Thobbe Englund (ex-Sabaton): “Srpski fanovi dodaju tu neku posebnu energiju celokupnom doživljaju”

SabatonThorbjörn Englund, domaćoj publici najpoznatiji kao doskorašnji član švedskog metal benda Sabaton, nakon četiri godine u ulozi gitariste, odlučio je da napusti grupu. Kako je ta vest izazvala prilično burne reakcije fanova jer je došla tako neočekivano, usled samog izdavanja novog albuma “The Last Stand”, rodila se ideja da se sa Thobbeom malo popriča kako o okolnostima koje su uslovile njegov odlazak, tako i o samom bendu, novom albumu i njegovoj budućoj karijeri.

BR: Pozdrav, Thobbe! Pretpostavljam da bi ti inače bilo prilično teško da nađeš dovoljno slobodnog vremena za ovaj (ili bilo koji drugi) intervju, budući na činjenicu da je Sabaton opšte poznat po maltene neprestanim turnejama. Kako se trenutno osećaš znajući da ćeš ubuduće imati dosta više vremena za sebe i aktivnosti nevezane za turneju, sad kad si napustio bend?

Thobbe Englund: Pozdrav! Pa, zapravo još uvek ništa nisam osetio, zato što dok pričamo o ovome, stvari se munjevitom brzinom kreću napred za mene i moju buduću karijeru. Naporno radim na svom predstojećem albumu, započinjem kompaniju itd. Tako da ne mogu reći da su se stvari zapravo usporile. Kompanija koju započinjem je moj novi bend, koji će u budućnosti ići na turneje sa mnom.

SabatonBR: Poslednji koncert koji si imao sa Sabatonom, na vašem ličnom festivalu u vašem rodnom gradu, Falunu, održan je 20. avgusta. Sigurno da je to bilo veoma emotivno iskustvo kako za sam bend, tako i za publiku, budući na to da si poslednje četiri godine proveo u Sabatonu i da je veza koju ste stvorili jedni s drugima (kao i sa publikom) tokom sveg tog vremena mnogo više nego puko kolegijalna. Da li ti već nedostaju drugari iz benda i da li će sve te uspomene koje su nastale dok si bio s njima uvek predstavljati nešto posebno za tebe?

Thobbe: To je sigurno bio poseban šou za mene, kao i za bend u celosti. Za publiku takođe, kad već pričamo o tome. Dobio sam toliko mejlova i poruka na Fejsbuku gde mi ljudi govore koliko im je žao zbog moje odluke o ostavci. I do određene granice i meni je žao zbog toga. Ali to je život. Dobio sam zaista sjajnu podršku, i od benda i od publike. Naravno da mi jako nedostaju već sad, jer kao što si i rekla – mi smo mnogo više od kolega. To je postala svojevrsna porodica.

BR: Kad već pričamo o tom poslednjem koncertu, on je istovremeno bio oproštaj sa tobom i dobrodošlica za novog gitaristu, Tommyja Johanssona. Čija (moram dodati veoma dobra) ideja je bila da se to dvoje ukombinuje i kako se osećaš povodom Tommyja koji je preuzeo tvoju ulogu?

Thobbe: Međusobno u bendu smo dosta pričali o tome kako da prezentujemo moju ostavku publici i kako bismo to mogli načiniti dobrim, zabavnim, čak i pozitivnim u nekom smislu. Mi, Sabaton, nikad ne bismo želeli da priredimo koncert s kojeg bi ljudi otišli pognutih glava, tako da smo odlučili da napravimo kombinaciju mog odlaska i Tommyjevog dolaska i mislim da smo to dobro izveli. Moram da kažem da mi se zaista dopada Tommy, on je zabavan i dobar momak i sigurno bih želeo s njim da budem u istom bendu, ali tako je kako je sada, zaista sam srećan zbog njega i ne bih mogao zamisliti nekog boljeg za Sabaton. On je iz mog susednog grada. Možda ga zato tako volim. Želim mu sreću i sve najbolje.

SabatonBR: Novi album Sabatona, “The Last Stand”, izdat je 19. avgusta i koliko vidim, reakcije na njega su prilično dobre za sada. Pretpostavljam da u Srbiji jednostavno moraju da budu takve, budući na to da je bend posvetio jednu pesmu, “Last Dying Breath”, srpskom majoru Dragutinu Gavriloviću. Verovatno se mnogi ljudi pitaju zašto ste baš konkretno ovu osobu i istorijski događaj (odbranu Beograda) izabrali?

Thobbe: Iskren da budem, to bi morala da pitaš Pära i Joakima. Oni su napisali tekst i takođe izabrali temu. Pretpostavljam zbog toga što je u pitanju jedna vrlo interesantna priča.

BR: Novosti o švedskom metal bendu koji je snimio pesmu posvećenu srpskom majoru su čak dospele i do online portala dnevnih novina, a to je sigurno za rezultat imalo da mnogi novi ljudi saznaju za sam bend. Pošto metal muzika u Srbiji zaista nije nešto o čemu čitamo bilo gde osim na portalima predviđenim za to (dakle jako retko na nekom portalu poput gore pomenutog), ljubitelji benda su zaista bili jako srećni zbog jednog takvog događaja. Da li smatraš da je ovaj, netipičan način, zapravo dobar za pridobijanje novih fanova i čak podsticajan za proučavanje same istorije?

Thobbe: Rekao bih da da. Da. Što više ljudi sazna za bend, više fanova mi dobijamo i više prilika da održimo koncerte. Mislim, ONI da održe. Toliko sam naviknut da pričam o Sabatonu kao da sam i dalje u bendu. :)

BR: Sigurna sam da će nastati pravi haos kada bend ponovo bude nastupao ovde sledeće godine (6. mart, BelExpoCentar, Beograd), posebno kad bude izvodio “Last Dying Breath”, pošto je publika ovde, čak i bez pesme posvećene njihovom narodu, kako si već mogao da primetiš (haha) zaista luda i energična. Nakon što si nastupao u Srbiji više puta, da li si uživao u koncertima, interakciji sa fanovima i tome kako su se odnosili prema tebi?

Thobbe: Da. Jako, jako puno sam uživao. Mi se često međusobno u bendu šalimo koliko su ludi fanovi u Srbiji, to je zaista nešto što nikad nismo sreli u drugim zemljama. Srpski fanovi jednostavno dodaju tu neku posebnu energiju celokupnom doživljaju i iskoriste je maksimalno. Mi vas zaista volimo! I sam tretman benda pre i posle koncerta je stvarno sjajan, a moram i da kažem: hrana u Srbiji – Wow!

BR: Prošlo je više od dve godine pauze između ovog i prethodnog albuma, “Heroes“. Svirali ste dva puta u Srbiji tokom Heroes On Tour perioda, na Exit Festivalu (Novi Sad) 2014. i u Mikser Houseu (Beograd) u februaru ove godine. Iako je to tipično, kliše pitanje, budući na to da je bend pre mnogo godina svirao ovde u manjim klubovima za manju publiku, kakav je osećaj svirati ovde sada kada je više nego očigledno da vam se baza fanova mnogo povećala i da je poslednji koncert čak bio rasprodat? (što je zaista jako retka pojava kad je u pitanju metal koncert u Srbiji)

Thobbe: Osećaj je predivan. To ujedno znači i da smo dobili iskrenu bazu fanova i da zaista gradimo nešto veliko. To je sreća.

SabatonBR: Nestrpljenje povodom izlaska novog albuma je zaista bilo ogromno, ne samo ovde, već širom celog sveta. Sada kad je konačno pušten u prodaju, šta misliš povodom njega u celosti?

Thobbe: Mislim da smo uspeli u tome da napravimo sjajan album. Malo je više melodičan nego agresivan, za metal album doduše. Odlično smo se zabavljali stvarajući ga, energija je bila jako dobra, posebno kad uzmemo u obzir da smo tačno znali šta bi koji član benda najbolje odradio na svom instrumentu. Kao i obično, imali smo Petera Tägtgrena uz nas, a to je uvek veoma dobra stvar. On ima tu tendenciju da iznese ono najbolje iz svakog od nas.

BR: Koje pesme predstavljaju tvoje favorite na TLS i da li postoje neki posebni momenti tokom njegovog stvaranja koje bi možda želeo da podeliš s našim čitaocima?

Thobbe: Meni se najviše dopada “Hill 3234”. Pesma je i heavy i metal. U njoj ima puno starog Sabaton vajba. Zanimljiva stvar vezana za nju je i solo, koji sam ja napisao i odsvirao, a urađen je za svega 10 minuta. Prosto, rodila mi se ideja u glavi i krenuo sam sa realizacijom, i mislim da se to sve lepo uklopilo u ostatak pesme. Veliki sam fan Rainbowa i Yngwiea Malmsteena, tako da je stil bio prilično inspirisan njihovim radom.

BR: Pošto si, kako si i sam rekao u oproštajnom pismu, odlučio da živiš malo mirnijim životom, nemoguće je ne pitati te kako je došlo do toga? Možda je to još jedan kliše, ali taj način života – sviranje sa poznatim bendom po celom svetu i uživanje te vrste je oduvek bio pravi san za hiljade i hiljade rok i metal fanova širom sveta. Šta je bilo presudno u tome da odlučiš da ostaviš sve to iza sebe i nastaviš sa svojim životom u drugom pravcu?

Thobbe: OK. Moja odluka može delovati glupo ako se posmatra iz ugla dvadesetogodišnjaka koji samo želi da svira u velikom bendu, obilazi svet i provodi se na ludim žurkama. Međutim, činjenica je da se ja time bavim već jako dugo, i to mi oduzima neverovatno puno vremena i snage, a pored toga, moj način života podrazumeva i puno razmišljanja i posvećenosti kretivnom procesu i stvaralštvu, i jednostavno sam shvatio da je možda došlo vreme da se okrenem malo i drugim stvarima umesto da budem odsutan na turnejama 270 dana godišnje. Prosto, doživeo sam sve to i više me ne zadovoljava na isti način kao nekad. Moram da krenem svojim putem, da se bavim svojim solo projektom, sa kojim ću takođe jednog dana otići na tuneju, ali ne tako intenzivnu.

SabatonBR: Da malo ostavimo Sabaton po strani, u 2015. si izdao svoj drugi solo album, “From The Wilderness”. Stvaranje solo albuma dok sviraš u bendu koji je skoro konstantno na turneji sigurno nije bio lak posao. Koliko dugo si kreirao materijal za FTW i da li si zadovoljan sa njegovim prijemom?

Thobbe: Da, trebalo mi je dosta vremena da napišem i snimim taj album, a kao što znate, ja sam kreativna osoba i neophodno mi je da imam taj ventil kroz koji ću kanalisati svoje ideje, što je veoma teško kad si stalno na putu. “From The Wilderness” bi zapravo mogao biti moj deseti album, pošto sam sa svojim prethodnim bendom Winterlong izdao četiri albuma. 2001. izašao je debi “Valley Of The Lost”, a zatim “The Second Coming” 2002. Nakon toga, 2005. album istog naziva kao i bend “Winterlong”, i “Metal/Technology” 2006. Takođe, izdao sam i dva albuma sa Star Queen, a kasnije, 2007. ili je to možda bila 2008., izašao je “Influences” za koji mnogi smatraju da je moj prvi solo album. Reakcije na “From The Wilderness” bile su zaista odlične i želim iskreno da se zahvalim svim fanovima Sabatona koji su ga nabavili.

BR: Koje osobe su muzički izvršile najveći uticaj na tebe kao solo umetnika i da li trenutno imaš planove i ideje za sledeći album?

Thobbe: Meni kao gitaristi najveći uzor je Yngwie Malmsteen, nema sumnje. Zaista volim njegov stil i smatram ga pionirom modernog sviranja gitare. Što se tiče mog sledećeg albuma, trenutno radim na njemu ovde u svom studiju. Većina muzike je već snimljena tako da ovih dana uglavnom miksujem, a napisao sam i novu pesmu pre neki dan na kojoj ću sad nastaviti da radim. Konceptualno, album će biti povratak osnovama. Pomalo sam umoran od preterane digitalne manipulacije muzikom u današnjem metalu i želim da se vratim klasičnim stvarima – gitara, bas, bubnjevi i vokal, kao što je bilo u zlatnim danima heavy metala. Mislim da je pomalo dosadno slušati današnju produkciju gde se sve vrti oko toga ko će biti najglasniji i čija pesma će biti najbolje obrađena. Iskreno, na taj način se gubi dinamika i na kraju svi albumi zvuče manje-više isto, osim vokala. Isto to važi i za gitare. Danas svaki gitarista koristi aktivni EMG magnet ili Floyd Rose, a ako pogledamo npr. EMG, sve zvuči isto, što ti uopšte ne dozvoljava da se istakneš svojim sviranjem. Depersonalizuje ga, takoreći. Zato ja koristim single coil magnet i Fender Stratocaster. Da, teže je svirati na taj način, ali bar zvuči iskreno i živo.

BR: Pretpostaviću da je tokom pravljenja sopstvenog albuma glavna prednost to što imaš potpunu stvaralačku slobodu u svakom smislu. Da li ti je, shodno tome, taj potpuno samostalan vid stvaranja draži nego kad radiš sa drugim ljudima u bendu, kao što je to bilo u Sabatonu, ili podjednako uživaš u oba slučaja?

Thobbe: Podjednako uživam i u jednom i u drugom. Uvek, ali uvek je dobro imati još nekoga da s njim razmenjuješ ideje, a kada radiš sam to je mnogo veći izazov, jer sam moraš smisliti nešto do tad neviđeno. Timski rad ima tu prednost u kooperaciji dva ili više umova, ali i jedno i drugo je dobro.

SabatonBR: Kako je već pomenuto i kao što znaš i sam, baza fanova koju ovde imaš je zavidna i sigurna sam da mnoge od njih zanima da li postoji šansa da te ponovo vide ovde jednog dana, možda dok budeš promovisao svoj naredni album ili nešto slično?

Thobbe: Zaista se nadam tome. Trenutno pregovaram oko novog albuma sa različitim izdavačima, i videćemo čiju će etiketu poneti kad bude gotov. Nakon toga sledi promocija uživo, ne znam još uvek kako će turneja biti raspoređena. Veoma bih voleo da dođem u Srbiju sa svojim bendom.

BR: Na kraju, da li možda želiš da poručiš nešto našim čitaocima, među kojima će sigurno biti i onih koji su polomili ogradu kad ste poslednji put ovde svirali? (haha)

Thobbe: Hahaha, da, to je definitivno bila luda noć! Želim da im kažem da preslušaju moje prethodne radove sa bendom Winterlong, kao i moj poslednji album “Before The Storm” koji je dostupan samo u elektronskoj formi tako da ga mogu pronaći na iTunes, Spotify, Amazon itd. Poslušajte!

Save

Ostavite komentar: