Umesto hvalospeva (Novogodišnji specijal): Deset veličanstvenih

Ima ona šuplja floskula koja kaže: „I loš marketing je dobar marketing“. Na stranu što to nema veze sa istinom, ovim putem ću napraviti izuzetak. Taman kada sam pomislio da ću da utonem u zimski san prepun mamurluka, holesterola i visokog pritiska, stigla depeša iz Vrhovnog Uredništva u kojem piše da bi kao novogodišnju odjavu trebalo da sastavim, pazi sad, top 10 ubedljivo najgorih singlova iz 2017. godine. S obzirom da sam se za kormilo Balkanrocka uhvatio tek od aprila, možda nešto ranije, sve pjesmice iz prva tri meseca biće pošteđene psycho poriva unutar ovog prazničnog specijala. Krećemo zguza…

10. Dusan Simović – Molitve za kraj feat. Igor Simic

Nije mi trebalo mnogo da se odlučim kako da počnem sa ovom redaljkom, jer đeneral Dušan Simović i njegov domali Igor Simić, ostali su u tako predivnom sećanju sa njihovom „eurosong“ pesmom, koja podseća na jedan, maltene, copy/paste Marije Šerifović nakalemljenog na tvđi zvuk. Od repetetivnosti besmislenih stihova da čuvamo molitve za kraj, koje se ponavljaju do imbecilnosti, može se jedino dobiti epileptični napad na kraju. Stoga, molitve mi neće biti potrebne.

9. S.U.S. – ZA TVOJE DOBRO

Neki kažu da su ovi momci nova nada punk’n’rolla; neki kažu da iz ljubomore pišem loše o njima; neki se ne slažu sa mojim frustracijama; neki me tapšu po ramenu – ali, jedno je istina, ovaj umetak je digao rubriku „Umesto hvalospeva“ na jedan potpuno new level. Toliki fetiš iživljavanja nad bespomoćnim singlićima nije bio nigde tako dobro zapamćen, nego kada sam tu krunu stavio i na njihov drugopečeni album. Nesebično tvrdim da će zbog mene postati još poznatiji.  Dug put hate-fuck saradnje je pred nama.

8. Kora – Sad se kajem

U gang-bang nizu ovo, nadasve, dosadno, prašnjavo i uveliko zaboravljeni zločin nad mojim ušnim školjkama, od strane paramuzikalne formacije „Kora“, definitivno je ostavio krvavi pečat unutar zvučnog kanala. Podsetiću i sebe i druge šta sam napisao još tada: „Nažalost, nisam još stigao do te crte seksualne izopačenosti, ali Kora, ili kako god da se ona zove, donosi svojim polunesrećnim-poluizlizanim glasom frontmena jedan takav slepljeno ubuđali bućkuriš, koji niti je pop-rock, niti je pop, niti je rock, već više liči na ono što su Elitni Odredi bili za folk estradu“.

7. Massimo – Neka ti plove brodovi

Od ovog starog barda se očekivalo mnogo više, nego da uzme, na osnovu svog imena, da vrši lobotomiju nad naivnim, prosečnim i dobroćudnim slušaocima, koji hoće da uz njegov romansirani glas proslave Ljubav, ali, tu sam ja, Grinč koji krade Božić, da dekonstruišem njegovu malenkost i ukažem na besramnu pljačku dobrog sluha. Ali, hej, tko sam ja da u Massima diram? Skribomanski ću da podsetim: „Upaliti upaljač, dignuti ruke u vazduh, njihati se uz vetar, zagrliti nekog bliskog svog, pevušiti mu na uvce, milovati ga dok noć ne poljubi zoru – to je nešto za šta služe ovakve pesme. U protivnom, ako vas ne odšljaka na to, nuspojave su teške dijareje, krvoprolića iz svih otvora, uzavrele gorčine u želudcu, konstantna povraćanja na svakih 15 minuta, totalna dehidracija slušne školjke, galopirajući fras moždanih vijuga i teška oštećenja crevne flore, usled nagomilane patetike koju “dobre duše” i “dobri ljudi” nazivaju poetikom.“.

6. Vanja Mišić – Leptiri i kornjače

Sa ovim silovateljskim poduhvatom Leptirića i Kornjače, ulazimo polako u ledenu dubinu hororičnih (s)hitova ove završne godine. Naime, Vanja je pokušala, ali izgleda da je i uspela, da proda frankeštajnski proizvod upakovan u cvetiće i mašnice, sve pod parolom „feel good“ i njenog umiljatog glasića. Da se razumemo, glas je izvanredan, ali pesma je vanredan promašaj. Još tada sam zaškrabao: „Ovakvi stihovi bi trebalo da se teraju sa belim lukom u džepu, crvenim koncem oko svih zglobova i religioznim simbolima oko vrata. Zašto? Jer su one odraz svega što remeti muzički ukus prosečnih i naivnih slušalaca. „Jaoj, kako lepo peva“ je najveća obmana današnje muzike.“. Ko razume, pobeći će glavom bez obzira.

5. Matt Shaft – Budi radostan

Na polovici anti-music puta stižemo do najveće podvale u ovoj godini. Prisećanja radi: „Sve oni to, pod opravdanjem, da ljudima pomognu, da se provesele u kolima; dok idu na posao; da đuskaju pod tušem; da im život bude kao na nekoj reklami za kojekakve mobilne mreže – a, u stvari, nisu ni svesni koliko svojom pretencioznom neambicionozošću, poput ovog autora i njegove pesme, spuštaju lestvicu kvalitetnog muzičkog dela.“

4. Pacifik – Danima

Iz revije samosažaljivih stihospeva, Pacifik je hrabro isplakao ovaj singl iz kojeg se čuje ništa drugo, osim vapaja, zavijanja i pokušavanja da se ostavi utisak kako je autor, koliko sam skužio, bio zaljubljen u nekoj dalekoj galaksiji. No, potreba da gledamo tužnu facu frontmena sa sve pecaroškim kačketom na glavi; njegove usne kako se tugaljivo otvaraju i zatvaraju, dozivajući već nekoga; i ceo koncept pesme, kao da je producirao heroin – sve to odaje utisak božanstvenog mućka, koji smrducka na virginity.

3. Dado Dolmagić & Miloš Miketić – Hvala ti

Prvi put kada sam čuo „Ovo“; ovu dvojicu – koje sam ponosno nazvao otelotvorenjima Jada & Čemera – dobio sam manijačke nagone, da sa svojih deset prstiju uguram svako moguće pogano slovo protiv njihovog paramuzikalnog dueta koji je izvršio masakr nad, trenutna brojka, 1.141 slušalačkim ukusom. Niti krivi, niti dužni kome, civilne uši su nastradale od njihove patnje, gde se njih dvojica naizmenično zahvaljuju, siluju nas njihovim melodramičnim suzicama, i kolju gorkim sećanjima za njihovom bivšom.

2. Psi – Tu gde zvoniš

Srebrnu medalju će – ni manje, ni više – poneti sredovečni crew Psi, koji ne znaju u kojem žanru hoće da pripadaju – da li zbog krize srednjih godina, da li zbog zarđalosti sluha – ali im se mora odati na fucking trudu, koji se konačno isplatio. Oni će definitivno, barem u mojim očima, ostati kao nastavljači onog isfrustriranog, apatičnog i krajnje zabavnog seoskog rock’n’rolla, koji će uvek imati prostora i lufta da se podjebava. Živeli Psi! Živeo rock’n’roll! Hell yeah!

1. Critical Solution Revisited – Drive

Na dnu ledenog Hada, u poslednjem krugu, gde talentovana ruka još nije kročila, pobedonosno ulazim na konju, sa sve štitom i mačom, da izvedem ovu nakazu na svetlost dana, okovanu u lancima, čisto da se ljudi uvere da postoji one&only (bulls)hit svih vremena.
And now, ladies and gentlemen, Balkanrock proudly present: Critical Solution Revisited; molim Vas, jedan veliki i gromki aplauz za ove ljude, koji noćima nisu spavali dok nisu napravili ovakav (s)hit. Jedan ogroman aplauz za njihovu upornost da budu najnekreativniji bend 2017. godine. Molim vas, molim vas…

 

To je to, dame i gospodo, za ovu godinu. Uživajte u predstojećim praznicima, i čitamo se u sledećoj godini. I najvažnije od svega: Nothing personal, of course. (u pozadini ide „I will always love you“)

Ostavite komentar: