“Tu smo, gde smo” – rođendan KKN-a u prestonici kulture

Kanda Kodža i NebojšaBeogradski alternativni rok bend Kanda, Kodža i Nebojša, sinoć je u SKCNS Fabrika održao još jedno nezaboravno koncertno veče i tom prilikom proslavio 25 godina postojanja.

KKN su počeli karijeru 1990. godine kao skup prijatelja, a već rana pobeda na takmičenju neafirmisanih bendova Paliluska Olimpijada Kulture 1992. godine, bio je nagoveštaj velikog talenta. Posle albuma „Guarda Toma!“, iz 1996. godine, koji je zabeležio uglavnom njihove snimke uživo i dokumentovao ovu ranu fazu razvoja benda, snimljen je debi album, 1998. godine – “Igračka plačka”. Za njega se zasigurno može reći da je jedno od onih remek dela koje su obeležile teške devedesete godine u Srbiji, i kojim se KKN upisao u kolektivnu svest kao neočekivani glasnogovornici svoje generacije. Nakon 2000. godine, bend menja sastav, a povratnički album “Prekidi stvarnosti” doneo je ne samo teži, rokerskiji zvuk, nego i jednako uverljivu viziju koja je svom snagom osvetljavala nove društvene okolnosti, posle demokratskih promena u našoj zemlji. KKN i danas unose političku oštricu u intimni svet mladih ljudi, verno odražavajući njihovo stanje duhova, i po tome su jedinstvena pojava kod nas. Poslednji album koji su izdali je “Volja za noć”, pre dve godine.

Negde posle 22:30 časova, KKN su izašli na čuvenu binu kluba Fabrike, koji je bio uveliko pun. Prvi redovi su aplauzima i vriskom pozdravili svoj voljeni bend, svoje idole, i već pri prvim taktovima pesme “Ton po ton” (“Prekidi stvarnosti”), u prvom planu se isticala, kao i obično, kad je ovaj bend u pitanju, interakcija benda i publike na zavidnom nivou. Svaki sledeći ton je to samo potvrđivao. A sledeće pesme koje su izveli bile su “Šafl” i “S.A.T.”  sa albuma “Igračka plačka”.

Pre izvođenja treće pesme, Oliver Nektarijević se vidno uzbuđen obratio prisutnima, skrenuvši duhovito pažnju na to da im nedostaje prijateljski novosadski bend Generacija bez budućnosti, i da im duguju što nisu tu, isto kao i Kojot. Usledili su potom taktovi još jednog hita “Sve je stalo (u r’n’r)“, pesme koja je bila najavna za album “Volja za noć”, a za koju je Oliver jednom prilikom izjavio kako je jedina pesma za koju on nije pisao tekst. Zatvorenih očiju, a ispruženih ruku ka bini, energetski silna publika pevala je horski. Po ozarenim licima koja su istinski uživala, moglo se zaključiti da veliki broj prisutnih mladih ljudi potpuno živi muziku KKN-a, dok su upućivali jedni drugima “Želim da uvek budem tu u dolini leptira i sa suncem u pogledu, licem okrenut nebesima…” “Divni dani” (“Manifest”).

Oliver se potom drugi put obratio prisutnima, pozdravljajući Novi Sad kao prestonicu kulture, i Fabriku, kao Studenstski kulturni centar, pozdravivši potom i organizatore i sve drage bendove iz Novog Sada, kao i one koje ne poznaju. Usledili su prvi taktovi možda i, po Oliverovom rečima, i najlepše pesme koju je ovaj bend napravio. U pitanju je “Siroti Ani i Bo“, sa poslednjeg albuma. Pevanje i tekst za nju su nastali iz sećanja na neko davno prošlo vreme, koje, jasno, nije sasvim prošlo. Naredne pesme koje su se našle na koncertnom repertoaru, bile su “Najsvetliji dan” (“Prekidi stvarnosti”) jedan od dva najnovija singla “Prekidi ponovo“, “Deveti život” sa istoimenog albuma, te “Danas nebo silazi u grad” i “Prekidi stvarnosti” sa kojima se bend ponovo osvrnuo na nikad dovoljno slušan istoimeni album.

Potom je na red dodošla pesma “Kafane i rokenrol” (“Manifest”) a nakon nje i ona koja uvek uspe da dodatno razgali publiku, “Vera nada ljubav i stav“, sa poslednjeg albuma.

“U tim gradskim pejzažima, svaka noć je staklena”… pevali su se “Stakloduvački svodovi” tačno u ponoć. A onda je došao red i na “Deveti život” i čuvene “Crvene konje”, koje je publika tako željno iščekivala tokom koncerta, te još dva velika hita “Tajne letenja”, opet sa sa “Manifesta” i “Štastopojo” (“Igračka plačka”). Nastavilo se sa pesmom “Izlazim” (“Become”), koja je rasplesala sve prisutne već sa prvim “Ooo…”

Kraj ove pesme, negde oko 23:40 časova je označio i zvanični kraj koncerta. Međutim to nije bilo sve. Zvižduci, dozivanja, aplauzi…i ekipa KKN-a je izašla na bis. Obradovali su svoje fanove još sa  “Šta je sa Tibetom” i “Uvek u ponoć” (“Volja za noć), te sa starim dobrim hitom “Priroda” (Guarda Toma!), koja je, kako Oliver kaže nastala dok su još bili puni života, naleta, poleta, entuzijazma…i  za sam kraj svima drag hit “Ahead there” (“Prekidi stvaranosti”).

Reči “Budi bezbrižan, budi bezbrižan…” (drugi novi singl, “Jamajka“), otkucavale su u taktu poslednje minute… Beše jedan sat i pomalo hladna noć. Vesela lica napuštala su Fabriku u velikim kolonama posle dva i po sata predobre svirke. Kako samo KKN to i ume. Tu su, gde su, kako je kazao Oliver tokom kocerta. Na samom vrhu rokenrola. Tu će i ostati.

Ostavite komentar: