Svarun

Zaveštanje I: Zemlja

Izdavač: samostalno izdanje, 2.7.2014.

Producent: Nikola Pacek-Vetnić

Žanr: Folk metal, Progressive metal

Trajanje: 42:22

4.2/5

Ocena

Nikola Pacek-Vetnić je nastavio sa aktivnim radom na svom projektu Svarun i pomalo je dopunio prošlogodišnji EP “Zemlja” koji je sada u formatu mini albuma pod imenom “Zaveštanje I: Zemlja” (ili na engleskom “The Legacy I: The Land”). Na ovom izdanju se nalaze pesme koje su se nalazile i na prošlom EPju kao što su “Zaveštanje” i “Zemlja”, ali i nove poput “Krv”, “Grobovi” i “Zvezde”.

Prve dve pesme (prva je u suštini instrumentalni intro) prikazuju neke od glavnih karakteristika zvuka Svaruna. Intro “Zaveštanje”, kao i pesma “Zemlja” kombinuju folk uticaje skandinavskog porekla (intro je pogotovo jednog Wardruna duha) uz karakteristična višeglasja (Svarun je tokom svojih nastupa uživo, kao i nekih drugih snimaka znao da kombinuje po četiri glasa, visoki i niski ženski – sopran i alt, visoki i niski muški – tenor i bas). Mada je “Zemlja” u smislu forme nešto tradicionalnija (u odnosu na kasnije pesme), ono što se stalno nameće kao jedna od glavnih karakteristika zvuka jeste da je sve u službi stvaranja snažne atmosfere i da se čitavo to područje, koje je inače pisano u poznatim okvirima tonalnog harmonskog jezika, kombinuje sa neobičnim sazvučjima i progresijama, koja u određenim momentima stvaraju vrlo neobičnu atmosferu.

To se pogotovo uočava na novim pesmama, “Krv,” “Zvezde” i “Grobovi”. “Krv” započinje čudnim, disonantnim sazvučjima na gitari koja se poput neke teme javljaju tokom izlaganja materijala. Takve progresije se takođe mogu čuti u refrenu (koji je, uzgred, vrlo hitičan i ulazi u uho prilično brzo). Ne baš očekivan, ali ipak osvežavajući solo na klavijaturama daje još jednu boju u paleti Svaruna. Instrumentalni segmenti sadrže temu koja kao da isplivava iz širokog zvučnog polja čitavog orkestra i benda. Black metal uticaji su uočljivi sa povremenom upotrebom blast beata dok su progresivni elementi prilično često prisutni sa neparnim metrom, kao i akcentuacijama. Naravno, kada tri pesme ukupno traju preko pola časa, sigurno da i u domenu forme i sadržaja ima šta da se kaže. Možda je blaga zamerka na činjenicu da ženski glas u toku strofe zvuči pomalo neubedljivo, kao i neki momenti gde glasovi deluju kao da su pomalo falš (tu se misli na ženske glasove prevashodno).

“Grobovi” kao da podsećaju na neke od momenata benda Summoning. Vrlo arhaično, podseća na davnu prošlost, ali umesto uobičajeno modalnih harmonskih veza, Nikola interpolira u njih i savremeniji muzički jezik. Refren nastavlja sa horskim višeglasjem, sporog tempa ali izražajnih zvučnih boja. Punoća zvuka je nešto na šta treba obratiti pažnju, kao i veliki broj detalja koji se nalaze u ukupnom zvuku orkestra. Poslušajte srednji deo u samoj pesmi, kako se pojavljuje durska osnova a opet iznad nje brojni sitni zvuci koji daju fantastičan, uzvišeni karakter.

“Zvezde” prikazuju i pomalo hitičnu stranu muzike Svaruna. Tema koja se javlja na samom početku deluje kao da je u pitanju maltene neki hit sa zapadnoevropskog područja. Harmonska progresija takođe doprinosi samom utisku, dok dalji rad sa materijalom ipak vodi ka progresivnim karakteristikama, što svakako nije mana. Nastup glasova sa melodijom u klaviru i atmosferom koja ih okružuje zvuči kao da je čak sa nekog albuma Mikea Oldfielda i daje pomalo začin zapadnjačke civilizacije u ovom slovensko-nordijskom miksu. Refren prosto briljira sa ritmom, harmonijom, melodijom, atmosferom, jako dobro. Sam kraj pesme zvuči lirski i blago sentimentalno dok zvuk postepeno odumire u tišini i prilično pogađa u srce dajući do sada neočekivan zvuk ovom projektu.

Ono što vas može dobiti ili odbiti od ovog izdanja jeste upravo obeležje Svaruna, glasovi u operskom stilu gothic/power metal bendova ali za razliku od njih, nemaju cilj da iskazuju agresivnu snagu već upečatljivu boju. Takođe, pevanje na slovenskom jeziku je upečatljivo, ali je stvar ukusa koliko će pronaći mesta kod slušaoca.

Produkcijski, nema mnogo priče. Posao je urađen dobro i sve se čuje vrlo dobro, puno i jako. Posebno lepo deluje zvuk bubnjeva i basa, dok orkestarski zvuci prilično lepo izlaze unaokolo.

Teško je ne dati ovom izdanju pohvalu, jer je mnogo truda uloženo i to se čuje. U poređenju sa novim pesmama, primećuje se ogroman korak napred i to se mora primetiti. Čak štaviše, intro i “Zemlja” ne deluju toliko interesantno kada se pogledaju nove pesme (mada su i one ostale u ušima od ranije). Kompozicioni poduhvati Nikole Pacek-Vetnića ovoga puta dolaze do potpunog procvata i svakako bih preporučio ovo izdanje svakome da makar jednom presluša u celosti.

Spisak pesama:

1. “Завештање”/”The Legacy” (3:00)
2. “Земља”/”The Land” (7:55)
3. “Крв”/”The Blood” (09:35)
4. “Гробови”/”The Graves” (08:35)
5. “Звезде”/”The Stars” (13:16)

Ostavite komentar: