Tuxedos don’t discriminate: 10 bendova u odelima

marlon-brandoNe znam za vas ali ja sam srednjoškolske dane proveo trčkarajući po Knjaževačkoj gimnaziji sa pantalonama na pola dupeta i majicom Korn razmišljajući o tome kako nikad neću nositi odelo. Svojevrsni srednji prst svetu odraslih u fazonu “forever young” (ili fur immer punk).

E pa prc! P.O.D je odavno otpevao svoju “Youth of the nation” i taj svet već uveliko stoji nada mnom. Zgrabio je taj srednjak s prstenom i savija ga do granice izdržljivosti dok drugom rukom odgovara na isti način i podmuklo se smeši. Hteo ti to ili ne, nekad ćeš morati da utegneš jaja u pantalone, staviš kaiš, očistiš cipele i preznojiš se u sakou. Daleko od toga da treba da tripuješ Barnija Stinsona ili one likove koje si već prvog dana na faksu video kako furaju kravate i aktovke, ali neka venčanja, godišnjice, seminari ili dani firme su neminovni. I šta onda? Pa ništa jebiga, take it like a man. Niko ti ne brani da se posle toga presvučeš i odeš u Black Stage da ostaviš koske šutirajući se uz bugarski mjetal ili makedonski pank.

Odakle početi? Možeš da pokušaš da tražiš savete u nekom od onih mačo časopisa poput Esquirea ili, nedajbože, Men’s Hella. To će te dovesti do milion reklama za garderobu koju svakako sebi ne možeš da priuštiš jer kombinacije koje tamo vidiš koštaju kao jako solidan polovni auto, a uz to su većinom ogavne za oko. Realnije je da samo izvučeš to što imaš u arsenalu, a to su neki sako, pantalone i cipele koje si kupio za maturu ili neko bitno kumstvo/starosvatstvo. Velika je verovatnoća da tu figuriraju osnovne boje poput crne, teget ili sive. Šta fali? Trendsettingom nek se jebavaju hipsteri. U suštini uopšte ne znam čemu ovoliki uvod, ko da izigravam nekog Aleksandraaah, a u stil se razumem možda za nijansu više od Ivana Gavrilovića. U suštini samo sam hteo da napravim uvod za ono što mi se čini kao prikladna muzika za bivstvovanje u odelu. Možda taj čin nosi dozu ozbiljnosti, ali to ne znači da moraš da se baciš na Šopena (u ekstremnim slučajevima) ili pak na neko neutralno, šatro kulturno njesra koje sviraju bendovi na svadbama dok ne prođe predjelo. Naravno, ako su te filmovi naučili nečemu to je da su Gainsbourg, Sinatra, Chat Baker i slični oldschool bez koga se ne može, ali da ga jebem, nismo baš isisali svu mladost iz sebe. Ima u savremenoj muzici brdo nekih ljudi koji će ti pomoći da se, bar na trenutak, u sakou ne osećaš kao pajser (bez uvrede tu mislim i na sebe) pa kolko traje-traje. Piće je po izboru mada ajde ne mora baš da bude Zaječarac (to ostavi posle za svirku). I viski i burbon su realno skroz ok samo su ti ih malo ogadili džiberi. Anyway, prvih 10 imena (i pesama) koja padaju na pamet jesu:

10. Rufus Wainwright

Odakle početi sa ovim likom?! Muzikalnost je verovatno pokupio od roditelja koji su bili folk muzičari. Ćale ga je vrlo rano provalio da je gay jer je previše imitirao Debbie Harry. Uspeo je da se na početku karijere navuče na crystal meth od kog je skoro oćoravio i da se oženi… likom. A da sve bude luđe njih dvojica čuvaju devojčicu koju im je rodila ćerka Leonarda Cohena.

9. Elbow

Mančester je oduvek bio muzički epicentar Evrope. Nakon tmurnih Joy Division, razuzdanih The Stone Roses i od kokaina nadrkanih Oasis pojavio se bend koji je depri grada dao malo elegantniji twist.

8. Cold War Kids

Nakon hvaljenog debija “Robbers & Cowards” iz 2006, CWK su nekako zglajznuli u medijski ćošak. Nastavili su da izdaju malo laganije i teže albume da bi se ponovo vratili na liste poslednjim albumom “Hold my home”. Pretežno crno-beli spotovi sa mršavim manekenkama i pesmama o ginu i cigaretama samo upotpunjavaju stil benda. A da vole dobru kapljicu pokazali su i tako što su snimili jednu pesmu sa čašama Stelle Artois kao instrumentima. Iz njihove pesme sam i maznuo naslov teksta…

7. Spoon

Od Teksasa se nekako ne očekuje krštena muzika, ali bendovi poput Spoona i te kako dokazuju da Austin (i ostali gradovi) imaju šta avangardno da ponude. Iako osnovani još 1993. Kašike su tek u 21. veku uspeli da steknu neki komercijalni uspeh iako su sve vreme hvaljeni od kritičara kao jedan od najboljih američkih bendova. Bend je ime dobio po pesmi nemačkih čudaka iz grupe Can čisto jer eto…

6. Hooverphonic

Engleska jeste kolevka trip-hopa, ali Belgija je svakako jedno od najvećih žarišta koja su usledila. Iako je bend kasnije otišao u neke konvencionalnije elektropop vode, uspeli su da zadrže zavodljivost koja ih je krasila na početku. Čak su preživeli i zamenu Geike Arnaert 2008. godine.

5. The National

Šta pa o njima više da se priča. Bolje jedna izjava Matta Berningera: “I realised around when Boxer came out that I wanted to be in a band for a long time, and I didn’t want to look like one of these guys in their forties trying to look like they are still in their twenties. So I got a suit fitted and thought ‘I can wear this until I’m a 100 years old.’ It’s important to show I respect that more people are coming to our shows now. This is important, and I should dress up for it.”

4. Madrugada

Daleko od toga da je Norveška samo black metal. Međutim tera ih nešto na tu stranu majku mu. Iako je Madrugada bila alternativni bend nešto crno je krasilo njihovu muziku. Bend je prestao sa radom nakon smrti gitariste 2008, a pevač je nakon toga snimio i pesmu sa Satyriconom (što samo potvrđuje drugu rečenicu ovog pasusa). Jedan od onih bendova kojima se vraćate iznova i iznova koliko god vremena da je prošlo.

3. Jose James

Realno retko ko baš stvarno sluša jazz. Naravno, lepa je ona avgustovska euforija oko Nišvilla kad smo svi po malo jazzeri, ali nemaju svi muzička muda da kompletno zarone u dubine instrumentalnih i ritmičkih tehnikalija ovog pravca. Lakše ide sa kalemima kakav je Jose. Momak kombinuje jazz sa hip hopom i elektronikom olakšavajući nam užitak. Uprkos toj eklektici, ipak je povodom obeležavanja 100 godina od rođenja Billie Holiday snimio tribute album adekvatnog naziva “Yesterday I had the blues”.

2. Tindersticks

Dok ne pogledam tekst nemam pojma šta Stuart mumla, ali svakako mi dođe da se u 5 ujutru upucam u nekom potkrovlju Nottinghama prisećajući se bivše drage. Ili to ili da umrem uz šank…

1. Morphine

Jer zato…

 

Čemu sve ovo? Pa ne znam baš. Mislim se nešto tačno je ono da “odelo ne čini čoveka”, ali način na koji ga “nosi” poprilično daje dobar hint…

Save

Save

Save

Ostavite komentar: