Tvrđava ledenog zvuka u Gerili: By Pass, Wolfram, Stiff Buscemi

Wolfram, foto arhiva

Po ko zna koji put, Wolfram je u Novom Sadu, domaćinski, napravio sjajno veče, ovoga puta zajedno sa pančevačkim By-Passom, i potpuno novim bendom Stiff Buscemi.

Očekivano, Gerila je bila prepuna od samog početka, a verujem da je bilo i ljudi koji su hteli da dođu na svirku a nisu mogli da uđu. Prvi bend koji je nastupio je Stiff Buscemi, u kome sviraju bubnjar i gitarista Wolframa. Zvučno podsećaju donekle na svoj matični bend, ali je glavna razlika da je ovo instrumentalni bend, sa mnogo više stoner elemenata. Prva asocijacija koja mi padne na pamet je grčki stoner bend Tuber. Iz njihovog sviranja se čuje iskustvo, jasna ideja šta žele, preciznost i obraćanje pažnje na detalje. Sa druge strane, ono čega nema u Wolframu jesu solaže koje krase ovaj projekat, koje sa pravom zauzimaju glavno mesto, s obzirom da nema vokala. Sve u svemu, osećam da će ovaj bend veoma brzo okupiti svoju publiku i postati redovan na koncertom repertoaru u Novom Sadu.

Sledeći bend koji je nastupio je poznati pančevački alternative metal bend By-Pass. U poslednje vreme imali su turbulencije unutar benda, i mnogi članovi su se izmenili, tako da nisam znao ni šta da očekujem, kogu ću videti od poznatih članova a koga od novih. U ovoj najnovijoj reinkarnaciji, bubnjar i gitarista su ostali iz stare postave, dok su pevač, drugi gitarista i basistkinja novi. Prva razlika se čuje u mnogo mračnijoj atmosferi koju sada prave. Svi u crnom, ozbiljniji nego ikada pre, By-Pass se pokazao u svom punom sjaju. Kombinujući pesme sa svoja dva albuma: “Gorim u magli”, “Uljez”, “Tvrđava”, “Ledena”, “Nedelja”, “Pustinja”, “Ništa nije večno”, “Sjaj”, “Kasno je”, pančevčani su nas provozali kroz najdublje ponore očaja i beznađa. Tvrdi rifovi, spušteni štimovi, neparni ritmovi, melodični vokali u kombinaciji sa povremenim katarzičnim ispoljavanjem besa i ludila su neka od sredstava kojima dočaravaju svet koji se nalazi sa druge strane muzike. Glavni fokus moje pažnje je bio na pevaču, jer me je zanimalo hoće li uspeti da izvuče sve deonice, što je ogroman izazov, s obzirom na standarde koje je postavio originalni pevač Ivan Ristanović. Mogu reći da sam bio prijatno zadovoljan, jer je vokalno uspeo 90 posto materijala verno da iznese, a čak i da postavi svoju ličnost i stav ne kao imitaciju Ivana, već kao originalnu i prirodnu pojavu, koja se na osobeni način uklapa sa muzikom, i daje neku novu sinergiju. Samim tim, i pesme u nekim trenucima dobijaju novo zvučanje i novo značenje.

Za kraj, bili su zaduženi domačini Wolfram. Po ko zna koji put, doneli su publici svoju standardnu svirku, za koju više ne možemo trošiti reči na hvale da  se ne bi izlizale. Novosađani već dobro znaju šta mogu da očekuju, i svaki put će doći da slušaju, i ja se iskreno nadam da će Wolfram uspeti da se probije na regionalnu scenu, a što da ne i na evropsku, jer su odavno prevazišli svoju sredinu. Ono što ih razdvaja od mnogih sastava, jeste konstantno menjanje i usavršavanje, saradnja sa brojnim muzičarima, eksperimentisanje, istraživanje različitih stilova na veoma savremen i zreo način, i ambicija za sve veće poduhvate. Sledeći cilj im je ni manje ni više nego izgradnja sopstvenog studija, i taj cilje se polako bliži, tako da ćemo u skorijoj budućnosti moći da čujemo i nov materijal, i verujem, još razvijeniji live nastup, ako je to ikako moguće.

Kada se  podvuče crta, svi smo na dobitku, Novi Sad je dobio još jedan nov i perspektivan bend, Pančevo je svog skrivenog feniksa ponovo uzdiglo, dok smo svi bliži za jedan korak stvaranju novog studija, nove zvučne laboratorije u Novom Sadu. Sve ovo daje nadu da će nas u 2018. godini čekati nove zvučne avanture.

Ostavite komentar: