihuana“ kao i šaljivom „Eurosong“. Usijanje je krenulo numerm „Kokuz“ a potpuna ludnica u publici sa prvim tonovima pesme „Blam“. Zaista, momcima iz Dubioze svaka čast na kontaktu sa publikom i na energičnom scenskom nastupu. Skoro jednoipočasnovni nastup zatvorio je festival baš kako dolikuje, uz odjavnu numeru „Labudovo jezero“ uz aplauz i lagano njihanje publike.

Treba još pomenuti da su za vreme trajanja festivala s leve strane ulaza sve vreme bili izloženi likovni radovi kragujevačkog umetnika Dragana Barlova. Barlov se potrudio da kubističkim karikiranim stilom predstavi svoje viđenje svih izvođača. Takođe su u okviru festivala održavane različite prateće aktivnosti kao i promocije pojedinih brendova.

Foto: Marko Pekić

Ostavite komentar: