“The songs still singing” – Chris Cornellov zapis u vremenu


Američkog muzičara Chrisa Cornella (Christopher John Boyle) ceo svet će pamtiti kao jednog od “arhitekata grunge pokreta” 90-ih godina prošlog veka, specifičnog vokala zavidnog raspona, i istog takvog pesničkog izraza. Bio je frontmen bendova Soundgarden, Audioslave i Temple of the Dog. Ništa manje nije bila zapažena ni njegova solo karijera. Bio je umetnik pun života i istinske želje da život spozna.

Chris Cornell je rođen 20. jula 1964. godine u Seattleu (Washington), od oca Eda Boylea (farmaceut irsko-katoličkog porekla) i majke Karen Cornell (računovođa jevrejskog porekla). Nakon što su se roditelji rastali, Chris i njegova dva starija brata, Peter i Patrick, te tri mlađe sestre, Katy, Suzy i Maggie su uzeli majčino devojačko prezime. Veliki uticaj na njegovo muzičko odrastanje imali su The Beatles. Naime, on u dokumentarcu o bendu Audioslave priča kako ih je, nakon što je pronašao velike kolekcije popularnih “Buba” u podrumu kuće, neprekidno slušao između svoje devete i jedanaeste godine.

 

Tokom tinejdžerskih godina patio je od depresije i retko napuštao kuću. Tako je jednu celu godinu svoga života proveo zatvoren u njoj, pijući i svirajući bubnjeve i gitaru. Prijatelji kažu da je bio mali samotnjak koji je zbog teških naleta depresije napustio školu sa petnaest godina i krenuo sam da se stara o sebi i o porodici. Pre nego što je postao uspešan muzičar, radio je kao prodavač morske hrane na veliko i bio suupravitelj restorana koji se zvao Ray’s Boathouse.

Cornell je svoja prva iskustva na sceni stekao početkom 80-tih sa svojim cover bendom The Shemps. 1984. godine, zajedno sa prijateljima, gistaristom Kimom Thayilom i basistom Hirom Yamamotom iz tog benda, odlučilo je osnovati novi bend Soundgarden. U njemu je prvobitno svirao bubnjeve i pevao, da bi ga za bubnjevima godinu dana kasnije zamenio Scott Sundquist, a potom Matt Cameron, dok je Ben Shepherd zamenio Yamamotoa. Soundgarden su početkom 90-ih godina, zajedno sa još nekoliko bendova iz Seattlea (Pearl Jam, Nirvana, Alice in Chains) bili pioniri grunge rock zvuka. Sam Cornell se često šalio da ne može da da nijedan intervju, a da ga neko ne pita o tome. Ipak, na čitavu priču oko tog pokreta gledao je s ljubavlju.

________________________________________________________________

Ne mogu da gledam na to bilo kako drugo, nego kao na nešto pozitivno. Moj pogled na istoriju roka sada uključuje grunge kao jedan od uticajnih prekretnica u rock muzici, isto kao pank rok ili britanska invazija. Mi smo očigledno pioniri tog žanra i tako nas i prepoznaju. Kada budu pričali priču o tome, a pričaće je iznova i iznova i iznova, mi ćemo biti deo nje. Zbog toga osećam da je sve kroz šta smo morali da prođemo da bi stigli tu gde smo, bilo vredno toga.

___________________________________________________________________

Isto tako, Cornell je isticao da je u to vreme bilo jako bitno za ceo bend da se istaknu kao jedinstvena pojava, radije nego da se utope u masi alternativnih bendova iz svog grada. Kako je scena bila razvijena i masovna u to vreme, osećali su potrebu da na neki način opravdaju šansu koju je Soundgarden dobio i da pokažu da su zaslužili mesto na međunarodnoj muzičkoj sceni.

Mi nismo jedan od tih bendova koje lako ukapiraš. Bili smo ekstremno drugačiji i autentični, što nije bilo lako. Često bi nas previđali jer smo pokrivali veliki deo teritorije. Kada je u pitanju komercijalna prihvatljivost, to je loše. Ali ako gledamo to iz perspektive dugotrajnosti i uticaja na kulturu, veoma je dobro. Mi smo van žanrova, niko nije kao mi i niko nas ne može uspešno kopirati.

Često je spominjao i kako oseća gubitak Kurta Cobeina kao nešto lično, iako nisu bili naročito bliski prijatelji, jer je on za njega bio otelotvorenje kreativnosti, prozor u neki viši svet za kojim je i sam Cornell celog života tragao.

________________________________________________________________

Nije to toliko do same osobe i odnosa koji ste imali sa njom, već do kreativne inspiracije koju je ta osoba imala i koju bih ja dobio od te osobe. Moje poimanje sveta muzike se umetnički smanjilo jer, iznenada, tog genijalnog momka više nije bilo. Ne pričam čak ni o tome šta je on značio kulturološki, mislim na njegovu kreativnost. Ona je bila veoma inspirativna od prve demo trake koju sam čuo. Proširila je moju mentalnu sliku o tome šta je svet u kreativnom smislu, i onda je iznenada veliki deo toga otpao.

___________________________________________________________________

Već sa prvim albumom “Ultramega OK” (1988) Soungarden je dobio Grammy nominaciju za Best Metal Performance. Sa narednim albumima “Following Louder Than Love(1989), a posebno sa “Badmotorfinger(1991) počelo je munjevito penjanje po lestvici uspeha i multi-platinažni tiraži. Pesma Black Hole Sun sa narednog albuma “Superunknown” (1994) slovi za najpoznatiju pesmu ovog benda (prodata je u 5 miliona primeraka u US), kao i spot za nju. Interesantna je činjenica da Cornell, kao prvo, nije verovao da ona može postati hit, a drugo, nije želeo ni da snimi spot za nju. Uporno je odbijao saradnju sa rediteljem Howardom Greenhalghijem. Rekao mu je da mogu snimati, ali da oni neće ništa raditi, tj. samo će stajati mirno, jer su dovoljno uvrnuti i tako, i nema potrebe da glume suprotno. Uspeh ove pesme je sve iznenadio. Za pesmu “Outshined” (1991) pak, Cornell je jednom prilikom izjavio da je to jedna od prvih pesama u kojoj je iskreno napisao o tome kako se oseća. Ona je i danas omiljena među fanovima Soungardena.

Cornell se mučio da shvati svet medijske kulture. Cenio je privatnost i bio sklon da se povuče (najčešće psihički, i to u sebe, ali i fizički, naročito onda kada je stvarao), i zato ponekad nije znao kako da se nosi sa popularnošću. Upravo je taj šok medijske pažnje i doprineo da se oda porocima i završi na odvikavanju. Postoji jedna anegdota, po kojoj je, u vreme kada je pisao pesme za “Superunknown” naišao na članak u Time magazinu koji je pisao o tome kako se on ošišao, što mu je bilo jako čudno jer nije smatrao da su zvezde, a nisu čak ni imali neki veliki hit. Kada su ga u jednom intervjuu 2014. upitali o inspiraciji i mračnoj tematici njegovih pesama, rekao je da je očekivano da se problemi sa kojima se borio nekako provuku kroz njegove tekstove.

________________________________________________________________

Mislim da je atmosfera u Sijetlu za mene, i način na koji sam tu atmosferu interpretirao, uvek bilo nešto introspektivno i mračno. Ne bih baš rekao “depresivno”, više je to introspekcija koja može biti i turobna i mračna.

___________________________________________________________________

U istom intervjuu govorio je i o inspiraciji za pesmu “Fell on Black Days” (“Superunknown”) za koju je rekao:

Primetio sam već u životu da imam periode kada bih iznenada pomislio „Stvari ne idu tako dobro i ne osećam se baš sjajno po pitanju svog života“. Nije to bilo zbog neke konkretne stvari. Nekako sam primetio da ljudi imaju sklonost da se osvrnu jednog dana i shvate da su se stvari promenile. Nije bilo neke katastrofe. Nije bilo veze koja je pukla. Niko nije imao saobraćajni udes. Ničiji roditelji nisu umrli ili tako nešto. Promenio se pogled na svet, dok je sve drugo ostalo u biti isto. To je bila pesma o kojoj sam hteo da pišem.

Bez obzira na to koliko ste srećni, možete da se probudite jednog dana iako se ništa konkretno nije desilo što bi vas učinilo sumornim, ali biste svejedno bili u tom mračnom raspoloženju. Za mene je to uvek bila užasavajuća pomisao, jer je to nešto nad čime, koliko ja znam, nemamo kontrolu. Tako da je to bilo ono o čemu sam hteo da pišem. Samo mi je trebalo malo vremena.

Godine 1990. Cornell je osnovao bend Temple of the Dog, kao jednokratni projekat za snimanje albuma-posvete Andrewu Woodu, njegovom bliskom prijatelju, pevaču i frontmenu bendova Malfunkshun i Mother Love Bone, koji je umro od predoziranja heroinom u martu 1990. godine, dok je Cornell bio na turneji. Mother Love Bone je u to vreme bio na pragu proboja na svetsku rock scenu, na kojoj je Soundgarden već učvrstio svoju poziciju kao jedna od najperspektivnijih i najmaštovitijih muzičkih pojava. U bendu Temple of the Dog bili su i Woodovi saborci iz bendova, basista Jeff Amenti i gitarista Stone Gossard. Prve pesme posvećene Andrewu, koje su se pritom dosta razlikovale od onih iz Soungardena, bile su “Reach Down” i “Say Hello 2 To Heaven”. Za potrebe snimanja albuma ekipi su se pridružili i gitarista Mike McCready i Matt Cameron iz Soundgardena na bubnjevima. Rezultat je bio jedan od najemotivnijih albuma devedestih, objavljen 1991. godine, koji je opisao svu bol, nemoć i gubitak nad sudbinom izgubljenog prijatelja. Tokom snimanja, bendu se pridružio i pevač Eddie Vedder. Cornell i on su zajedno uradili pesmu “Hunger Strike”, jednu od najlepših duetskih pesama rock muzike ikada snimljenu. Poslednji put uživo su je izveli 2014. godine u Shoreline Amphitheatreu.

Soungarden prestao je sa radom nakon objavljivanja albuma “Down on the Upside” (1996).

U doba kad je izašao “Down On The Upside” toliko smo svirali, da smo jedva čekali odmor. Postali smo deo komercijalnog čudovišta i upali u taj ciklični scenario. Već su hteli da nam zakažu turneje da promovišemo album za koji još nismo bili napisali nijednu pesmu. Počeli smo kao skroz nepoznat bend, a završili pod jurisdikcijom velike izdavačke kuće u industriji koja je funkcionisala na način koji nam se nimalo nije sviđao.

Ponovo su se okupili 2010. godine za nastup u Showbox Theateru u Seattleu. Naredne godine bili su na turneji po Severnoj Americi, a nakon toga, 2012. godine, izašao je novi singl “Live to Rise“,  soundtrack za “The Avengers”. Iste godine, objavljen je i šesti album benda “King Animal“. Cornell u to vreme započinje solo karijeru sa albumom “Euphoria Morning” (1999).

Ubrzo kreće i njegova saradnja sa Tomijem Morellom, Timom Commerfordom i Bradom Wilkom iz benda Rage Against the Machine i odlučuju da osnuju bend Audioslave 2001. godine. Publici su se premijerno predstavili pesmom “Cochise”, urađenom u stilu Led Zeppelina i drugih hard rock bendova ’70-ih.

Dobra hemija između članova benda je bila primetna od samog početka. Njihov istoimeni album objavljen je 2002. godine, a naredni, opet sa patinastim tiražem, “Out of Exile” 2005. godine. Pesma “Like A Stone” sa prvog albuma jasno pokazuje emotivnu dubinu vokala ovog sjajnog pevača čiji je raspon glasa bio četiri oktave. Najsjajniji momenat karijere ove grupe proslavljenih muzičara bio je nastup pred sedamdeset hiljada ljudi na Kubi. Bili su tek drugi američki bend kojem je dozvoljeno da tamo nastupi. Treći album koji su objavili bio je “Revelation” (2006).

Nakon prestanka rada Audioslavea, 2007. godine, Cornell nastavlja sa samostalnim radom. Iste godine je objavljen i njegov drugi samostalni album “Carry On” , a nominovan je i sa pesmom “You Know My Name”, iz filma o Jamesu Bondu “Casino Royale” za Grammy Award for Best Song Written for a Motion Picture. Ovo je prva naslovna pesma od filma “Octopussy” iz 1983. godine, gde se koristio drugačiji naslov pesme od filma, prva pesma koju je otpevao muški Amerikanac, te prva naslovna pesma koja se ujedno nije pojavila na soundtrack albumu.

Cornellova naredna solo izdanja bili su hrabri kolaborativni album “Scream” (2009) na kojem je sarađivao sa megapopularnim hip-hop producentom Timbalandom. Timbaland je snimanje opisao kao “najbolji projekat koji je napravio u svojoj karijeri”, dok je Cornell album nazvao “vrhuncem svoje karijere”. Međutim, album nisu dočekale samo pozitivne kritike. Naredni solo Cornellovi albumi bili su “Songbook” (2011) i poslednji “Higher Truth” (2015). Nominovan je 2011. godine za Golden Glob za pesmu “The Keeper” koja je rađena za film “Machine Gun Preacher”.

Chris Cornell je preminuo u 53. godini, 17. maja ove godine, samo nekoliko časova nakon koncerta Soungardena u Fox Theatru u Detroitu. Svet se još uvek nije oporavio od šoka nakon saznanja da je on zapravo počinio samoubistvo vešanjem u hotelskoj sobi MGM Granda. Njegov video spot iz 2015. godine za pesmu Nearly Forgot My Broken Heart sada nažalost dobija sasvim drugu dimenziju. Gubitak je prevelik. Reči su nedovoljne da opišu Cornella.

USA Today pisao je da je bilo jasno da nešto i nije baš sasvim u redu tokom nastupa, kao i da je muzičar na momente delovao slabašno na bini i često se klatio. Po njihovim navodima, tokom izvođenja dve ili tri pesme izgledalo je kao da mu se energija vratila – sve ostalo je bila ljuštura čoveka koja odrađuje svoj posao. Koncert, sam po sebi, nije izgledao loše, ali je Cornell delovao kao da tu uopšte nije mentalno prisutan. Ipak, niko se nije žalio. Štaviše, izgledalo je kao da 5.000 ljudi u dvorani sa oduševljenjem to prihvata.

“All I want for you to do is take my body home”, bile su reči poslednje pesme koje je otpevao u karijeri. Bila je to obrada pesme “In My Time of Dying” benda Led Zeppelin, koju je Saundgarden svirao i ranije.

A činilo se da je neumoran, da ima još mnogo toga da kaže. Njegov pesnički izraz nastojao je da svetu pokaže nešto što svet sam ne bi primetio – baš onako kako bi jedan umetnik i trebalo da čini.

Cornellova supruga Vicky (Karayiannis), po zanimanju novinarka, sa kojom je u braku od 2004. godine i sa kojom ima dvoje dece, ćerku Toni (rođenu 2004. godine) i sina Christophera Nicholasa (rođenog 2005. godine), izjavila je da je njen voljeni suprug posle koncerta, kada su se poslednji put čuli, govorio nerazgovetno i da je rekao da je “možda uzeo pilulu-dve više ativana”, inače leka za anksioznost koji se često daje bivšim zavisnicima. Za njega se zna da može u pojačanim dozama promeniti mentalno stanje i dovesti do paranoidnih ili suicidnih misli, nerazgovetnog govora i umanjene moći rasuđivanja.

Naime, Cornell je godinama patio od depresije, socijalne fobije, te zavisnosti od droge i alkohola, supstancama koje su bile beg od nesnađenosti u životu i među ljudima, od čega se i izlečio 2003. godine. Najstrašnija stvar za njega, ipak, bila je spoznaja da sve zavisi od pojedinca – da svako ko krene sa odvikavanjem mora zaista da želi da prestane kako bi proces uopšte imao šansu da uspe.

________________________________________________________________

Dugo mi je trebalo da shvatim da je bolje biti “čist”.

___________________________________________________________________

Sa suprugom je 2012. godine osnovao fondaciju “The Chris & Vicky Cornell” u cilju podrške zlostavljanoj i siromašnoj deci. Zbog nje, koja je poreklom Grkinja pravoslavne vere, Cornell je napustio katoličanstvo. Prethodno je bio u braku sa Susan Silver (od 1990. do 2001.), menadžerkom bendova Alice in Chains i Soundgarden. Sa njom je 2000. godine dobio ćerku Lillian Jean.

Čitaoci magazina Guitar World prograsili su Cornella za najboljeg rock pevača, a na listi 100 najboljih hevi-metal glasova svih vremena magazina Hit Parader zauzeo je 4. mesto.

Kao poslednji Cornellov zapis u vremenu, ostalo je jedno obećanje. Obećanje na putu ka večnosti:

“The songs still singing

in a prayer”

Ostavite komentar: