U vremenu zdrave ludosti; S vremena na vreme u Beogradu

S vremena na vreme / foto: Danko Strahinić

Okupe se povremeno. Zasviraju… Povedu publiku na putovanje kroz – vreme. I uvedu je u svoj svet. Gospoda Ljubomir – Ljuba Ninković, Asim Sarvan, te braća, Miomir – Miki i Vojislav – Koki Đukić.

S vremena na vreme su bend poznat brojnoj publici, ali više vole da nastupaju pred manjim brojem ljudi. Ne nastupaju u kontinuitetu, već onda kada sâmi to požele, a priču najčešće pokrene neko od njih četvorice. Predstavnici su takozvane akustičarske scene iz sedamdesetih (Lutajuća srca, Drugi način, Suncokreti…), ujedno i decenije u kojoj je nastao najvažniji deo njihovog opusa. Duže od četiri decenije, publici, koja (ne) stari zajedno s njima, kroz svoje pesme približavaju duh jednog vremena, u kome možda nije mnogo toga bilo bolje, ali jeste bilo kulturnije i pristojnije. Zaista, tokom koncerata plene ne samo svojom muzikalnošću, vokalnošću i nadasve autentičnošću, već i svojom skromnošću, odmerenošću i spontanošću. Tako je bilo i u petak, 23. decembra, u beogradskom Mikser hausu.

SVNV su otpočetka spajali nespojivo, poput svojih uzora, Bitlsa. U osnovi je to divna kombinacija akustičnog roka i etno prizvuka, zahvaljujući smeloj upotrebi šargije („Put putuje karavan“, „Jana“). Bili su inspirisani poetskim pristupom popularnoj muzici od strane Arsena Dedića, što je rezultiralo izuzetnom liričnošću njihovih pesama („Tema klasika“). Od Bitlsa su usvojili višeglasno pevanje, premda sâma muzika nema mnogo sličnosti sa njihovom. Cenzuri u doba SFRJ prkosili su uvođenjem religijskih motiva u svoje tekstove. Jedan od kreativnih vrhunaca postižu kompozicijom „Odisej“, gde realizuju zvuk koji je teško opisati drugačije do: epski. Rad grupe, dakle, karakteriše izuzetna raznolikost, koja je još oličena i u laganom, šaljivom tonu pesme „Petak je popodne“, ili recimo u primesama kantrija u numeri „Diksi bend“. Snimali su pozorišnu i filmsku muziku, kao i reklamne songove, takođe, oko kojih su se zapravo i okupili, početkom sedamdesetih, u prostorijama Radija „Beograd“. SVNV su još mnogo toga, ali lajtmotiv grupe ostaje vreme, u njihovim pesmama obrađeno na mnogo načina.

„Svako vreme ostaje/U sećanju vršnjaka svojih…“ („Moj svet“)

Grupa je u Mikser hausu nastupila u originalnom sastavu, koji se tokom godina menjao, premda samo privremeno. Zbog vojnih rokova, sredinom sedamdesetih su Ljuba i Vojislav nastupali sa Tanjom Bošković, Goricom Popović i Ljiljanom Dragutinović, tada apsolventkinjma FDU. Prethodnih godina su nastupali kao Svremenaši, bez Sarvana, koji se posvetio duhovnoj muzici. Ninković je, na gostovanju u programu „Dvestadvojke“ uoči nastupa u Mikseru, objasnio kako je stari dogovor da pun naziv grupe koriste samo kada nastupaju u punom sastavu. (Džentlmenski!)

Ono što je ovaj koncert razlikovalo od uobičajenih, bio je nešto izmenjen aranžman pesama, jer ne vole da zvuče istovetno. „Čudno drvo“ i „Moj svet“ izveli su, tako, u po dve varijante. No, svojevrstan kuriozitet desio se u vidu izvođenja pomenutih songova, koje su svojevremeno snimali na Radiju „Beograd“ (pored ostalog, za potrebe satirične emisije „Tip-top kabare“). A „Dvestadvojka” se pobrinula za direktan prenos koncerta SVNV na svojim talasima.

Opuštena atmosfera vladala je od samog početka. Kada se Kokiju Đukiću raštimovala gitara, nonšalantno je dobacio: „Ljubo, pričaj nešto.“ Kasnije, uz „I kad budem stariji“, Ninković se našalio na račun godina članova benda, primetivši „i kad budem JOŠ stariji“, izmamivši osmehe prisutnih. Bilo je i iznenađenja poput „Tiho noći, moje zlato spava“, koju je otpevao Koki Đukić. Nekoliko stotina ljudi u publici, u kojoj je bilo i mladih i star(ij)ih, uživalo je ne samo u besprekornom izvođenju pesama, nego i energiji grupe koja traje jer stvarno voli to što radi. Vrhunac večeri nastupio je sa uvodnim taktovima „Teme klasika“, pesme koja je za SVNV ono što je za Riblju čorbu „Pogledaj dom svoj, anđele“, kao i „Sunčane strane ulice“, prvog hita grupe. Sve to uz jedan (nezaobilazni) bis…

Svedeni dekor Mikser hausa bio je odlična pozornica za ovakav nastup, jer S vremena na vreme volimo zato što, kao nekada, u doba u kome je radio predstavljao glavni medij za promociju muzike, oduvek u prvi plan beskompromisno stavljaju svoje sviranje i pevanje, bez „krađe“ vremena pričom i anegdotama, karakterističnim za brojne muzičare. Preko dva sata nezaboravnog nastupa…

„A pesma ide dalje/Kao vreme, ispred nas…“ („Kao vreme ispred nas“)

Ostavite komentar: