The Cult u Beogradu: “Mi nismo U2, niti Coldplay!”

The CultNakon učešća na Exit festivalu i koncerta na stadionu „Tašmajdan“, poznati britanski sastav The Cult stigao je do Arene, gde je preksinoć održao koncert pred nekoliko hiljada ljudi.

Iako je bend na početku karijere „plovio“ unutar gotik rok voda, a krajem 80tih uleteo u nešto komercijalniji hard rok zvuk, kategorizacija u bilo koji od ova dva, ili više pravaca, jednostavno nije verodostojna, što su i pokazali koncertom u Beogradskoj Areni. Numera kojom su otvorili nastup, posle kašnjenja od 35 minuta, bila je „Rain“, klasik iz 1985. godine. Publika je sa prvim rifovima burno reagovala, a to je pozdravio i glavni čovek u bendu, Ian Astbury. Zahvalio se Beogradu, divnim ljudima u Srbiji, i našalio na račun gitariste Mike Dimkich-a, koga zovu „Mike The Serb“, zbog njegovih srpskih korena.

Skakalo se, bodrilo, pevalo u korak sa pevačem. Čak i „stage diving“, od strane vatrenih fanova ispred bine, nije izostavljen. Što se tiče vremešnog Iana Astbury-a, na njegovom licu i telu se može primetiti to da su 80te definitivno ostavljene za sobom. Cirkuska šminka, marama na glavi i visoke potpetice, zamenjene su tradicijom srednjovečnih rokera – dugoj kosi, bradi, običnoj casual jakni i pivskom stomaku. Bio je dobro raspoložen, iskren, te se nije suzdržavao da pokaže svoje protivljenje o nasilju, kada je zahtevao od obezbeđenja da izbace momka koji je započeo guranje u prvim redovima, zatim politički i socijalni stav protiv S.A.D.-a. Tom prilikom spomenuo je i pružio podršku Srbima zbog ubijanja srpskih civila u ratu 1999. godine. Dokaz koliko on gaji ljubav prema onome što radi, kao i to da nema dlake na jeziku, potvrdio je izjavom da „The Cult nije U2, niti Coldplay! Da oni ne pričaju gluposti!“.

Posle „Elektric Ocean“ i „White“, krenula je „Sweet soul sister“, čiji je refren gromoglasno pevala cela Arena. Negde na polovini koncerta bend se povukao sa bine na tri minuta, da bi na video bimu bio prikazan klip, koji prema Ianovim rečima, predstavlja neku vrstu revolta američkoj vladi „koja ne brine o njenim građanima, Indijancima, koji žive u pravom sranju“. Ovo je bio ujedno i intro u kompoziciju „Embers“. Strasti su se malo smirile, da bi se stvorila prikladna atmosfera za sporiju „Saints are down“. Lista pesama je bila dosta dobro sastavljena, preko popularnih pesama „Wild Flower“ i „Spiritwalker“, do svežijih pesama „Lil Devil“ i „Dirty little rockstar“. „She sells sanctuary“ je odsvirana dva puta, jer je prilikom prvog izvođenja Billy Duffy imao tehničkih problema sa gitarom. Lično se izvinio, najavio „repete“ i ponovo otpočeo dobro poznatu uvodnu melodiju.

Nije bilo lako izmoliti bis, ali se The Cult ipak vratio na scenu, uz pitanje „Da li ste spremni za rock’n’roll?“, njihov najveći hit „Fire Woman“ i za sam kraj, daleko tvrđu obradu Doors-ovog „Break on through“. Nema više sjaja i šljokica koji su bili popularni pre 20tak godina. Ovo je sirova svirka, glasna i žestoka muzika bez glamura. Rezultat – sat i četrdeset minuta nezaboravnog rock’n’rolla, koga je za 2.500 dinara vredelo okusiti.

Ostatak fotografija pogledajte ovde.

Ostavite komentar: