Tako smo stigli u Memfis: Jack Oblivian, The Sheiks, Amy LaVere i Will Sexton u Beogradu

Jack Oblivian & The Sheiks

Jack Oblivian / foto: Nemanja Đorđević

Sinoć su u Domu omladine nastupili neki od trenutno ponajboljih predstavnika muzičke scene toga grada: Ejmi Lavir i Vil Sekston, Džek Oblivian i The Sheiks.  

The Sheiks

The Sheiks

Na bini malog kluba Doma omladine prvi pojavili su se The Sheiks. Ova tri momka su već od prvog tona prikazali zbog čega ih je Džek izabrao za svoj prateći bend. Pred publikom, koja još uvek nije bila dovoljno opuštena, svirali su bez kalkulantskog čuvanja za kasnije. Sa dve gitare, tri vokala i mahnitim bubnjem, garažnim i psihodeličnim zvukom, ovi momci su direktno nastavili process koji su krajem osamdesetih i početkom devedesetih na memfiskoj sceni započeli Gibson Bros. i Džekovi The Oblivians.

Amy LaVere & Will Sexton

Amy LaVere & Will Sexton

Nastup Ejmi i Vila, koji je usledio nakon kratke pauze, bio je osvrt na drugu stranu tradicije grada iz koga dolaze. Garažni zvuk su zamenili kantri, amerikana, bluz i rokabili ritmovi. Ono što je ostalo na bini su energičnost i žestina benda The Sheiks, te su otuda i Ejmine balade dobile jednu intenzivniju notu, koja se naročito iskazala pri sredini koncerta, kada je bas gitaru zamenila kontrabasom. Tada smo mogli da se uverimo u tvrdnju Džima Dikinsona da ,,šamara kontrabas kao Vili Dikson na kristal-metu’’. O gitarskoj virtuoznosti njenog supruga, Vila Sekstona, izlišno je govoriti. Opušteno i nenametljivo, ovaj tip je iz gitara koje su svi drugi otpisali izvlačio magične tonove. Duhovitim dosetkama i brojnim anegdotama Ejmi je pravila okvir za svoje numere. Pesmama Funnel Of Love Vande Džekson i Everybody’s Movin Glena Glena, tokom koje im se na bini pridružio Oblivian, vratili su publiku na rokabili izvore ove muzike. Nastup su završili u pomalo nostalgičnom maniru, numerom Rabbit.

Jack Oblivian & The Sheiks

Jack Oblivian & The Sheiks

Kada se na bini pojavio Džek Oblivian u pratnji The Sheiks i Seta Mudija, koji je svirao saksofon i klavijature, započeo je najfuriozniji deo večeri. Početni strah da su se The Sheiks zamorili na prvom nastupu odmah je nestao. Žestoki rokenrol, prljavi bugi, bluz, pank i mnogi drugi žanrovi su se stopili u jedno i publiku od prvog takta bacilli u trans koji ju je držao sve do kraja. Skakalo se i đuskalo uz Crime Of Love, Little War Child, Old Folks Boogie, Mass Confusion, La Charra, Till The Money Runs Out. Početnu stidljivost i zbunjenost publike zamenila je razuzdanost koja je dostigla svoj vrhunac kada su se Džeku i družini na bini priključili Ejmi i Vil. Sekston je gitaru koju je pokupio sa zida novosadskog kluba Think Thank dovodio do njenih krajnjih granica, a naizgled stidljiva Ejmi se vratila u tinejdžerski, odmetnički period, pa je zvečkom zamahivala kao da želi da ubije mikofon. Izvođenje pesme I Walked With A Zombie Rokija Eriksona je bio jedan od najboljih momenata ove svirke. Sve se završilo bisom, numerama Milkshake Baby i Strong Come On iz repertoara The Obliviansa, ludilom na bini i pred njom.

Parafrazom naslova pesme Bobija Barea That’s How I Get To Memphis i ukazivanjem na drugi deo procesa uvodnom rečenicom ovog teksta, napravljen je okvir za opis sinoćnjih dešavanja u Domu omladine, premda bi o tome verovatno više mogla da priča ona flaša Džeka Denijelsa, ispunjena domaćom rakijom, koja je kružila po bini. Trebalo je biti tamo te kao slepi putnik teretnog voza, u pratnji kidnapera, devojaka sa plaže, ubica, zombija, meksičkih pobunjenika, sanjara, i svih drugih neobičnih likova iz numera koje su se sinoć mogle čuti, otići na put do mesta gde je rokenrol rođen.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Jack Oblivian & The Sheiks

Ostavite komentar: