U sećanje na Boška Radišića RNA

Početkom juna naša muzička scena pretrpela je veliki udarac tragičnom smrću frontmena beogradskog thrash metal sastava Space Eater, Boška Radišića RNA.

Boško je rođen 1980. godine u Ubu. Kao mali trenirao je rukomet i idol mu je bio rukometaš Momir Rnić Rna. Nakon završetka srednje škole upisao je Farmaceutski fakultet. Tada je već uveliko bio fasciniran jednom drugom RNA (ribonukleinskom kiselinom).

Svako ko je znao Space Eater znao je ko je on. Možda je Boško Radišić definicija muzike (bar što se tiče demo bendova).

Boško je bio true metalac. Doslovno je živeo maksimu „Thrash ’till death“. Bio je istovremeno i prljav i čist. Prljav što se tiče muzike a čist što se tiče života. Čovek koji nije imao poroka, nije sedeo čak ni na ’ladan beton. A jedino pivo koje je pio bilo je Zaječarsko. Njegova velika strast bile su rock i metal gramofonske ploče. Bio je jedan od najvećih kolekcionara ploča.
Na prvi pogled je delovao surovo, ali njegova spoljašnjost bila je sušta suprotnost onoga što je bio unutra. A bio je izuzetno brižna osoba, čovek kome je zaista bilo stalo za druge ljude. Bio je dosta vezan za svoju sestru Mariju. Doslovno su se držali zajedno do poslednjeg trena. A taj tren obmotao je gust dim i zauvek ih odveo u neke druge svetove.

Boško je svesrdno pomagao metal scenu, što radom na svom zinu The Vault, što pružajući podršku mlađim kolegama.

Nakon otkazivanja nastupa benda Destruction pred samo održavanje koncerta, Boško je okupio nekoliko momaka iz beogradske thrash ekipe i zamolio Frubija iz Legacy Promotion-a da ostavi opremu na bini. Tako su beogradski thrasheri predvođeni Boškom svirali besplatno samo zbog ljudi koji su došli sa strane.

Muzika Space Eater-a svojevrsna je Boškova autobiografija. Tekstovi njihovih pesama ostaće svedočanstvo jednog života koji je nepravedno prekinut. Ceo album Space Eater-a, „Merciful Angel“ ostaće kao neizbrisiv trag o životu ovog velikog čoveka. Sve svoje strahove, traume i ogorčenost pretočio je u tekstove i dao im snagu preko Space Eater-a. Isuviše osetljiv na stvari koje su se dešavale oko njega, posebno na bombardovanje iz ’99. godine. U polumračnom podrumu tokom bombardovanja nastala je „Bombs away“. Pomalo vizionarska „Afterlife“ bila je crna slutnja koja se obistinila.

“Can’t breathe, impossible to yell
Silence devours me

previous life stays behind – I must go now.”

R.I.P. Boško…

Ostavite komentar: