The Vaccines

Please, Please Do Not Disturb (EP)

Izdavač: autorsko izdanje, 9.8.2012.

Producent: The Vaccines

Žanr: indie rock/folk rock

Trajanje: 14:38

5.0/5

Ocena

The Vaccines, stari tek dve godine i jedan studijski album, poklonili su fanovima EP koji sadrži četiri obrade. Nije svakodnevnica da na sajtu recenziramo albume sa obradama, ali jedna od najboljih interpretacija “Winner takes it all” bila je dovoljan razlog da se napravi izuzetak.

The Vaccines su osnovani tek 2010. godine, a već su uspeli da prokrče sebi put kroz šumu indi bendova. Šta ih čini bitnim? To što poseduju neku sirovost u svom zvuku i što imaju dovoljnu dozu panka da im i tugaljive pesme budu dinamične. A najbitnije od svega, kada se kaže “indie” (u smislu žanra, ne termina nezavsini) oni bez problema mogu da budu definicija žanra (uz dužno poštovanje prema njihovim starijim kolegama Arctic Monkeys, Franz Ferdinand i The Last Shadow Puppets). Debi album iz marta prošle godine “What Did You Expect from The Vaccines?” ispunio je očekivanja i doneo hitove “Wreckin’ bar (Ra ra ra)” i “Post-break up sex”. Već sviraju na velikim svetskim festivalima, čak su bili i na ovogodišnejm Szigetu u Budimpešti. Vredno rade, i već u septembru izlazi njihov drugi album “Coming of age”.

Vratimo se na “Please, Please Do Not Disturb”. Ponovo dosetljiv naziv iza sebe ima i više od pukog imena. Popularan znak na vratima hotelske sobe ovoga puta je značio da bend čistačice ne prekidaju ni po koju cenu, jer se u sobi snimaju pesme. Tako je, sve četiri pesme sniimane su u hotelskim sobama tokom turneje po Istočnoj Evropi. Bend time sovojoj sirovosti dodaje spontanost, muzička i vokalna podloga su vrlo jednostavne, a i same pesme imaju čudnu reverberaciju. Ako nije post produkcije dorađivala, ne bi me čudilo da su u kupatilu snimili pesme. To i ne bi bio prvi put, kada su svojevremeno mogli tako The Dandy Warhols i The Brian Jonestown Massacre, zašto ne bi i The Vaccines.

Samo akustična gitara i vokali čine sve četiri pesme, i na prvi mah se može pomisliti da su onako u dobrom raspoloženju, svirali neke klasike, čisto zabave radi, pa to i snimili. Kao kada se kod nas u veselom društvu pojavi gitara pa onako pijani svi zapevaju narodnjake, a Englezi ne znaju za Harisa Džinovića, pa pevaju ABBA-u. Šalu na stranu, ako je toliko spontano i bilo, onda svaka čast, utoliko bolje. Nije dobra muzika samo ako se snima u skupocenim studijima sa nekim debelo plaćenim producentom.

The Vaccines su za ovaj EP obradili “The Beast In Me” (Nick Lowe), “Mannequin” (Wire), “The Winner Takes It All” (ABBA) i “That Summer Feeling” (Jonathan Richman). Najupečatljivija je, za dlaku, “The Winner Takes It All” i po skromnom mišljenu autora ove recenzije je ubedljivo najbolja intrepretacije te pesme, odmah iza Meril Strip u filmu “Mamma mia” koja je imala mogućnost da to i vizuelno dočara.

“Please, Please Do Not Disturb” može se besplatno preuzeti sa zvaničnog sajta benda.

Spisak pesama:

1. “The Beast In Me” (Nick Lowe)
2. “Mannequin” (Wire)
3. “The Winner Takes It All” (ABBA)
4. “That Summer Feeling” (Jonathan Richman)

Ostavite komentar: