The Prodigy

The Day Is My Enemy

Izdavač: Take Me To The Hospital, Cooking Vinyl, 30.5.2015.

Producent: Liam Howlett, Flux Pavillion, Neil McLellan, KillSonik, Zak H Laycock

Žanr: Electronic rock, rave, hardcore techno

Trajanje: 59:57

4.6/5

Ocena

Početkom ove godine engleski rejv trio The Prodigy je već počeo da pušta singlove sa svog pripremljenog šestog studijskog albuma i time hrani apetite svog kulta plesačkih ratnika. Porcije su bile obilne, promišljeno odabrane da ne bi odavale previše, i fino raspoređene kao vremenska uvertira do datuma oslobođenja ovog elektronskog monstruma.

“The Day Is My Enemy” je svakako opravdao čekanje od svojih prvih naznaka iz 2011. pre nego što su 2014. janavili da će biti iznova predstavljen publici pod novim imenom. Treba naglasiti da je ovo prvo izdanje cijem su komponovanju pristupili svi članovi, za razliku od prethodnih gde je Lijam Haulet dominirao u kreativnosti, što se na nekim pesmama da i primetiti.

Takođe ću naglasiti da sam ovaj album preslušavao tako što sam ga igrao u Audiosurf-u. Razlog ovog pristupa je zato što sam Prodigy otkrio tako što sam igrao Wipeout 2097 na koji Audiosurf podseca, gde je instrumental Firestarter-a bio deo soundtracka. Smatram da je to veoma zanimljiv način preslušavanja novih albuma, pogotovu ovakvog, a i zabavno je. Preporučujem i vama da se oprobate sa svim trakama, jer su kao namenjene za agresivno brzu vožnju bez zakonskih regulacija, pored njihove namene sirovog rejdža u masi. Možda i uletite u neku top score listu i prebacite moj zbir poena.

Dosta digresije, nazad na album. Upućen u materijal prethodno izbačenim singlovima, prvih nekoliko pesama ovog ostvarenja sam preslušao (ili bolje reći, provozao) sa rastućom dozom skepticizma. Titularna pesma na početku je efektivno poslužila kao upozorenje uništavajućeg rejv zvuka koji preti da će izvršiti nemilosrdan napad na slušne organe, ali je u naredne dve pesme ta neizvesnost vidno opala. Stiče se utisak da ovde predstoji sat vremena ponovljenog stila sa Invaders Must Die, ali na izlizan i prežvakan način. “Nasty” je bila dobra za ‘surf, i vidi se da su ih pisali tokom turnejam, što i jeste istina jer ovaj album ima čak pet potpisanih producenata, i sniman je koliko u studiju, toliko i po raznim hotelskim sobama tokom njihovog putovanja između koncerata. Kompozicijski gledano, uvažavali su to da će ljudima u masi, dok ratuju zajedno protiv svih, biti potreban koji momenat da se priberu do sledećeg ventiliranja nad ljudima oko sebe. Problem je što pesme u prvoj polovini plejliste dosta zvuče kao pomalo tipični elektro/tehno/EDM fileri, a nije ni pomigla činjenica da se npr. u “Rebel Radio” i “Destroy” čuju oni najobičniji fruity loops klep semplovi koji krajnje neprijatno paraju uši i narušavaju doživljaj. “Ibiza” doduše ima dobar vajb, kao i prozivku na sve one bezdušne DJ-eve koji posećuju to mesto gde samo “bocnu USB i mašu rukama uz prethodno isprogramiran miks”.

Međutim, na polovini je svaki skepticizam počinje naglo da odumire. Za “Beyond the Deathray” bi se reklo kako je ona trebala da bude uvodna stvar, s obzirom da je dosta drugačija i laganija nego bilo šta što su inače izbacivali, ali ako bi slušali između tonova, videli bi ste da ona i jeste uvod, ali u onaj pravi, jaki, epski moćni deo. Ovde su se pojavili prijatniji brzi brejkbitovi, topliji synthovi i nije bilo onih napadnih klapova. Pesma koja me je naterala da ponovim partiju skupljanja poena je bila “Medicine”, ostavivši me pogubljenim svojim usemplovanim trubama i naterala da pokupim nekoliko sivih kockica jer sam pomislio da mi je plejer pustio neki Kultur Shock remiks. Momci iz Prodidžija su toliko puta naglašavali kako im je super kada dođu na naše prostore i ovom pesmom su to i dokazali ubacivši tradicionalnu balkansku bronzu. Takođe vredi izdvojiti i “Invisible Sun” – savršen način da vrate svoj rok element u repertoar, gde se opet vidi da je više ljudi radilo na formaciji ovog izdanja.

Za kraj, mogu zaključiti da su ovde ispunjena sva iščekivanja. Svaki negativni aspekt je (u mom slučaju) zanemaren. Ovaj album uspeva da povrati želju za povratak u epitom zla koji predstavlja more mesa u kakvom smo imali prilike da se nađemo, okruženi ostalim warriorsima i da zajedno plešemo uz “Wall of Death” i istovremeno pravimo isti. Do tada, slobodno se privatno pripremajte uz skakanje u svojim sobama, ili po svojim žurkama, ili obarajte skorove u Audiosurf-u.

Spisak pesama:

    1. The Day is My Enemy
    2. Nasty
    3. Rebel Radio
    4. Ibiza feat. Sleaford Mods
    5. Destroy
    6. Wild Frontier
    7. Rok-Weiler
    8. Beyond the Deathray
    9. Rhythm Bomb feat. Flux Pavilion
    10. Roadblox
    11. Get Your Fight On
    12. Medicine
    13. Invisible Sun
    14. Wall Of Death

Ostavite komentar: