Thurston Moore

The Best Day

Izdavač: Matador, 20.10.2014.

Producent: Thurston Moore

Žanr: Alternative rock, noise rock

Trajanje: 50:22

4.7/5

Ocena

Thurston Moore je u poslednjih nekoliko godina više bio spominjan po medijima u vanmuzičkom kontekstu, nego po svojim poduhvatima (kao, recimo, sa Chelsea Light Moving), te se i sam odlučio za najmudriju “strpljen-spašen” metodu, koja podrazumeva rad, rad i samo rad. Čovek se odselio u London, maksimalno posvetio muzici i iznedrio nam svoj najnoviji solo album, “The Best Day“. Ima nečeg u tim muzičkim “egzilima”.

Ono što je u prvi mah upadljivo je zanimljiv i efektan omot albuma, na kojem se nalazi njegova majka u svojim mladim danima zajedno sa svojim psom, najverovatnije na nekom floridskom jezeru. Thurstona nikada nisam doživljavao kao edipalnog lika, tako da mu je i ovaj put uspelo da sve ispadne kul. Za bubnjevima je stari znalac Steve Shelley, i već činjenica da je 50% Sonic Youtha snimilo ovaj album, izaziva određeno uzbuđenje. Sam album i počinje u Sonic Youth maniru, pesmom “Speak To The Wild”, koja kao da je skinuta sa “Rather Rippeda”, kako muzički, tako i produkcijski.

Da ovo nije najobičniji solo album tamo nekog, već isluženog indie frontmena, govori nam i sledeća pesma “Forevermore”. Dvanaestominutna pseudo-gothic indie oda nam ukazuje na činjenicu da je gos’n Moore uvek bio poprilično slobodan u sopstvenim porivima za kreiranjem i da je dovoljno hrabar da za pesmu broj dva stavi tako tešku, a opet zavodljivu pesmu. “Tape”, naredna numera, ima taj baladni momenat nekih njegovih prethodnih solo radova, dok naslovna pesma “The Best Day”, na pravom mestu diže tempo i sprečava da album uleti u kolotečinu. “Detonation” dodaje onu pankersku i filozofsku crtu na ploču, nešto što je Thurstonu bilo preko potrebno na gotovo svakom ostvarenju. “Vocabularies” donosi možda i najbolju vokalnu liniju, koja kao da je izvučena iz nekog camp-horror filma sa kraja šezdesetih godina, a tu vrstu gruva retko ko može da izvuče danas.

“Grace Lake” zvuči kao da je direktno skinuta sa “Murray Streeta”, a mogla bi se zvati, recimo, “Rain On Tin II” i to ne bi bila velika greška. Ipak, iako ima taj neodoljiv Sonic Youth šmek, ipak je najslabija pesma na albumu. Sa druge strane, poslednja pesma “Germs Burn” bi se mogla nazvati “Rain On Tin III”, i iako možda i previše podseća na ceo taj period izvlači je odličan aranžman i jaka ritmička podloga, koja uspešno okončava ovo delo. Produkcija na albumu je adekvatna, u službi muzike, bez nekakvih vratolomija, koje za ovu vrstu muzike nisu ni potrebne. Prosto je fascinantno da ovaj album zvuči veoma sveže, sa tim klasičnim r’n’r stavom i uvrnutim gitarskim rifovima, koji mogu lako da vas uvedu u svet autora. Kompletan album zvuči veoma homogeno, bez izrazitih hitova, ali i bez nekih padova u svirci. Ne zaboravimo koliko je godina ovaj čovek prisutan na sceni.

Kao što mu je najjača strana albuma to što polovina Sonic Youtha svira na njemu, to mu je ujedno i najveća “mana” u ušima nekoga nenaviknutog, ko je slušao mahom standardna gitarska rešenja. Jednostavno, Thurston Moore nije čovek za svakoga, i njegovi maniri u sviranju, a posebno pevanju, ne mogu prijati svakome. Za nekoga je ovo “more of the same”, bez nekih novih momenata. Međutim, za svakog hardcore fana Sonic Youtha, ovo je nešto najbliže legendarnom bendu i ovom delu svakako treba pružiti priliku. Ne zaboravimo kilometražu Thurstona Moora i sve ono što je uradio, pre svega, za alternative rock.

Ovo je album koji budi sećanja i koji stoji poprilično monolitno u odnosu na većinu onoga što se danas dešava u tom žanrovskom kontekstu. Kada malo promenimo moralni ugao gledanja, shvatićemo da to što je jedna rock zvezda prevarila svoju suprugu ne predstavlja ništa novo, problem je samo u tome što je ovaj put rock zvezda prevarila svoju jednako poznatu suprugu. Ali, takve osude ostavićemo žutoj štampi, dok mi uživamo u muzici…

Spisak pesama:

1. “Speak to the Wild” – 8:30
2. “Forevermore” – 11:15
3. “Tape” – 5:54
4. “The Best Day” – 4:31
5. “Detonation” – 2:56
6. “Vocabularies” – 4:31
7. “Grace Lake” – 6:53
8. “Germs Burn” – 5:52

Ostavite komentar: