U pravom trenutku – Nebo Je Crveno, Vizelj i Repetitor u DOBu

Repetitor

Repetitor / foto: Nemanja Đorđević

Sinoć se u prepunoj sali Amerikana, Doma omladine Beograda, desio jedan od najvažnijih koncerta 2015. godine u Srbiji koji je “u pravom trenutku”, u naletu brojnih novih, ali nimalo inovativnih bendova, pokazao da ipak među njima ima izuzetaka i da srpska alternativna rok scena itekako ima šta da ponudi. Reč je o koncertu tročlanih grupa Nebo Je Crveno, Vizelj i Repetitor.

Upravo u ovom redosledu su bendovi izlazili na binu, tako da je publika nešto malo nakon 21h imala priliku da čuje vrlo originalnu mešavinu buke i emocije iz Subotice zvanu Nebo Je Crveno. Ovaj bend je 2013. godine, u saradnji sa bendom Bezdan, objavio svoje prvo izdanje “Zgrade i Ulice” i nakon toga su ostali u nekom zatišju, tako da je bilo pravo iznenađenje kada je ova trojka izašla na binu i potpuno profesionalno i energično odsvirala svoj kratki set pred solidnim brojem ljudi (za bend koji je dobio “čast” da otpočne sve).

Nebo je crveno

Nebo je crveno

Njihova muzika se sastoji iz iskrenih, mučnih emocija i vrlo teških i masivnih gitara kakve bi se mogle čuti u stoner-rocku, ali srećom, bend je potpuno oslobođen zacrtanih šablona prisutnih u ovom žanru (koji su svima dobro poznati) pa na taj način omogućuje sebi da stvori nešto posebno i prepoznatljivo. Od samog početka nastupa, odnosno, od “Vatre što Gori“, bend je održao kontinuitet i fokusirano pružio svoj maksimum – zvučao je nepogrešivo i stvorio je interesantnu atmosferu koju je publika sjajno prihvatila. Takođe su se izdvojile “Zgrade i Ulice” i “Proći će” koje su ujedno i najreprezentativnije pesme ovog benda. Bilo bi zaista lepo kada bi češće svirali i kada bi više promovisali svoj autorski rad jer je poprilično kreativan i kvalitetan, a to nije tako česta pojava.

Nakon njih su izašla tri vrlo mlada čoveka koji čine bend nazvan po rukavcu koji protiče kroz Padinsku skelu – Vizelj; koliko god ovo ime delovalo neozbiljno, nije slučajno odabrano. Već na osnovu imena, deo publike koji možda nije imao priliku da ih čuje, mogao je da očekuje nešto šaljivo i interesantno, a to je sinoć i dobio. Njihova setlista se sastojala kako iz pesama sa prvog EP-ja (od kojih su neke već postali hitovi), tako dobrim delom i od pesama koje će se naći na njihovom prvom studijskom albumu. “Nosorog“, “Kafa i cigare“, “Idemo gore” i “Ritam mašina” su napravile odličnu atmosferu i brojna publika je euforično ispratila njihove pevljive refrene.

Vizelj

Vizelj

Bend je vrlo energičan uživo i primetno je da se njegovi članovi trude oko scenskog nastupa, što je za svaku pohvalu, jer su, između ostalog, i na taj način uspešno animirali publiku (ističe se trenutak kada su počeli da pevaju novi hit Električnog Orgazma, “Bio sam loš“). Jedino što je kvarilo utisak jesu tehničke poteškoće koje su imali sa gitarskim kablovima, ali bend je uspeo nekako da se snađe i da izbegne izuzetnu neprijatnost kakva može nastati u ovakvim slučajevima. Možda bendu fali samo malo uvežbanosti i ozbiljnosti, kako bi njegovi koncerti bili zaista sjajni, jer su talentovani, harizmatični i imaju sve predispozicije da postanu jedan od važnijih mladih bendova na sceni.

Po završetku Vizelja se napravila malo duža pauza koja je služila da se sve spremi za neverovatnu demonstraciju sile i moći koja se potom odigrala. Pri njihovom izlasku na binu, začule su se ovacije i aplauz – to je bio onaj deo publike koji je dobro znao šta će usledeti. Poznato je da su Repetitor koncertna atrakcija u regionu i da je izuzetna energija na njihovim nastupima, ali to sve zvuče kao hvalospevi dok se na kraju ne ode na koncert ovog benda. I svi koji su bili sinoć mogu slobodno da tvrde kako su, već od “Štete” kojom je bend otpočeo svoj nastup, bili preplavljeni neverovatnom količinom buke i energije koja se nije nimalo smanjivala kako je koncert odmicao – naprotiv, čak se povećavala što je donekle bilo i nezamislivo, ako se uzme u obzir kako je bend svirao na samom početku.

Repetitor

Repetitor

Počele su da se nižu pesme sa njihova dva studijska ostvarenja, “Sve što vidim je prvi put” (ova fraza je verovatno bila slična onome što su ljudi koji su premijerno posetili koncert Repetitora pomislili) i “Dobrodošli na okean“. “Biću bolji“, “Pukotine“, “Ogledalo“, “Dostupni i laki” su samo neke od brojnih pesama koje je bend sinoć izveo, i opet se čini kao da ih nije bilo dovoljno. Možda je to objašnjenje zašto je publika zvala bend dvaput na bis. Bitno je napomenuti da su odsvirali solidan broj novih, neobjavljenih, ali publici poznatih pesama iz prostog što ih sviraju već neko vreme na koncertima. Odlično je što Repetitor polako menja svoj zvuk, odnosno, sazreva, ali i dalje ima snažan stav.

RepetitorSve su pesme dobile sjajno izvođenje i na taj način ostale upečatljive, ali se najviše istakla “Šume reke” (radni naziv pesme) koja predstavlja potpuni preokret u odnosu na njihov dosadašnji rad – višeglasje, jeziva atmosfera, spore i monotone deonice koje pri kraju pesme kulminiraju, odaju neki darkwave uticaj koji do sada nije bio nimalo prisutan u njihovoj muzici, a najednom su ga odlčno savladali i simulirali.

Na prvom bisu, bend je izveo pesme “Beskraj“, koja najavljuje njihov treći studijski album i za koju je snimljen vrlo interesantan spot i “Teško hodam” koja je pri svom finalnom delu kulminirala na neverovatan, bučan i katarzičan način – stvorila se grandiozna simfonija buke i disharmonije i delovalo je kao da je sam Sonic Youth sinoć koračao na bini Amerikane. Sve ovo je dovelo i do drugog bisa na kojem je bend odsvirao “Oktobarski salon” i uz “to je sve” i zahvaljivanje publici što je došla sišao sa bine i završio događaj.

Repetitor“Ovog puta biću bolji, sada krećem ispočetka”, “Ovaj grad nije dovoljno velik ni za jednog od nas” i “Ja sam zli sin đavola, moje ime je dosada” su samo neke od mnogobrojnih upečatljivih fraza iz pesama Repetitora koje su odjekivale, što zbog glasova benda, što zbog glasova u publici, koje možda ovako zasebno ne predstavljaju ništa naročito, ali u kontekstu u kojem su upotrebljene, one su krucijalne. Zahvaljujući minimalizmu tekstova, publika ih je znala od prve do poslednje reči i to je nešto što je jako važno – upravo ti tekstovi daju formu enormnoj buci koju prizvode i čine je smislenijom i  impozantnijom. Repetitor se vodi idejom da se upotrebom što manje (ali odabranih) reči kaže što više. A te reči analiziraju različite probleme i precizno ističu njihovu suštinu. Zahvaljujući ovakvom pristupu pisanja, čini se da ne postoji bend koji glasnije poziva na slobodoumnost, bunt i beskompromisnost, a opet bez nametanja ikakvih rešenja i opredeljenja čoveku koji ih sluša. To je upravo i poenta – da slušalac uoči problematiku i samostalno dođe do rešenja za koje smatra da je najbolje.

Što se tiče njihovog odnosa sa publikom, on je jedan od ključnih faktora za uspeh sinoćnjeg koncerta – postojala je posebna razmena energija između publike i benda, kao i osećaj nekog uzajamnog poštovanja. Uopšte ne gledaju svoju publiku sa visine, već imaju jedan potpuno nepretenciozan i normalan pristup – bend je tu zbog publike i publika je tu zbog benda. Kada bi ovdašnji muzičari počeli da shvataju stvari na ovakav način, možda bi se i klima na domaćoj sceni promenila i možda bi publika češće i više uživala u koncerima. Nakon što se sve završilo, provukao se komentar kako osoba nije dugo bila na koncertu na kome može da pleše, skače i uživa i da joj ne bude nimalo neprijatno, već sasvim normalno. To se zove uspešan rokenrol koncert. To su sinoć bendovi Nebo Je Crveno, Vizelj i Repetitor omogućili.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Repetitor

Repetitor

Ostavite komentar: