Top 10 spotova Metallice

metallica

Metallica je jedan od retkih bendova koji nije bio voljan da prati trend i napravi promotivni video sve do četvrtog albuma, “And Justice For All” kada je spot za “One” ugledao svetlost dana (ko bi rekao iz današnjeg konteksta da bend nije hteo da objavi video iz principa, ne zbog manjka sredstava). Od tada, Metallica više nije imala problem sa objavljivanjem spotova, tako da na zvaničnom sajtu Metallice ovaj legendarni sastav broji čak 28 zvaničnih promotivnih videa (računajući različite verzije istih pesama). Svi uvek volimo da diskutujemo koji je kreativni period Metallice bolji, veći, značajniji u muzičkom smislu, ali koliko su zapravo njihovi spotovi kvalitetni i postoji li neki kvalitet unutar njih na koji treba posebno obratiti pažnju? U tom pogledu ćemo ovom prilikom pokušati da izdvojimo deset najupečatljivijih spotova koji su obeležili razvoj benda u proteklih dvadeset i pet godina. 

10. “St. Anger” (St. Anger, 2003)

Dok se mnogobrojni fanovi i članovi medija utrkuju u tome ko će više blata da sruči na ovo kontroverzno izdanje, ono što je sigurno jeste to da je album svakako bio katarzičan momenat za bend kada je bilo vreme da se suoči sa svim demonima koji su se predugo taložili unutar svakog pojedinca. Gnev i strah, kao i nagomilani bol su bila glavna osećanja sa kojima se trebalo suočiti, da ne pričamo o alkoholizmu i sličnim hobijima koje je Hetfield & co. volela da upražnjava. Ovaj album je na neki način spasio bend i u tom smislu je bilo prikladno snimiti video u San Quentin zatvoru u kom su završili mnogi ljudi koji su kanalisali svoj gnev u pogrešnom pravcu. To je Hetfield i poručio zatvorenicima pre izvođenja pesme i snimanja spota: “Gnev je emocija sa kojom se borim gotovo čitav svoj život. Postoji mnogo gneva koji se nekontrolisano ispoljava kod mnogih ljudi, uključujući i vas i da nisam imao muziku u svom životu, verovatno bih završio ovde (u zatvoru) ili čak ne bih ni bio ovde. Bio bih mrtav. Radije bih da budem živ.” Ovaj video je pokazao uvek nepredvidivu stranu benda koji je spreman da rizikuje zarad ideje i da se nađe uživo pred gomilom kriminalaca (naravno, sigurno će mnogi reći da Metallica zasigurno nije tamo otišla bez nekog vida obezbeđenja, ali je svakako nekonvencionalan i hrabar potez).

9. “The Unforgiven” (Metallica, 1991)

Epski, peti album Metallice je doneo čak pet singlova i pet spotova. Na stranu video za “Enter Sandman“, koji nas je pomalo upoznao sa jezivim snovima i par vrsta zmija, većina spotova Metallice su obično isečci sa nastupa uživo ili iz studija. Ipak, spot za “The Unforgiven” je pokazao mnogo više, teskobnu atmosferu obojenu sivom nijansom jednog Franca Kafke. Reditelj videa Matt Mahurin je imao za cilj da prikaže dečaka koji je čitav svoj život proveo “zarobljen” u kamenoj prostoriji bez prozora koji pokušava da prokopa “prozor” da bi vremenom ostario i skončao. Članovi Metallice su prisutni, ali za razliku od čistog sinhronizovanja studijskog zvuka sa nastupom i dešavanjima na bini, bivaju utopljeni u nihilističku atmosferu propalog, neostvarenog života.

8. “I Dissapear” (M: I-2 soundtrack, 2000)

Odličan video. Ovoga puta je Wayne Isham uspešno nadogradio pesmu sa spotom koji ju je učinio boljom. Zarazan rif, Jamesovo legendarno “Hey, hey, hey!”, sjajan refren, sve to je lepo uklopljeno u priču gde četvorka “nestaje” jedan po jedan tokom spota. Lično, najbolji deo je sam kraj u kom Lars trči kroz zgradu koja se urušava dok “paljevinski” refren dolazi do krajnje kulminacije kada Lars izleće kroz prozor i pada u ponor. Ložački, ali nije loše, i danas bih ga pustio posle desetak godina.

7. “Until it Sleeps” (Load, 1996)

Iz ove perspektive, iskreno, spot deluje pomalo jeftino, ali je zasigurno bio pravi pokazatelj tadašnjeg “identiteta” benda koji je prolazio kroz veliku tranziciju. I dalje je to bio bend sa gnevom, ali su se mogle uočiti prvi nagoveštaji suptilnijih, otvorenijih iskaza Hetfielda koji se osvrnuo na duboko zakopani bol koji ga je pratio u momentu kada je gubio majku zbog raka, kao i na fizički bol koji je njegova majka proživljavala tokom bolesti. Svakako da je ovaj bol odveo i do gneva i mržnje, za koju je Hetfield dugo vremena govorio da ga “hrani” i da mu je lakše da mrzi nego da voli. Ako pogledate kadar u kom se James nalazi okružen granjem, možete prepoznati jednu metaforu za zarobljenost u sopstvenom bolu.

6. “Turn the Page” (Garage Inc., 1998)

“Metalna lika” (šta god to značilo) ume da obradi tuđu pesmu i učini je potpuno svojom. “Turn the Page“, koja je originalno napisana od strane Bob Segera je svojom pričom direktno mogla da se poveže sa Hetfieldovim životom, koji kao da se empatisao sa pričom ljudi koji “žele da uspeju” pa samim tim i prihvataju posledice koje idu uz takav posao. Video prati mladu igračicu u klubovima (khm, striptizetu) koja želi da se probije u šou biznisu. Ona ima ćerku i pokušava da ih obe izdržava, ali u suštini vodi vrlo nezdrav život. Stalno su u pokretu i nemaju dom. Završni deo videa je u svojoj necenzurisanoj verziji potresan, jer ženu nepoznati muškarac siluje dok njena ćerka u drugoj sobi sluša šta se dešava. Ne deluje kao neki posebno bitan spot kada se ovako neobavezno posmatra, ali je definitivno i više nego efektan kada se malo bolje osvrnemo na sam koncept.

5. “Wherever I May Roam” (Metallica, 1991)

Ovaj video je značajan ne toliko zbog njegove same sadržine, pošto on spada u one koji spajaju kadrove sa nastupa, ali je sama poruka pesme takva da je ovakav kontekst zapravo odgovarajući. “And the Road Becomes My Bride“. Stih za koji je Kirk Hammett prokomentarisao da je postao moto čitave turneje “crnog” albuma (pa i kasnije). Neprekidni put koji se nikada ne završava. Turneja “Metallica” albuma je to upravo i postala, sa preko tri i po godine neprekidnog nastupanja širom sveta.

4. “The Memory Remains” (ReLoad, 1997)  

U periodu kada je Metallica doživljavala promenu i prelazila u neki vid artističkih rokerskih alternativaca. Njihovi spotovi su u tom momentu dobijali izvesnu apstraktnu crtu i u ovom slučaju je reditelj Paul Andersen u videu prikazao vid platforme na kome stoje članovi benda dok gošća na pesmi, Marianne Faithfull svira na verglu i karakteristično peva “Na, Na, Na!” na koje smo svi navikli. Zanimljiv video, koji prati “misao neobičnog pjesnika” (što bi rekao Rambo Amadeus).

3. “Mama Said” (Load, 1996)    

Country momenat, koji je, da budemo realni, u srži kaubojske atmosfere američkog zapada i samog Jamesa Hetfielda. Ispod sve te metalne “kože”, naišli smo na vrlo emotivnu numeru koja se ponovo povezuje sa nekim vidom putovanja (u ovom slučaju spiritualnog) što se manifestuje i unutar videa. Na kraju, vidimo da je James zapravo sve vreme u veštačkom zadnjem delu automobila dok sav put iza njega jeste prikazan na platnu, dok James nakon toga uzima svog konja i nestaje iz kadra. Video se može tumačiti kao neki povratak korenima, gde i pored svih uspeha, i novca i svega što je pratilo Metallicu u tom vremenu (u kom vremenu to Metallicu ne prati?) James je i dalje samo običan čovek sa svojom životnom pričom, koji želi da u miru ode od sve buke.

2. “Enter Sandman” (Metallica, 1991)

Ono što mi je najdraže povodom ove pesme jeste da je u pitanju megahit rok muzike, a da je sama tematika pesme vrlo specifična. Nikakve uobičajene ljubavne priče, motivacione poruke o životu, seks ili šta god. Metallica je napisala hit pesmu koja se bavi noćnim morama kroz koje mladić prolazi dok spava i usput se javlja Sandman, kao neki vid strašila (Fredi Kruger trip). Spot, uz dirigentsku palicu Wayne Ishama, verno prati priču i daje vrlo dinamičan tok. Možda u srži nije toliko kreativan koliko bi neki drugi promotivni video mogao biti, ali eto, imao je velikog uticaja na globalnu muzičku okolinu pa mu je mesto ovde.

1. “One” (And Justice For All, 1988)

Ovde nema prevelikog mudrovanja. “One” je bio značajan pre svega, jer je bio prvi (a svi mi uvek pamtimo “prve” stvari u životu) spot za koji se bend odlučio. Dramatičan video, koji prati odlomke iz filma “Johnny Got His Gun“. U suštini, pesma se osvrće na psihološko stanje pojedinca koji je teško ranjen tokom rata. Bez udova i bez mogućnosti da komunicira, on je biljka koja samo pati u svom sada ništavnom postojanju. Glas koji čujemo tokom spota su njegove misli, koje nas sprovode kroz osećanje tuge, straha i očaja. Nadređeni oficiri nad njim ukazuju da je on produkt profesije rata, samo još jedan pion koji je uzaludno izgubio svoj život zarad politike. U pojedinim momentima je teško slušati ono što u sebi govori, jer su neke od reči teške: “I yield for help, but nobody helped me!“. U suštini, ako govorimo o nekoj priči i samom dramatskom toku videa, rekao bih da je ovo njihov najznačajniji i najkvalitetniji spot, koji nosi mnogo, mnogo više od promocije. Kad god ga pogledam, obuzme me tuga a to je verovatno i to ne zbog pesme, nego kvalitetnog vizuelnog dojma ukomponovanog sa muzikom. Sjajno.

Ostavite komentar: