Uspešna promocija “Naj boljeg” u Domu Omladine

Vizelj

Vizelj; foto: Nemanja Đorđević

U Klubu Domu omladine Beograda se već dve večeri zaredom, u organizaciji Rock Svirke portala, održavaju odlični i veoma posećeni rok koncerti. Prvo veče je bilo rezervisano za agresivni i melodični rok Nežnog Dalibora uz podršku pančevačkog sastava Ivice, dok je drugo predstavljalo promociju debi albuma mladog i perspektivnog beogradskog benda Vizelj, koji je dobio kratku uvertiru u vidu nastupa grupe Random.

Nije teško zaključiti zašto je Vizelj odabrao upravo ovu grupu da im bude predgrupa – dobro su usvirani, energični su i oba benda dele neki pank senzibilitet, samo što Random neguje dosta moderniji i upeglaniji zvuk. Jedini problem sa ovom grupom jeste to što autorski materijal nije naročito jak (više se oslanja na sviračku energiju) i što pevaju na engleskom – niko nije znao tekstove, niti je pevao pesme. Loš zvuk u klubu Doma omladine, koji je bio loš i prethodne večeri na Nežnom Daliboru, nikako nije pomogao, međutim je bend sasvim solidno odsvirao svoj set koji se mahom sastojao iz pesama sa svog jedinog EP-ja, od kojih se najviše izdvojila “Stoner” zbog svojih dinamičkih igri i prelaza kao i “Slash” zbog bržeg tempa i jednostavnosti. Publika je dobro prihvatila ovaj nastup i bila je pripremljena za glavni deo večeri.

VizeljU potpuno psihodeličnim i kitsch košuljama, na binu izlazi mladi trojac Vizelj, koji je krajem marta objavio svoj prvi album “Naj bolji” za Rock Svirke Records tako da je ovaj koncert bio ujedno i promocija njihovog tridesetsedmominutnog prvenca, čiju su apstraktnost i humor vrsno preveli u živi performans kakav malo koji bend na sceni ume da pruži. Istina, Vizelj se može posmatrati kao vrlo neozbiljan bend ukoliko se poslušaju neke od njihovih (diskutabilnijih) pesama, međutim oni su sinoć ovaj mit razbili izvođenjem prve pesme, tužne ode koja nosi naziv “Rđav kiborg“, o polučuveku-polu rđavom kiborgu kojem ulje curi iz oka. Publika obuzeta katarzičnim osećanjima i empatijom prema rđavom kiborgu se najednom oraspoložila kada se začuo tanani, a potom režeći i moćni rif pesme “Kao deca” čiji lirski subjekat ima “leteće tanjire ‘mesto zenica” i “korak duži od širine Dunava”.

Na nju su se nadovezivale “Glamurozno Mononukleozni” i najstariji hit benda “Idemo gore” koji je svojom mističnom atmosferom zagrejao publiku za magnum-opus dosadašnjeg rada benda, apsurdnog “Nosorog” čije interpretacija je izazvala jednu od nekoliko ozbiljnih šutki u toku nastupa Vizelja. Uz horsko pevanje refrena “Ako nisam dobar čovek, biću mnogo bolji nosorog” punog kluba DOB-a, bend je zajedno sa publikom pao u trans i samo nastavio da ređa svoje hitove poput “Ja sam bubnjar“, “Seksualni manijak” (jedna od onih gorepomenutih, diskutabilnijih pesama) i “Kafa i cigare” koju je bend odsvirao u obe postojeće (ili barem objavljene) verzije – prvo kao opuštajući skit koji se našao na njihovom albumu, a zatim kao brzu i furioznu pesmu čiji se minimalistični tekst peva u zapanjujuće kratkom vremenskom periodu i nadovezuje na melodičan refren, sastavljen iz reči u naslovu pesme.

VizeljBend nikako nije propustio da oda počast jednom od njegovih najvećih uzora, Momčilu Bajagiću Bajagi, tako da je za vreme “Spore” pesme napravio sing-along moment i refren “Plavog safira” je odjekivao u višeglasju. Nakon još nekoliko pesama, što sa njihovog prvog EP-ja, što sa “Naj boljeg”, na bini im se pridružio gitarista jednog od najvažnijih srpskih bendova, Repetitora – Boris Vlastelica koji je sa njima odsvirao omiljenu pesmu svih članova u bendu, raspojasanu, kaubojsku “Mamuze” i mračnu i sporu “Kralj Hors” koja je kulminirala u svojem poslednjem, instrumentalnom delu. Bluz i psihodelija 60ih godina koje Vizelj implementira u svojoj muzici su se na vrlo neobičan, ali i originalan način spojili sa Borisovom izuzetno distorziranom i bučnom gitarom koja je prouzrokovala tešku i bizarnu atmosferu kakva savršeno paše uz senzibilitet “Kralja Horsa”.

Nakon ovog nojz-rok izliva bend se povukao sa bine, međutim, publika je tražila “bis, bis, bis”, izvukla ga je natrag na binu i on je odsvirao još jedan svoj, posle “Nosorog“, najveći hit, “Ritam mašina” sa najsažetijim od svih tekstova – Pomera me ritam, k’o da sam ritam mašina. Ovde su usledeli još jedan sing-along moment i šutka u prvim redovima i kada je bend završio sa pesmom, publika je gromoglasnim pevanjem “Ritam mašine” ponovo pozvala bend da se vrati i dokrajči je energičnim izvođenjem refrena, zajedno sa članovima grupe Random i Borisom koji su se pridružili Vizelju na bini. Ovim činom je, po meri repetitivnosti, potpuno potisnuto nabrajanje Milene Dravić iz snimka za razgibavanje koji je pušten između nastupa Randoma i Vizelja.

Mora se priznati da je Vizelj mnogo napredovao od svog nastupa pre Repetitora, u Amerikani, u decembru prethodne godine. Sada su profesionalniji, usviraniji i uvežbaniji kombo nego što su bili i upravo ta tehnička utegnutost je dozvolila njihovoj harizmi i scenskom nastupu da dođu do izražaja i nesmetano šarmiraju publiku. Bend je priredio izuzetnu žurku i to ne bi uspeo bez pomoći mnogobrojne publike koja ga je podržala i pevala tekstove njegovih pesama. Jedino bi bilo još bolje da je zvuk bio malo kvalitetniji, ali je i taj aspekt nekako zanemarljiv, ukoliko prostor vrvi od pozitivne atmosfere i dobre energije, a sinoćnji koncert je upravo iz toga bio sazdan. Zato možemo reći da je ovo bila vrlo uspešna promocija debi albuma grupe Vizelj.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Vizelj

Ostavite komentar: