The Cult u Zaječaru: Kratak bljesak legendi

The Cult / foto: Mikica Andrejić

Ove godine odlučeno je da se Zaječarska Gitarijada održi u julu umesto u avgustu kako bi letnja rok prestonica Srbije mogla da ugosti legendarni britanski bend The Cult. Da li je pomeranje vredelo? Naravno da jeste. Bez obzira na očigledan učinak vremena na performans benda, The Cult su svakako ime koje je svaki poštovalac rokenrola u Srbiji želeo da čuje bar jednom u životu, pa ne treba da začudi što su se u publici našli ljudi iz svih krajeva države.

Bend je svoj nastup počeo tačno u 23h za kad je i najavljen, a dočekan je aplauzom dostojnim mnogo većih svetskih festivala – možda nismo brojni, ali smo glasni. Koncert su otvorili klasikom iz 1987. „Wild Flower“ i tako oduševili prisutne od samog početka, jer ta pesma je tipičan predstavnik The Culta kakvog ga znamo i volimo već decenijama. Usledio je još jedan poznati i nekoliko godina stariji hit „Rain“ i u tom trenutku se desilo nešto magično – kao da je jedna mašina za putovanje kroz vreme odvela sve 30 godina unazad. Za sve to je zaslužan neponovljiv zvuk karakterističan samo za The Cult i plesni pokreti Iana Astburyja koji su se na trenutak približili onom što smo viđali po njihovim spotovima iz tog vremena. Istina, falile su duge raskošne kose, rese, šeširi i još tona energije – ali u ta tri minuta, to je bilo to.

Sledi brz povratak u sadašnjicu pesmom „Dark Energy“ sa prošlogodišnjeg albuma koja sa sobom nosi malo žešći ritam, ali malo manje demonstracije moći što se tiče glasa. Ipak, to publici koja je više reagovala na stare hitove, nije smetalo da i dalje vrišti, igra i skače. A i ubrzo smo se vratili decenijama unazad uz „Peace Dog“ tako da je ravnoteža postignuta. Pesma novije generacije sa albuma iz 2012. koju su ljudi, čini se, najbolje dočekali bila je „Honey from a Knife“ koja, iako je drugačija, sa sobom nosi tu jedinstvenu atmosferu ovog kultnog benda.

Očekivano, domaća publika je najbolje reagovala na jedan od najvećih hitova ovog benda, „Sweet Soul Sister“. Činjenica da su svi bili u transu i pevali u glas malo je zamaskirala osećaj da Astbury očigledno više nije u stanju da otpeva refren kao nekad, pa se na momente činilo da taj deo više repuje nego peva. Da li mu je oprošteno? Nego šta. Naročito kada je ponovio pokrete nogama po kojima je spot za tu pesmu čuven.

Energija je malo opala uz pesmu „Nirvana“, da bi gotovo potpuno isparila uz „Deeply Ordered Chaos“, numeru sa novog albuma, koja svakako ima svoje kvalitete, ali nije baš prigodna za koncerte. Situacija se ubrzo popravila uz još tri stara hita „Phoenix“, „Lil’ Devil“ i „She Sells Sanctuary“, a uz „Fire Woman“ dolazi do ključanja, prilikom kojeg je publika bila u potpunom transu, a u prvim redovima je čak došlo i do manje šutke.

Nakon ove pesme, bend odlazi sa bine. Masa, iako u neverici, pomiruje se sa činjenicom da je već došlo vreme za bis i zovu ih nazad vičući „We want more“.

The Cult se vraćaju na binu, a Astbury, držeći zastavu Srbije poručuje: „I wish you guys more than peace, I wish you love“. Nakon toga kreću da sviraju antiratnu pesmu „G O A T“ sa novog albuma, da bi koncert nakon sat vremena i 20 minuta završili maestralno kompozicijom „Love Removal Machine“.

Koncert je možda trajao prekratko da bi publika mogla da iskusi pravi doživljaj ovog benda. Nove pesme možda nisu uspele da postignu pravi efekat na Zaječarskoj gitarijadi. Ian Astbury možda nije uspeo da opravda sva očekivanja što se glasa tiče. Neki hitovi poput „Edie“ i „Rise“ su možda izostali. Ipak, sve u svemu, važno je biti zahvalan što je bend poput The Cult i dalje koncertno aktivan, što još uvek mogu da izazovu emocije u publici i stvore jedinstvenu atmosferu. Treba umeti ceniti i to što Billy Duffy i dalje čini čuda sa gitarom i što Astbury ume da ponovi neke od svojih starih plesnih pokreta. Treba, na kraju, biti srećan što još uvek postoji publika koja željno iščekuje ovakve nastupe. Naši omiljeni bendovi su možda ostarili, ali ako damo sve od sebe, zajedno, možemo sprečiti da rokenrol ostari sa njima.

2 komentara o “The Cult u Zaječaru: Kratak bljesak legendi

  • Sanja

    Stvarno ste ih bezrazložno sasekli. Koncert je bio fenomenalan, zvuk je prštao, a Ian bio mnogo bolji nego na nastupima uživo zadnjih 10 godina. Skoro kao studijski snimak od pre 30 godina, a nekad i moćnije. Imajte milosti sa komentarima na račun fizičke kondicije-oni su u šestoj deceniji i ja zaista ne znam nikoga sem Bilija Ajdola, ko bi mogao da ponese intenzitet takve svirke. Fenomenalni su!

    Reply

Ostavite komentar: