Totalni Klošari u Nišu: Prednovogodišnji vatromet

Totalni Klošari, foto: Vukašin Stanojević

Dvosatnim nastupom i uz nezaobilaznu pirotehniku, Totalni Klošari odsvirali kraj 2016. godini u niškom klubu Black Stage.

Dok je 2016. već uveliko počela da broji sitno a sablasni kosač seo da svede knjige umrlih, u najvećem gradu na Nišavi uveliko se postavljala bina na centralnom gradskom trgu, a u klubu Black Stage svirale su lokalne žive legende, Totalni Klošari. Oni su svedoci minulih vremena, hroničari dva veka jednog grada i jednog fudbalskog kluba čije boje s ponosom nose i vole. Tako su i ovog puta oko dva mikrofona bila vezana dva navijačka šala.

Prve redove na nastupima Totalnih Klošara popunjavaju uvek najverniji i najvatreniji fanovi. Oni drugi, ništa manje važni, podršku bendu pružaju sa malo mirnijih mesta. Sam nastup počeo je nekako staloženo. Ređale su se pesma za pesmom, pratili ih spontani aplauzi i tek po neko od mlađih iz centralnog dela kluba se gurkao sa svojim društvom. Kako to obično biva, kada te pogodi neka pesma ili kad neko dovoljno odvažan uleti u samo središte i razgura ljude, kreće da se razvija atmosfera u klubu. U nešto preko dva sata nastupa Totalni Klošari priredili su blagu retrospektivu nekih malo starijih pesama ali u priču uveli i neke nove.

Na njihovim nastupima nema foliranja. A i publika koja ih prati nikad nije slučajno tu. Bukvalno sa svakim rifom oseća se ta povezanost publike i benda. Ljubin hrapavo-oštri vokal kao da opominje i podseća istovremeno.  Negde baš na pola nastupa napravljena je kratka pauza kako bi jedan od gitarista zamenio kabl a onda je nastavljeno još žešće. Publika je sada već aktivno učestvovala. Pevalo se zajedno sa bendom, skakalo na binu, skakalo ispred bine, ruke su bile u vazduhu… Za završnicu je čak upaljena i baklja i to na samoj sredini kluba. Crveni sjajni plamen obasjavao je nasmejana i znojava lica, iskre su padale svuda naokolo dok se stvarao crni krug na plafonu. Bočni redovi pridružili su se fešti paleći žižice. Odjednom se razlegao gust dim te je dobar deo publike napustio prostor jer gotovo da nije ni moglo da se diše a par minuta ni da se vide međusobno ljudi u klubu.

Sam kraj nastupa odjekivao je u još uvek nedovoljno promuklim ali ipak dovoljno prodornim glasovima nekolicine prisutnih koji su počeli da pevaju navijačke pesme odmah nakon kultne “Radnički znaj”.

Ostavite komentar: