Sziget ’15: Audio-vizuelni performans benda Alt-J

Alt-J

Alt-J; foto: Stefan Savić

Sreda, zvanično prvi dan Szigeta, pored koncerta headlinera, grupe Alt-J na glavnoj bini, obeležilo je otvaranje izuzetno popularnog World Music stejdža, a bili smo u prilici da posmatramo i nastup grupe The Immigrants, koji su pravo otkriće dosadašnjeg dela festivala.

Flag Party

Flag Party

Premijerni koncert koji smo juče ispratili dogodio se na maloj Petofi Radio – Telekom Volt Music bini gde je nastupao bend The Immigrants. Ovaj trio dolazi iz Pečuja, ali itekako imaju veze sa Srbijom. Srce i duša grupe, levoruki basista Adorio Badrić, poreklom je sa naših prostora, prvi album snimili su u Beogradu pre tri godine, a održali su već nekoliko koncerata po Srbiji. Momci sviraju žestoki rokenrol, obogaćen funky ritmovima uz česte uplive u psihodelični rok. Rani termin privukao je tek nekoliko desetina posetilaca, no svi mi koji smo odlučili da izležavanje na plaži ili posmatranje cirkuskih predstava zamenimo ovim kvalitetnim nastupom, sigurno nismo pogrešili i verujte, mi smo ti koji smo na dobitku. Jednočasovni set bio je ispunjen kako moćnim rokenrol melodijama, tako i romantičnim baladama koje je publika veoma dobro prihvatila. Njihov drugi album bi uskoro trebalo da ugleda svetlost dana, pod pokroviteljstvom beogradskog Ammonite Recordsa, tako da se sa nestrpljenjem očekuje novo izdanje, ali sada su očekivanja porasla, s obzirom da je nakon jučerašnjeg nastupa, lestvica podignuta vrlo visoko.

Gogol Bordello

Gogol Bordello

Multinacionalni sastav Gogol Bordello prvi su nastupali na glavnoj festivalskoj bini. Harizmatični frontmen Eugene Hatz i njegova kohorta priredili su pravi “world music” spektakl. Među mnoštvom instrumenata, pored gitara i bubnjeva, korišćeni su i violina, bendžo, harmonika i razne udaraljke, koje od prvog takta okupljenoj publici nisu dali mira. Pevalo se na engleskom, ruskom, španskom i drugim jezicima, a u čast tome što su već četvrti put gosti Szigeta, odsvirano je nekoliko numera na mađarskom jeziku. Muzika koja kombinuje cigansku muziku sa pankom, naterala je sve prisutne na skakanje i vrelo avgustovsko sunce ih nije sprečilo da se dodatno oznoje. Razigrana publika pravila je šutke, pevala zajedno sa članovima benda i na svakom licu moglo se uočiti zadovoljstvo i radost. Nakon 75 minuta Gogol Bordello je svoj veseli i teatralni šou priveo kraju, uz obećanje da će se ubrzo vratiti, jer se ovde osećaju voljenim i slobodnim.

The Horrors

The Horrors

Nakon ove vesele družine, glavnom binom su se prolomili teži i mračniji tonovi kada su na pozornicu izašli članovi grupe The Horrors. Najmanje posećeni nastup na Main-u do sada, uz ne baš entuzijastičnu publiku, doneo nam je presek sve obimnije diskografije engleskog benda. Posetioci su imali prilike da čuju njihovu verziju post punka obogaćena kombinacijom bučnih zavijajućih gitara i synth-popa. Repertoar su činile, između ostalih, shoegaze numera “Endless Blue”, začinjena prljavim gitarskim rifovima, kao i “I See You” sa njihovog aktulenog albuma “Luminous” gde su klavijature preuzele glavnu ulogu. Negde na sredini seta, bend je svirajući “Sea Within A Sea”, dugim i repetitivnim pasažima stvorio gotovo trance atmosferu, a malo kasnije, nešto slično se dogodilo i prilikom izvođenja pesme “Moving Further Away”. Frontmen Faris Badwan, u svom iritantnom pozeraju, ostavlja utisak kao da ne želi da bude ovde, njegovo pevanje je teško razumljivo, a koncert je završio skokom u publiku, da bi zatim jednostavno odšetao do samo njemu poznatog mesta. Sve u svemu, Tho Horrors su nam priuštili koncertno iskustvo koje se neće dugo zadržati u našem sećanju.

The Script

The Script

Irski pop bend, The Script, održao je sinoć prvi koncert u karijeri u mađarskoj prestonici. Prostor ispred glavnog stejdža bio je okupiran pretežno ženskom publikom, a ako je sudeći prema broju irskih zastava, imali su i solidnu podršku zemljaka. Tročlana postava na bini proširena je klavijaturistom i basistom. Glavni vokal, Danny O’Donoghue, vodeći je protagonista kada je u pitanju interakcija sa publikom, a njegovi scenski pokreti su na pola puta između Toma Smitha iz Editorsa i Justina Timberlakea. Prošle godine objavili su četvrti studijski album “No Sound Without Silence”, te je ovo bila svojevrsna promocija ovog izdanja. Baladu “Superheroes” i numeru inspirisanu irskom tradicionalnom muzikom “Paint the Town Green”, sa nove ploče, kojom su otvorili nastup, publika je propratila sa rukama u vazduhu i pevajući svaki njihov stih. Gitarista Mark Sheehan, prikazao se odlično, kako strastvenim drndanjem svog električnog prijatelja, tako i preuzimanjem vokalnih dužnosti na pojedinim pesmama, uključujući i repovanje. Nisu izostali ni dobro poznate pesme sa debi izdanja, poput “We Cry” i “Breakeven”, kao ni hit “The Man Who Can’t Be Moved” koji ih je lansirao među zvezde. Sasvim prijatan i veoma dobar nastup, uz koji su posetioci mogli samo da uživaju.

Alt-J

Alt-J

Sastav oko koga se digla velika larma u poslednje dve godine, Alt-J, prema više nego pozitivnim reakcijama auditorijuma od nekoliko desetina hiljada fanova, potpuno je opravdao ukazanu ulogu zvezde večeri. Četiri člana benda, poređanih u liniji jedan pored drugog, potpomognuti impresivnim vizuelnim efektima na velikom ekranu, odveli su nas na predivno putovanje gde je konačna destinacija sušto zadovoljstvo. Odiseju su započeli hitom “Hunger of the Pine” sa njihovog prošlogodišnjeg izdanja “This Is All Yours”, kada je bina uronila u sjaj boje krvi, gde ste mogli da čujete udare srčanih otkucaja kroz zvučnike, a publika je oduševljeno posmatrala kako potom neodoljiv zvuk gitare preuzima primat. Grupa iz Lidsa u svom opusu ima pesme koje se protežu od nežnih, gotovo meditativnih melodija do pravih rok numera, koje prožimaju telo i terajući vas da se lagano njišete u ritmu. Gitarista i glavni vokal, Joe Newman, ima delikatan glas, koga iskreno i nesebično deli obožavateljima, a veoma glasne ovacije dobio nakon emotivnog performansa na “Something Good” i “Fitzpleasure”. Numera “Every Other Freckle” pravi je koncertni užitak, a “Bloodflood” je prikazala da se članovi benda ne libe eksperimentisanja sa raznim muzičkim žanrovima. Vrhunac nastupa, kao što se moglo i pretpostaviti, bila je “Breezeblocks”, gde je viđena kolektivna katarza publike, kada je sofisticiran i eteričan zvuk preplavio čitav prostor ispred glavne bine. Fascinantan je uspeh ovih Engleza, gde su samo u tri godine od sasvim nepoznatog benda došli do mega statusa, čije reči pesama pevaju ljudi iz čitavog sveta. Prelep završetak trećeg festivalskog dana.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

The Script

Ostavite komentar: