The Kills ispunili sva očekivanja na premijernom koncertu u Zagrebu

The Kills / foto: Nemanja Đorđević

Prilikom dovođenja nekog benda po prvi put u grad ili državu treba biti obazriv, a svakako je najbitnije izabrati pravi trenutak. Premijerni nastup benda The Kills u zagrebačkoj Tvornici kulture desio se u najboljem mogućem trenutku, kada je bend na vrhuncu karijere.

Svakako, to se ne odnosi samo na na njihov najsvežiji album, prošlogodišnji „Ash & Ice“  jer svako ima drugačiji ukus. Neko će reći da je „Blood Pressures“ njihov najbolji album, dok je nekome favorit „No Wow“ ili pak malopre spomenuti „Ash & Ice“. Zbog toga se ovo „vrhunac karijere“ odnosi isključivo na sam nastup benda. Produkcija koncerta je na visokom nivou, u rangu sa mnogo većim zvezdama, a sam zvuk je, verujem da će se svi koji su bili složiti, jedan od najboljih koji su čuli u životu.

Lovely Quinces

No, krenimo redom. Sam početak subotnje večeri obeležio je nastup Lovely Quinces. Mlada Splićanka Dunja Ercegović, u oko pola sata uspela je da svojim prijatnim nastupom zagreje publiku za glavne zvezde večeri. Ona do sada ima objavljen jedan album, jedan EP i nekoliko singlova, a stvari sa tih izdanja naišle su na odlične reakcije publike u subotu u Tvornici. Iako je tek trećina sale bila puna tokom njenog nastupa, aplauzi i podrška publike nisu izostali ni u jednom trenutku. Za kantautore koji sami stoje na bini uvek treba imati ogromno poštovanje jer je u pitanju izuzetno težak zadatak. Lovely Quinces se dobro izborila sa tremom koju je imala, i koja se u par navrata itekako mogla primetiti.

Nakon njenog nastupa tehničari su krenuli u sređivanje bine i instrumenata za nastup The Killsa. Pauzu od nekih dvadesetak minuta obeležilo je ispunjavanje kluba do, maltene, poslednjeg mesta. Bez ikakvog kašnjenja, tačno u deset sati, sa razglasa kreće bit pesme „Heart of a Dog“ tokom kog na binu izlaze Alison Mosshart i Jamie Hince u pratnji još dvojice članova benda. Već tokom izvođenja ove pesme bilo je jasno da će se ovo pretvoriti u koncert koji će svi u publici dugo pamtiti.

Kada pogledate snimke njihovih dosadašnjih nastupa na internetu jedna od stvari koja se može primetiti je nekonstantnost Jamieja Hincea, odnosno njegove greške u sviranju. To nije toliko čudno jer je njegov stil sviranja, pored toga što je veoma upečatljiv, i izuzetno težak sa izvođenje uživo. Pored toga, on više ne može da koristi srednji prst leve ruke, što umnogome otežava sviranje starijih stvari, za razliku od novih koje je prilagodio ovoj situaciji. Međutim, sinoć je Jamie bio na vrhuncu zadatka. Bilo je posebno zanimljivo videti trenutak, koji je verovatno malo ljudi zapazilo, kada se Jamie tokom jedne solo deonice, euforičan sam sebi izdrao „What a great fucking show“.

Sa druge strane bine Alison Mosshart, uvek okružena velikim oblakom harizme, suvereno je vladala. Bilo kakav pokušaj opisivanja njenog ponašanja na bini, vokalnih sposobnosti ili pak interakcije sa publikom ne bi mogao da dočara ni desetinu onoga što ona emituje.

Nizali su se samo hitovi, set lista je bila organizovana tako da je predstavila svaki deo njihove petnaestogodišnje karijere. Regularni deo koncerta završen je nakon nešto više od sat vremena i 15 odsviranih pesama. Usledila je mala pauza kako bi bend odmorio. Pauza koju su itekako zaslužili nakon sat vremena čiste energije u  Tvornici u kojoj je skoro nemoguće bilo doći do vazduha.

Alison se nakon toga sama vraća na binu i sa akustičnom gitarom započinje bis pesmom „That Love“. Nakon nje usledila je brutalno emotivna „The Last Goodbye“ koju su zajedno izveli Alison i Jamie koji je za tu pesmu svirao Mellotron. Nakon nje još tri stvari i za sam kraj koncerta „No Wow“ sa istoimenog albuma iz 2005. Poklonili su se pred prepunim Velikim pogonom Tvornice i definitivno napustili binu, obećavši pre toga skori povratak u Zagreb.

Prisustvovati nastupu gde dvoje ljudi nose ceo nastup energičnije nego neki petočlani bendovi je retkost. Organizatori koncerta pogodili su pravi trenutak, kao što je već napisano na početku, da dovedu ovaj bend. Svako ko je zbog neodlučnosti ili lenjosti propustio ovaj nastup itekako ima razloga da žali. Prognoza da će ovaj koncert biti za pamćenje, koja se već tokom prve pesme nametnula, ispostavila se kao apsolutno tačna.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Set lista:

Heart of a Dog
U.R.A. Fever
Kissy Kissy
Hard Habit to Break
Impossible Tracks
Hand
Black Balloon
Baby Says
Tape Song
Echo Home
Doing It to Death
Whirling Eye
Telephone Radio Germany
Pots and Pans
Monkey 23
Bis:
That Love
The Last Goodbye
Siberian Nights
M.E.X.I.C.O.
Love Is a Deserter
No Wow

Ostavite komentar: