The Rolling Stones: Album po album (1983-2005)

The Rolling StonesMožda ću u par navrata reći i nešto skroz pozitivno o dekadi između 31.12.1979. i 01.01.1990. godine ali i ovog puta ukus slatkog rock’n’roll kolača ima više šećera nego arome pa biva bljutav.

The Rolling Stones u sastavu Mick, Keef, Ronnie, Bill i Charlie prave rock sa primesama disko ritmova jer je Mick shvatio da publika želi da on igra. Formula iz sedamdesetih – pesme pune rifova + aktuelna produkcija – nije tako dobro funkcionisala iz prostog razloga što ne možeš da radiš nešto u kontinuitetu od deset godina a da ne počne da se cepa po šavovima i najvažnije, ta aktuelna produkcija u pomenutom vremenskom periodu je bila promašaj, bar u toj mainstream sceni. Tako dolazimo do gorke istine – The Rolling Stones su mainstream bend, mašina, da su kojim slučajem imali synth klavijature, ne bi bilo greške u tvrdnji i da su komercijala, ali se na sreću Mickovom veselom egu suprotstavlja Keith koliko može i dovodi do prvih velikih svađa između njih dvojice, no Kamenje se kotrlja i kad je uzbrdica strma… Tako dolazimo do sasvim solidnog

Undercover – 7. novembar 1983.

undercover

Otvoren sa maestralnom funky pesmom Undercover Of The Night (s koje je skinut naziv albuma). U pesmi se oseća Mickov većinski uticaj i disco beat koji ne vozi pesmu onako kako to radi ritam sekcija Stonesa na koju smo navikli. Već na sledećoj, dešava se čudo. Da se kojim slučajem našla na Some Girls, She Was Hot bi bila još legendarnija nego što je sada. Status legende dobija tek kada je 2006. vrate na setliste. New Wave, reggae i cela ta produkcijska papazjanija osamdesetih se najviše osećaju u Feel On Baby, dok bas linija trećeg singla Too Much Blood predstavlja čist funk. Ovo komercijalno izdanje benda je krunisano pesmom It Must Be Hell gde apsolutno briljiraju Ronnie i Keith svojim mešanjem gitara.

Dirty Work – 24. mart 1986.

dirty work

Dođosmo i do trenutka kada kvalitet počinje da krizira. Mick i Keith se maltene ne viđaju, a kada se vide to ne prođe lepo. Ne znam da li su namerno odabrali tu numeru za naslovnu, ali ovaj album je svakako prljav posao. Charlie se navukao na heroin i alkohol pa je, i pored potpisa na albumu, često bio zamenjivan na snimanjima. Ono što iole vadi ovaj album iz bule u kojoj je su gitaristi, Ronnie i Keith opet rade kao da su već decenijama ortaci. Glavni singl je obrada, Jagger peva izveštačeno hrapavo, Ronnie i Keith i pored očigledne hemije ne upotrebljavaju svoje najjače moći. Dirty Work je, i pored odlične naslovne numere, najslabiji album The Rolling Stonesa do sada.

Steel Wheels – 29. avgust 1989.

steel wheels

Kao i svaka dva razmažena deteta kad ih prođe početni zanos i Mick i Keith su se pomirili. Rezultat je album koji je upućivao sledeću poruku: „Seronjo, ako si mislio da nas otpišeš, razmisli opet!“. Steel Wheels je pun dobrih pesama. The Rolling Stones su opet mračni, opet misteriozni, ali ni ujednom trenutku usiljeni. Kamenje je opet bad ass. Ovo je nastavak Some Girlsa koji kasni jedanaest godina. Da li je to zbog Mickove uglađenosti u Terrifying ili zbog Keithovog prljavog riffa u Hold On To Your Hat? Ili pak zbog hemije u Rock And A Hard Place, koja je falila ovom bendu u poslednjih deset godina? Šta god da je razlog, The Rolling Stones su uspeli da se iskobeljaju iz užasnog komercijalnog perioda.

Voodoo Lounge – 11. jul 1994.

voodoo lounge

Sredina devedesetih je. Il’ si iz Seattlea ili iz Manchestera ili boy band. Stonesi su postali dinosaurisi, stiglo ih je vreme, ali ko ga šiša, oni i dalje trče. Album koji nastavlja moderniju produkciju Steel Wheelsa i ne prestaje sa eksploatisanjem najboljih elemenata autorskog dvojca Jagger/Richards. Glavni singl Love Is Strong otvara album i kao i što kaže, jaka je. Koliko god nemoguće delovalo You Got Me Rocking, Baby Break It Down i pomenuta Love Is Strong dokazuju da su se Jagger i momci odlično snašli u još jednoj dekadi. Neka se cinici pitaju dokle će se Kamenje kotrljati, kotrljaće se dokle god postoji put.

Bridges To Babylon – 29. septembar 1997.

Bridges to Babylon

Nastavljajući da miskuju classic rock sa pop standardima i hookovima u pesmama, The Rolling Stones snimaju jedan od svojih kvalitetnijih (mada ne toliko priznat u vreme kada se pojavio) albuma. Glavni singl Anybody Seen My Baby? je urađen mimo volje Keitha Richardsa, jer je Mickov ego opet važniji. Album je uspešan, turneja je ogromna. Nekoliko pesama u sebi sadrže toliko dobre rifove da će vas vratiti na Some Girls dok trepnete. Na ovom albumu bas gitaru ne svira Bill Wyman i ostavlja četvorku kao zvanične članove benda The Rolling Stones dok basista postaje Daryll Jones. Na albumu se izdvajaju Anybody Seen My Baby?, Saint Of Me, Out of Control, Gunface i Flip The Switch.

A Bigger Bang – 5. septembar 2005.

a bigger bang

Čitavih osam godina posle Bridgesa, bend pravi svoj najveći comeback album sa čitavih šesnaest pesama u kome se toliko vraćaju na zvuk najvećih albuma da je album prosto neverovatan. Kao da su Jagger i Richards shvatili da im život prolazi pa svu energiju sakupili i nabili u sat vremena vrućeg rock’n’rolla prožetog sa par balada varirajućeg kvaliteta. Kada smo kod balada, najbolja pesma na albumu je Laugh, I Nearly Died, koja je predivna teška blues ispovest o životu. Glavni singl je funk rock numera Rain Fall Down. Ronnie i Keith nadmašuju svoje prethodne kolaboracije svakim rifom na ovom albumu (Look What The Cat Dragged In). Promovišući ovaj album na turneji The Biggest Bang, The Rolling Stones su konačno svratili i u Beograd. Ogromni koncerti, ogromna produkcija, The Rolling Stones su postali planetarni divovi. Danas je 2013. godina, bend slavi 50 godina od prvog stajanja na binu pod tim imenom. Istorija je promenjena onog dana kada su Mick i Keith seli na isti voz. Oni su uticali na vas, na vaše roditelje, uticaće i na vašu decu, pazite se. The Rolling Stones su laureati slobode kakvi se rađaju samo jednom. I čak i sada sa prosečnom godinom od oko 70, The Rolling Stones su najmlađi ljudi na svetu. Upravo jer nisu prestajali sa kotrljanjem. The rolling stone gathers no moss…

Ostavite komentar: