Teatralni napadi Moonspella u Beogradu

Moonspell

Moonspell / foto: Nemanja Đorđević

Beogradski Dom omladine se nije previše ohladio od nedavne black metal večeri koja je zagrejala nekoliko ušiju, a već je isto mesto posetio kvartet sjajnih bendova – Phantasmagoria, Eleine, Foreshadowing i na čelu već dugogodišnji posetioci i čuveni “dark metal” bend iz Portugala, Moonspell

Koncert je prilično bio tačan, što se tiče satnica, i nakon što se od 19:30 moglo ući u prostor, nije se mnogo čekalo na prve gitarske rifove i već od 20 časova se na scenu popela hrvatska Phantasmagoria. Iskusni bend koji već više od dvadeset godina postoji i aktivno radi je publici predstavio svoj dijapazon zvuka koji na mnogo načina predstavlja osvrt na The Sisters of Mercy, The Cure, možda pomalo i sastave kao što su Joy Division, Killing Joke pa čak i The Misfits. Zagrepčani su publici predstavili materijal koji je bio prijatan uvod za ostatak večeri. Frontmen Tomi Phantasma je tokon nastupa predstavio bend i potom ukazao da je pevačici na pratećim vokalima rođendan tako da je bend zajedno sa delom publike odsvirao “Happy Birthday” rođendansku pesmu. Pored većine seta, koji nosi zvuk post panka i goth rocka osamdesetih se na samom kraju nastupa našla i izdvojila obrada čuvenog hita grupe ABBAGimme! Gimme! Gimme! (A Man After Midnight)“. Solidan uvod za naredne bendove.

Sledeći je bio švedski Eleine koji je bio izuzetno prijatno osveženje i iznenađenje. Gothic / symphonic metal materijal je bio prilično ubedljiv, kombinacija agresivnih, teških gitara sa kristalno čistim vokalom frontmenke Eleine u kombinaciji sa growl i melodičnim vokalnim deonicama gitariste Rikarda Ekberga. Bend je izveo neke od pesama koje su se posebno izdvojile, poput “Death Incarnate“, “Gathering Storm“, “Devotion“, “Break, Take, Live“. Apsolutno odličan set i nastup, gde se zaista moraju izdvojiti sjajna i potpuno čista vokalna višeglasja Eleine i Rikarda, odlični gruv momenti sa gitara koje zaista “melju”. Eleine je takođe imala interesantnu pojavu, sa odećom koja podseća na orijentalnu nošnju iz arapskih zemalja. Neočekivano dobar nastup i iskrena, topla preporuka da se bend posluša i presluša i podrži, mislim da ima šta da pokaže.

The Foreshadowing

The Foreshadowing

Nedugo zatim se pojavio italijanski Foreshadowing, sekstet iz Rima. Muzika i vizuelna prezentacija, ponašanje na sceni dosta podsećaju na Paradise Lost i to u pozitivnom smislu reči. Pesme su sporog tempa, teškog zvuka, snažnih gitara, lamentnih melodija i dubokog vokala pevača Marca I. Beneventa. Bend je predstavio novi album “Seven Heads Ten Horns“, kao i materijal sa prethodna tri izdanja. U suštini je u pitanju vrlo snažan i ubedljiv doom metal zvuk, koji je možda posle nekog vremena bio već malo zamoran za slušanje posle dva benda, ali svakako zaslužuje pažnju slušaoca i veće interesovanje da se bolje upozna.

Moonspell

Moonspell

Na kraju, zvezde večeri Moonspell su sa svojom dinamičnom energijom i izuzetnim nastupom frontmena Fernanda Ribeira podigli kompletnu publiku na noge. Pevač se više puta obraćao publici i glasno pozdravljao sve posetioce koji su neprestano glasno uzvikivali ime benda i podizali ruke visoko. Nastup je počeo furiozno sa prve tri numere “Breathe (Until We Are No More)“, “Extinct” i “Night Eternal” da bi nakon toga usledio kratak govor frontmena koji je ponovo pozdravio publiku i ukazao na dvadeset godina postojanja benda da bi se dalji set nastavio sa starim hitom “Opium“. Tokom pesme “Scorpion Flower” je na scenu izašla zanosna Eleine i zajedno sa Ribeirom po prvi put pevala refren pesme. “Mephisto” je pesma sa kojom se bend vratio u 1996. godinu i predstavio je publici kroz jarko crveno svetlo i ponovo visoko podignute ruke u vazduhu. Naravno, ne treba zaboraviti ni dim koji ne u određenim trenucima izuzetno teatralno kuljao sa bine, dodajući još više na dramskoj snazi. “Vampiria” je od Ribeire zaista učinila da izgleda i zvuči kao pravi grof Drakula, sa sve crnim plaštom i svojim karakterističnim glasom. “Malignia” je Moonspellovo nastojanje da prikaže i blage Deep Purple uticaje u deonici organa na samom početku pesme.

MoonspellMnoge od pesama sadrže u sebi zvuk koji bi se u određenim trenucima mogao opisati kao folklorni, maltene kao da je u pitanju naša narodna muzika koju svira violina. Izuzetna energija nastupa je trajala tokom čitavog seta koji je brojao trinaest pesama u prvom delu nastupa i sa tri pesme koje su se svirale na bis – “Everything Invaded“, “The Future is Dark“, “Full Moon Madness“. Poseta nije nužno bila na zavidnom nivou ali se to po energiji benda i publike nije uopšte osetilo, zaista, publika je tako glasno pevala melodije pesama da je u određenim trenucima podsećalo na neke od Iron Maiden koncerata. Ako su prethodni bendovi imali teatralan pristup, Moonspell je svakako tu istu energiju podigao na viši nivo sa klavijaturama Pedra Paixãoa koje podsećaju na najbolje trenutke Dimmu Borgir dana, dok on sam nosi veliki crni cilindar tokom čitavog nastupa, poput Tuomasa iz Nightwisha.

Kvalitetno veče, raznoliki bendovi i zanimljivi zvuci. Svakako za sladokusce atmosferičnog metal zvuka i ljubitelje gothic elemenata. Apsolutna preporuka za detaljnije istraživanje svih bendova ako već do sada niste, zaista su prijatna iznenađenja sa pamtljivim materijalima i nadam se da ćemo imati prilike da ih ponovo vidimo u Srbiji.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Moonspell

Save

Ostavite komentar: