Underground živi! – United Slavic Swords Festival V u The Quarteru

Murder

Novosadski klub The Quarter sinoć je bio više nego adekvatno mesto za sve ljubitelje ekstremnog metala, budući da se u klubu održavala peta edicija United Slavic Swords festivala, koji je okupio neka od najvrsnijih imena domaće scene, uz, naravno, par inostranih bendova. Ovaj put line-up su sačinjavali beogradski Kolac, Svartgren i Murder, novosadski Wolf’s Hunger, kao i, po prvi put u Novom Sadu, češki Impuritum i Avenger.

Koncentracija ljudi u klubu, među kojima je bilo dosta pridošlica iz raznih mesta, što u samom startu ostavlja pozitivan utisak, kao i prijatna, intimna atmosfera koja je vladala, uvek su neka vrsta naznake da je veče koje se pruža pred prisutnima obećavajuće i da ovaj festival, koji već može da se nazove tradicionalnim, itekako ima šta da ponudi poklonicima ovog zvuka – ne samo sastave koji iznose svoje sjajne muzičke pakete, nego i sasvim drugačiji doživljaj underground scene, koja na ovakvoj manifestaciji u potpunosti dobija svojih pet minuta slave.

Kolac

Kolac / foto: Vovka Chudinov

Sa minornim zakašnjenjem, prvi na scenu stupa Kolac, oko 20:35h. Jedan od bendova koji je uvek rado viđen i toplo primljen od strane novosadske publike, u startu je privukao prisutne u prve redove i sjajno ih zagrejao svojom izvedbom. Iako sastav Kolca nažalost i dalje nije u potpunosti formiran, budući da im fali stalni bubnjar, bend svojim nastupom taj nedostatak u potpunosti kompenzuje i baca u drugi plan. Čistokrvni black metal prožet temama karakterističnim za ovaj žanr je ono se “ispostavlja” kad se prisustvuje njihovoj svirci. Snažan nastup koji odiše posvećenošću tome što rade je ono što zasigurno osvaja i ostavlja veoma jak utisak, kao i više nego dobrodošla melodičnost koja se provlači kroz njihove pesme i boji ih na svojevrstan način. Set lista je pretežno bila sačinjena od materijala sa njihovog poslednjeg albuma Zauvek crni, izdatog 2014. godine, a na njoj su se, između ostalih, našle pesme “Crvu slava”, naslovna “Zauvek crni”, “Gde su sada crne vrane”, kao i starije poput “Deadliest of plagues” i “Holy threesome”. Prodoran vokal, snažne solaže i pomenuti energičan nastup su neke od glavnih odlika ovog sastava i nesumnjivo je da je Kolac, zajedno sa pojedinim imenima koja su i sinoć nastupala, u samom vrhu domaće black metal scene.

Wolf’s Hunger

Wolf’s Hunger / foto: Vovka Chudinov

Sledeći bend koji je privukao još više publike, koja je bila u sasvim solidnom broju, bio je Wolf’s Hunger. Black thrash metal veterani na sceni koji na njoj egzistiraju dugi niz godina i nesumnjivo je ukrašavaju svojom autentičnošću, sinoć su se opet pokazali u punom sjaju, što je i bilo za očekivati. Sa manjim promenama u sastavu, bend je tokom svog, slobodno se može reći hipnotišućeg nastupa, u potpunosti potvrdio sebe kao jedan od najdugotrajnijih i najkvalitetnijih izvođača na ovim prostorima. Smenjivanje vokala koje im daje upečatljivu notu, učestali, zarazni prelazi u pesmama i snažna ritam sekcija na koju se “filuju” obarajuće, melodične solaže, zasigurno su neki od glavnih aduta koje ovaj sastav poseduje. Još jedna stavka koja neminovno mora da se istakne kad je Wolf’s Hunger u pitanju je svakako patriotizam, vidno velika ljubav prema svom narodu, koja celoj priči koju ovaj bend iznosi upravo i daje tu autentičnost i određeni trademark koji nije uvek lako naći u moru bendova koji obitavaju na sceni i bore se za svoje mesto na njoj. Oni za to ne moraju da brinu jer svoje mesto i lični pečat nesumnjivo imaju, a uz njega i vernu bazu fanova koja pomno prati njihov plodonosan rad. Sinoćna publika je mogla da uživa u pesmama kao što su “Kurjaci”, “Likantrop”, “Krv moja srpska”, koja definitivno potvrđuje malopre pomenutu ljubav prema srpstvu, a na listi se našla i nova pesma, “Egzekutor”, koja je bila pravo osveženje. Festival kao što je ovaj teško da bi uopšte mogao da se zamisli bez Wolf’s Hungera, jer ako neki bend zaslužuje da bude deo istog, to je bez ikakve sumnje – upravo on.

 Impuritum

Impuritum / foto: Vovka Chudinov

Oko 22:30h na binu se penje malo drugačiji, noviji sastav koji se prvi put predstavio srpskoj publici, a u pitanju je Impuritum. Radi se o bendu koji u svojoj postavi ima, u metal krugovima legendarnog i vrlo cenjenog Honzu Kapáka za bubnjevima, koji je zasigurno bio jedna od najzanimljivijih ličnosti festivala, budući da je, pored Impurituma, svirao, pa i istovremeno pevao i sa naredna dva benda. Death black metalci su bili solidan tranzit ka onom što je usledilo i, iako se publika malo rasula tokom njihovog nastupa, ipak je ostao pristojan broj ljudi koji su ih poslušali i podržali, kao što uvek treba i raditi, posebno kad su u pitanju noviji bendovi koji se tek probijaju i veoma im znači kad ih neko ispoštuje i da im šansu. Iako se ne može reći da je Impuritum predstavio nešto posebno i dosad neviđeno, opet su bili vredni slušanja i, kao što je rečeno, adekvatan prelaz ka narednom bendu koji je, iako je to uvek nezgodno govoriti kad su ovakva dešavanja u pitanju, bio bez sumnje jedan od glavnih atrakcija večeri.

Avenger

Avenger / foto: Vovka Chudinov

Avenger, koji je svoju svirku otpočeo oko 23:20h, nesumnjivo je održao malu lekciju iz oblasti black death metala prožetog slovenskim elementima. Češki bend koji postoji već preko 20 godina i koji je, zajedno uz imena kao što su Master’s Hammer i Maniac Butcher, deo veoma bogate i plodonosne češke metal scene, sinoć je pokazao i potvrdio da poenta egzistiranja u muzičkom poslu ne treba da bude kvantitet, nego kvalitet. Iako imaju svega 6 albuma u svojoj diskografiji, to je činjenica koja sasvim može da se stavi po strani upravo iz malopre pomenutog razloga. Usvirani muzičari, majstori svog “zanata”, bez greške su pokazali kakav pristup treba imati pri stvaranju i izvođenju ovakve vrste muzike. Davajući svom čvrstom i obarajućem zvuku karakterističnu notu podneblja iz kog dolaze, pružili su prisutnima jedan sjajan nastup koji je uspešno povratio publiku koje je sad bilo u sasvim pristojnom broju da isprati ovakvu svirku i ovacijama reaguje na nju. Još jedan blistav momenat tokom njihovog izvođenja je bila i podrška i pozdravi iz publike upućeni Honzi, koji je već izjavio kako voli Srbiju i da joj se uvek rado vraća, te da se u nekom smislu čak i sam oseća kao da je Srbin. To je svakako bio i momenat koji je opravdao i sam naziv festivala i obojio ga svojevrsnom toplinom i srdašnošću.

Murder

Murder / foto: Vovka Chudinov

Murder, koji je na binu izašao oko 00:30h, je, slobodno se može reći, bio neformalna zvezda večeri. Bend koji predstavlja neku vrstu “supergrupe”, budući da u svojoj postavi ima članove sastava kao što su The Stone, May Result, Avenger itd., privukao je najviše publike i to iz sasvim opravdanih razloga. Savršen spoj black i thrash metala iznesen od strane vrsnih muzičara je osvojio na prvi ton svakog ko se tu zatekao i bio propraćen sjajnim i potpuno adekvatnim scenskim nastupom i imidžom, a svi prisutni su bili deo istinskog spektakla. Iako bend postoji preko 10 godina, neverovatno je koliko odiše svežinom i energijom nekog mladalačkog benda koji je tek ušao u ovaj “posao” i ne može dočekati da svoje “znanje” podeli sa publikom, a paralelno s tim je više nego jasno da se radi o ljudima koji se tim istim poslom bave dugi niz godina i pristupaju mu na svetski profesionalnom nivou. Iako Murder još uvek, opravdano, budući na obaveze članova benda u drugim pomenutim sastavima, nema dovoljno izdatog materijala, svakako ostaje nada da će se to u budućnosti promeniti, te da će iza sebe imati bogatu diskografiju jer bend ovakvog kalibra to neosporno zavređuje. Set lista je, kao i očekivano, bila kratka, ali više nego efektna kad se pogledaju reakcije publike, a na njoj su se našle pesme “Jezik zla”, “Pakost”, “Suffer for His Glory”, “Cadaver of a Torso God”, “Tiranija” i jedna više nego dobrodošla obrada, “Blasphemer” od Darkthrone-a. Atmosfera koja je vladala tokom njihove svirke je bila na usijanju i delovalo je da će festival sa njima i da se okonča, ali ipak je ostalo mesta za još jedan bend koji ga je “zapečatio”, a u pitanju je Svartgren.

Svartgren

Svartgren / foto: Vovka Chudinov

Beogradski sastav koji postoji od 2005. godine, sinoć je konačno došao i u Novi Sad. Iako je, kako je donekle i bilo očekivano, dobar deo publike u međuvremenu napustio klub, Svartgren je svoju svirku odradio kao da nastupa pred mnogo više ljudi, a ovaj put je imao i to zadovoljstvo da predstavi pesme sa svog dugo čekanog albuma prvenca, Prazan grob, koji je prilično dobro ocenjen u javnosti. Klasičan black metal u svojoj najboljoj formi, atmosferičnost i melodičnost koja se neodoljivo oseća u njihovoj muzici i veoma podseća na kultne albume datog žanra iz ’90-ih godina je ono što predstavlja bend i čvrsto mu čuva poziciju na sceni. Na set listi, takođe očekivano kratkoj, su se, među ostalima, našle i pesme “Ka Rubu Zaborava”, koja je jedan od pravih bisera na njihovom albumu, kao i “Spremna su vešala”, “Hram” itd. Ako se nešto može sa sigurnošću reći o Svartgrenu, to je da je u pitanju sastav koji obećava i koji je sa svojim debi albumom pokazao da se isplatilo čekati toliko dugo na jedinstven paket njihovog zvuka koji nesumnjivo osvaja fanove iskonskog black metala. Bend je dao odličnu završnicu večeri i u stilu okončao još jednu sjajnu ediciju ovog festivala.

Underground živi. To je zaključak koji se upadljivo nameće kad se u celosti pogleda događaj poput sinoćnjeg. Iako, naravno, mora da se istakne i to da je ovakvo dešavanje zaslužilo dosta veću posetu uzevši u obzir šta je sve imalo da ponudi, opet treba biti zadovoljan i tim solidnim brojem prisutnih, posebno kad se seti festivala ovog tipa koji su imali daleko manju publiku, a ništa slabiju “ponudu”. Jedna od krucijalnih stvari koja se dokazuje i potvrđuje održavanjem ovakvih manifestacija jeste ono o čemu je i pre bilo reči, a to je neosporna činjenica da srpska metal scena neverovatno obiluje žanrovski raznolikim, kvalitetnim i perspektivnim bendovima. Iako su sinoć nastupala i dva strana sastava, ne može se oteti utisku da je većina prisutnih tu ipak bila da isprati naša imena, što je krajnje pozitivno u kontekstu podržavanja domaće scene. Ona može da egzistira isključivo tim putem, stoga nikad ne treba kukati i žaliti se, potpuno neosnovano, kako sceni fali ovo ili ono i kako joj ne valja to i to – scena nam je de facto bogata i plodonosna, a budući na to koliko ona pruža nama, mi treba da uzvratimo istom merom i njoj pružimo ono što joj najviše treba: podršku, lojalnost, borbu za istu na razne načine jer samo na taj način ona može da ostane takva, pa i postane bolja, a svaki istinski poklonik ove muzike zna koliko je to važno – i za bendove, i za organizatore, i za svakog ko je na neki način deo ovog našeg metalnog sveta.

Ostavite komentar: