Umesto hvalospeva (april 2017): Prolećno potapanje singlova

Postalo je već uveliko zamarajuće klaparati o tome da je rock „kao takav“ omamljen, skrajnut, onesvešćen, uništen ili, ne daj bože, mrtav. Uz neurotično uspinjanje folkerskih čudesa širom regionalne muzičke pustahije, dovoljno je nazvati nešto rock, i ono će imati laganu prolaznost kod svih ljudi beskrajno žednih za iole drugačijim zvukom.

U moru besmisleno nepotrebnih pesama, bukvalno u skorelom blatu kojekakvih zguženih nazovi-pesmica, pravi talenat ne može da dođe do svojih „dva minuta slave“ za koju se „tako mala scena“ zdušno bori. Da se desetkovana rock scena ne sme malčice secnuti, dublje pročeprkati i gricnuti, samo zato što je „mala“, graniči se sa tankim linijama pojačane imbecilonosti koje vlada u ovom, takoreći, društvu.

U proteklim danima – zakeralo, kakvog me crni đavo, valjda, napravio – glavni i odgovorni glodur Balkanrocka skrenuo mi je pažnju da je dobio par, kako bi ih nazvao, „protestnih nota“ o tome kako moj način pisanja je poprilično nadobudan i da više liči na najžuću štampu. Ispade, kada samo za sivlju nijansu, promeniš način pisanja, u stvari – mišljenja, jebote, ondak everyone loses their minds, što bi rekao Džoker u Nolanovom fenomenalnom ostvarenju.

Dakle, u moru prezasićenosti džabalebaroške muzike, real OG’s ne mogu da iziđu na površinu. Da li je Krankšvester po nekima fascinantna trešina, ali i avangardna zajebancija, ili da li je Dogs in Kavala, bend sa sijaset potencijala, mogao, za par buksni više, da poradi na svojoj novoj pesmi; ili zašto se Psihoaktiv Trip prvi put pronašao na ovom otačastvenom rokenrol portalu, revija tih (ne)uspešnih modela će pokazati kako se hoda po pisti „Umesto hvalospeva“.

Brkovi – Boli me

Da prvoaprilska šala bude apsurdnija, Brkovi su štrcnuli svoje parodično rock seme, koje, ako uzmemo u obzir da oni kuju takvu muziku, može da prođe kao jedna sveopšta zajebancija koja, nadam se, pravi sprdnju od narodnjačkih tužbalica. Pored toga, Brkajlije su se malo bocnule najgadnijim otrovom XXI veka, autotune, i na taj način otupeli sopstvenu oštricu gitarskog umeća. Objektivno, bez obzira na sve prethodne pesme, moglo je gore, a bilo je i bolje.

S.U.S. – Za tvoje dobro

Susovska momčadija valjda je pokušala da napravi neku parodiju, sa nekakvom porukom, u kojem, valjda, ukazuje na srbijansko stanje svesti u kojem ti pop, komandir i ne znam već tko, valjda, diktiraju šta ćeš ti da uradiš sa sopstvenim životom. Punk’n’roll ekipica, kako sebe voli da kategorizuje, valjda je čula da je punk ono kada se dernjaš na mikrofon i prozivaš već odavno istruleli sistem. Valjda im je neko rekao da su punk i satira isto. Nadajmo se da im valjda nisu poverovali. Valjda znaju da je pevati o tome toliki cliché. Valjda ne misle da je ovo što rade punk. Za njihovo dobro.

Psihoaktiv Trip – Tike

Pokušaj da ne umešam subjektivne teenage simpatije prema real rap sustavu, this time je eksperimentalno uspio. Psihoaktiv Trip, neverne Tome i zluradi jezici bi rekli, prodao je veru za večeru. Ali, ne lezi vraže, uprkos „prodaji za sitne pare“, ekipa je za kratko vreme sakupila popriličan broj pregleda, a, ako ćemo ni po babu, ni po stričevima, njihova sablja ulične britkosti ni ovde nije opala.

Dušan Simović – Molitve za kraj feat. Igor Simić

Da postoji muzička inspekcija, ovo ne bi prošlo nijednu moguću proveru. Bez obzira što je spot jedan déjà vu u potpunosti, jer izbuši uši, pusti gustu crnu kosu i skači u napuštenoj i prljavoj hali je, rekli su i ovim autorima, potpuni post – rock’n’roll, pesma – stihovi, ritam, ma sve – podseća na onu najljigaviju krizu jugoslovenskog rocka kada je počeo da meša dodire sa onim folklorizovanim baladama. Bolje rečeno, prava pesma da predstavlja Srbiju na Evroviziji. Posle Marijine Molitve, stiže puč đenerala Duleta za kraj.



Dogs in Kavala – Boje

Ukupno šest lenjih stihova. Tri minuta rastapajuće muzike. I još par dimova više, da pesma postane izuzetno psihoaktivno remek delo.

BAOBAB – U gradu koji tone

Hajde da do besvesti slušamo EKV. Hajde da pišemo stihove koji nemaju veze jedni sa drugima. Hajde da zvučimo kao da smo na horsu, a, u stvari, nismo. Hajde da nam pesma počne kao vojvođanska balada, a da se završava minut i po, dok između toga nemamo ništa. Hajde da nam spot bude ispresecan kadrovima raznih trenutaka sreće. Hajde da stilskim figurama prikazujemo kako žive ljudi. Hajde da pokušamo da napravimo takvu pesmu, pa šta bude.

Krankšvester – Gaber

Poznati po svojim temicama koje obrađuju, ovog puta su razneli zvučnu membranu u svom grotesknom prikazu novog talasa new wave junkie scene koja se širi poput kolere. Kroz jednu sveopštu sprdačinu – uz svesnost da prave zafrkanciju, a ne da se trude kao „neki“ da budu klovnovi – sa brzim ritmom pokretaju glave i onih koji tvrde da to ne bi trebalo da se nađe na ovom, nadasve, ozbiljnom portalu. Dečki, samo napred!

Remedy – Bigman

Pisati o ovakvoj pesmi je zaista nezahvalno. Novopečeni Remedy, na čelu sa Kojotom, opet ne želi da preda štafetu ostalim bendovima ovog regiona. Ona je, kao suza neiskvarnog virgina, arijevski dokaz kako neko zna da ispuni osnovni zadatak rock’n’rolla. Ko ne čuje da je Kojot uneo srce u svaku svoju pesmu, računajući i ovu, neka se mane muzike. Dakle, ovim redom: tvrdo, tvrđe, najtvrđe, rock’n’roll – KOJOT.



Wolfram – Ljiljani

Šizofreno sam podeljen oko ovog slovensko-retrogradnog spoja koji, na momente, zvuči čas dobro, čas kao nešto zbog čega bi trebalo da čovek plače. Između devojačkog božanstvenog glasa, koji je mogao da bude iskorišćen na jedan mnogo uzvišeniji način, ali to je samo moje mišljenje, i pratećih instrumenata, koji su, ipak, u drugom planu, ne mogu da se opasuljim da li se vraćam u modernizovanu 1389. godinu, ili je ovo, ipak, jedno predivno umetničko delo čistokrvnog i unikatnog umeća. Pravo osveženje za svačije uvo.

Beogradski sindikat – Sindikalna priča

Wu Tang is for the children“, izjavio je pripiti Old Dirty Bastard na dodeli Grammy nagrada, kada je njegov bend nije osvojio. Uprokos tome što je BS protutnjao kroz adolescentni život svakog majmunčića na ovom područiju, retko ko je počeo da primećuje da je on, zapravo, počeo da se konstantno ponavlja. Ovo je već peti popušeni singlić, sa izlizanim stihovima i nervoznom matricom, gde opet oni, kao, opominju, kude i usmeravaju o Svetom Opštem Mestu ništavila u kojem se ljudi nalaze. Što reče jedan poznanik: „BS je za dečurliju, da se pale“. 

Ostavite komentar: