Uroš Kostić (There.): “Ritual stavljanja ploče na gramofon i držanje omota je fenomenalan”

Uroš Kostić - ThereNiški instrumentalni sastav There. završio je snimanje svog novog albuma “Chasing the basics“. Za kratko vreme otkad bend postoji,pobrao je odlične kritike publike i muzičkih znalaca. Bend čine petorica mladih muzičara: Janko Džambas (gitara), Pavle Dinić (klavijature) , Uroš Kostić (gitara), Marko Mitić Čapa (bas gitara) i Luka Bašić (bubanj). Razgovarali smo sa gitaristom Urošem Kostićem o novom albumu, njihovom putu ka afirmaciji i daljim planovima koje imaju.

BR: Za vaš prvi EP sami ste snimali i radili produkciju. Ko je sada učestvovao i pomagao u realizaciji celog albuma?

Uroš: Da, za EP sami smo radili produkciju, tačnije Marko i Janko su bili glavni za taj proces produkcije, mi ostali smo bili tu da posavetujemo šta i kako. Takođe puno nam je pomogao Čedomir Ilić, basista benda Jayus Jazz, kod kog smo sve snimili. Za ovaj album smo malo promenili stvari. Hteli smo da bude kvalitetnije snimljen nego EP za koji smo imali malo skromnije mogućnosti. Album je snimao i producirao Mladen Marjanović (Šeret Blejzer Micro Driver) snimano je kod njega u klubu Feedback. Pomogli su i mnogi niški muzičari, uglavnom sa opremom, ali i moralnom podrškom.

Uroš Kostić - ThereBR: Šta nam možeš reći o vašem debi albumu?

Uroš:  Pored ovoga što sam rekao u prethodnom pitanju, za sada mogu još reći da će se zvati “Chasing The Basics“, imaće osam pesama i možda će tu biti jos nekih stvari koje će prethoditi albumu, ali za sada ne bih o tome. Naravno biće instrumentalan kao i do sada.

BR: Kada ga možemo očekivati i u kojim formatima će biti objavljen?

Uroš: Plan je da bude gotov krajem godine, samo da sve lepo poklopimo. Što se formata tiče, pored neizbežne online varijante, potrudićemo se svim snagama da to bude i na vinilu, jer zaista nema nikakve svrhe izdavati na cd-u. Ljudi su se mnogo godina zavaravali kako je cd bolji, i svi su izdavali na cd-ima. Međutim kako je određeno vreme prošlo, i ljudi shvatili da neke cd-eve mogu da bace jer su se pobrisali fajlovi, vinil se vraća u trku. A i budimo realni, bolji format od vinila ne postoji, jer je zvuk koji daje neprikosnoven, a i ceo taj ritual stavljanja ploče na gramofon i držanje omota je fenomenalan.

BR: Prošlo izdanje je snimano, što bi se reklo “live” u studiju. Kakav je sada bio proces snimanja?

Uroš: Pa da, EP smo snimali manje više live, u prostoru za probe gde vežbamo. Pa proces snimanja, ovaj put, je bio prilično sličan, jer smo hteli da damo albumu taj “živi” utisak. Prvo smo nasnimili kompletan bubanj za sve pesme, a nakon toga jedan po jedan instrument. Nije bilo ni malo lako, jer smo svaki instrument snimali po jedan ceo dan, kako bi sve zvučalo isto, kako se postavke mikrofona i pojačala ne bi menjale. Ali bilo je i super zanimljivo, a i dobili smo odličan konačni rezultat

BR: Kako bi predstavili nove pesme? Hoće li se neka sa EP-a naći među njima?

Uroš: Uff to je teško pitanje. Kada nemaš tekstove u pesmama onda nije baš toliko lako da ih opišeš. Ovako tekst priča priču, a ti posle možeš samo da kažeš, ova pesma je ovom događaju, ova se odnosi na ovaj životni trenutak… Mi pesme, uglavnom, pravimo na probama, krenu iz nekog zezanja pa vremenom dobiju konačnu formu. Tako da se svaka pesma odnosi na neki trenutak koji smo svi zajedno doživeli u tim momentima dok smo probali šta i kako se uklapa. Dali smo im imena za koja mislimo da odgovaraju atmosferi koju te pesme kreiraju. Nekom će ta imena biti potpuno nebulozna, ali to je upravo ta sloboda koju ti daje instrumentalna muzika. Sa EP-a će biti jedna pesma, “She’s Dying Young” koja je malo drugačije urađena u odnosu na prošlo izdanje.

Uroš Kostić - ThereBR: Anastasija je bila glavna akterka konceptualnog EP-a. Priča se završila njenom smrću. Da li će oživeti na albumu?

Uroš: Album nema veze sa Anastasijom, to je bilo, ona je završila svoje putovanje, a sada je došlo vreme da se prave nove priče.

BR: Hoće li ovo izdanje biti konceptualno?

Uroš: Imaće neki koncept ali ne baš na način na koji smo to uradili na EP-u. Pesme jesu povezane, i nazivi prve i druge strane će imati neke veze sa celokupnom pričom, ali opet kažem ne na taj evidentan način kao prethodno izdanje.

BR: Zanimljivo je da ste jedan od retkih mladih bendova koji se usredsredio samo na instrumentalni izražaj, šta vas je navelo na to?

Uroš: Pa pazi u Srbiji nema nešto puno instrumentalnih bendova, uvek je tu bio tek po neki bend. Poslednjih godina, u principu sa razvojem post rocka i sličnih žanrova, došlo je do ekspanzije takvih bendova. I dalje to nije na nekom ne znam ni ja kakvom nivou, mislim da na prste mogu da se nabroje. Međutim ono što je zanimljivo je da u Nišu instrumentalna muzika cveta. Pored nas, tu su naravno Eyot koji je već dovoljno poznat u svetu, zatim Tevarbulebra, Jayus Jazz možda ima još neki, ali sada ne mogu da se setim. U ostatku Srbije tu su Temple of The Smoke i Popečitelji i siguran sam da ih ima još, ali opet ne toliko. Svi ti bendovi su potpuno različiti stilski, ali opet nas vezuje to što je instrumentalna muzika u pitanju. Ja sam poslednji koji je ušao u bend, tako da nisam baš najkompetentniji za to pitanje šta nas je navelo, ali s obzirom da smo svi u bendu drugari i pre nego što smo počeli da sviramo zajedno, znam da je svako u tom trenutku slušao takvu muziku, pa je bilo hajde da probamo.

BR: Da li ste možda razmišljali da u narednom periodu uvrstite i neke nove instrumente u vaš bend?

Uroš: Nemamo ništa protiv eksperimentacija, i više puta smo pričali o sintovima, elektronskim bubnjevima i semplovima koje bismo mogli da ubacimo. Tako da jednog dana, ako skontamo da bi neka pesma bolje zvučala sa kazuom a ne gitarom, što da ne. U ovom žanru je uvek dozvoljeno da se eksperimentiše koliko god, jer apsolutno nema granica.

ThereBR: Koja je razlika u realizaciji nastupa ovde kod nas u Nišu i van njega?

Uroš: Pa u Nišu baš i nema puno opcija gde da se svira, tako da realizacija samim tim nije mnogo teška. Potrebno je samo kontaktirati nekog iz Feedbacka i naći termin, jer kao jedini klub u gradu su stalno bukirani. Što se tiče ostatka Srbije ni to nije toliko teško, jer ima barem po jedan klub u svakom od većih i srednje većih gradova. Dosta je bitno i naći neki lokalni bend koji bi te ugostio i svirao sa tobom. A to opet nije toliko teško, jer stvarno ima super ekipa. Mi smo do sada napravili super konekciju sa Novosađanima Wolfram i Hiqulus, Consecrationom iz Beograda, Nebo je Crveno iz Subotice, Plavo iz Kruševca. Svi oni su dolazili kod nas a i mi smo bili kod njih.

BR: Space rock je sve rasprostranjeniji na svetskoj pa i na domaćoj sceni. Ali opet nedovoljno, šta ga sprečava da probije put do veće publike?

Uroš: Pa šta znam, nikad publika nije imala preterano razumevanja za te alternativne žanrove, barem kod nas. Nekako svi vole ono što su već hiljadu puta čuli, ne žele da probaju sa nečim novim. Daleko od toga da imam nešto protiv tih domaćih bendova koji se sada vrte po svim domaćim festivalima i pune ovdašnje klubove. Šta više mnoge od njih i volim da slušam, ali opet drago mi je kad čujem da neko proba nešto novo da uradi. Space rock nije baš moguće opisati, ne možeš da nađeš nekoliko bendova koji su potpuno isti i da kažeš da svi oni sviraju space rock. Svaki bend se tu razlikuje. U svetu je drugačije, dosta se to više ceni, jesu to i dalje “nepoznati” bendovi, ali ko uopšte očekuje da space rock bend bude poznat kao na primer Foo Fightersi.

ThereBR: Kako vi doživljavate taj termin “svemirskog” rocka?

Uroš: Pa baš tako, kao “svemirski” rock. Neko neograničeno prostranstvo gde imaš toliko mogućnosti, npr sa zvukom, koje možeš da iskoristiš.

BR: Svirali ste i svirate i po drugim bendovima. Koliko se razlikuje pristup radu sa There. i sa ostalim bendovima?

Uroš: Da, svako od nas ima još nekoliko bendova pored. Tu su Kojekude, Decokvaritelji, Sundies, Bohemia (nisu još sigurni da se tako zovu), još neki projekti za koje verujem da će prerasti u prave bendove, kao i dosta različitih tribute bendova. Barem što se mene lično tiče, nema puno razlike u sistemu rada. Sa svakim bendom se dosta radi i vežba kako bi se postigo što bolji rezultat.

BR: Kakvi su planovi za turneju po Srbiji, možda i van nje?

Uroš: Planova uvek ima, ali čekamo da izdamo album prvo. Nakon toga potrudićemo se da ga ispromovišemo više, svirkama naravno, i u Srbiji i u inostranstvu.

BR: Kome bi voleli da budete predgrupa na koncertu u Srbiji? Kakve su šanse ugurati se na tu poziciju?

Uroš: Na to pitanje verujem da svako iz benda ima drugačiji odgovor i isto tako sam siguran da niko nema samo jedan bend koji bi naveo. Ali znam sigurno da kada bismo sva petorica seli i birali jedan to bi bio 65daysofstatic, jer je taj bend bio presudan za formiranje našeg benda. A “ugurati” se na tu poziciju je manje više isto kao sa drugim svirkama. Ali opet ima jedna bitna razlika, a to je da li taj bend uopšte želi predgrupu. Ovde ima nekih promotera koji dovode fenomenalne bendove, ove godine su baš izdominirali, a najviše se oko post rocka, space rocka i sličnih žanrova cimaju Resetor.

Save

Save

Ostavite komentar: