Summertime Jazz festival 2008

arhiva

Summertime Festival, sada vec velika i znacajna smotra jazz-a (a gde je jazz tu je i blues) ponudio je i ovog puta za vrele julske dane osvezenje u najavi imena kakva su MARCUS MILLER, BRANFORD MARSALIS, RETURN TO FOREVER,… izazovu nisu mogli da odole mnogi, pa se ovoga puta u holu CENTRA SAVA okupila raznorazna klika propalih i perspektivnih muzicara, procelavih ex-frikova, prosecnih glumaca ali i sredovecnih “heroja malog biznisa” tj. predstavnika ekonomske elite (mozda je bilo i predstavnika iz kulturne elite ali izgleda da su se vesto kamuflirali u masu) do nadobudnog mladog sveta koji bi preko noci da postane ono sto se stice godinama (preskacuci stepenike znanja) i raznih znatizeljnika…

Svi oni sakupljeni iz razlicitih pobuda bili su svedoci spektakularnih nastupa gostiju uz predivno i profesionalno odradjen zvuk (mozda malo prejak kod nastupa MARCUS MILLER-a) i suptilno ali veoma ukusno korisceno osvetljenje prilagodjeno za muziku kakva se prezentovala tih veceri u SC-u.

1.JUL: Teresa Salgueiro, pevacica sada bivseg benda MADREDEUS  se predstavila kombinacijom portugalskog i brazilskog tj. brazilski ritmovi SEPTETO JOAO CRISTAL benda su potpomogli atmosferi koju je sama Teresa svojim predivnim fado  glasom od samog pocetka koncerta poceli da pleni … nagradjeni aplauzima ono malo posetilaca otisli su ostavsi je malo po strani u iscekivanju  jacih imena koja su sledila.Ipak, Teresa je uspela da svoj fado identitet iz MADREDEUS  faze vesto zameni u kombinaciji sa SEPTETO JOAO CRISTAL .

04.jul: BRANFORD MARSALIS QUARTET : Saksofonista  BRANFORD MARSALIS se predstavio kao zaista vodja svog benda koji funkcionise racionalno i pametno upotrebljava iskustvo sluzeci se istim da se publici predstavi na jedan interesantan i ubedljiv nacin.Naime, On tokom svirke (tj. jos u prvoj numeri) poziva soliste u trenutku kada oseti da je dosao najpogodniji momenat i tim istim isplivima daje specificnu boju i smisao muzici koju svira. Godine na sceni oslikavaju se u njegovom neobicnom tretmanu duvaca prilikom komponovanja, napustajuci vec odavno smisljene standarde ali sa prisutnim postovanjem prema istim. Njegove teme su samo uslovne i sluze da daju zalet solisti da tokom odredjene partije zaokruze odredjenu celinu. Bend je sastavljen od muzicara izjednacenog kvaliteta, tako da nema smisla izdvajati pojedince. Svojim inventivnim resenjima i savrsenom tehnikom naprosto su hipnotisali i uzbudili publiku izvanredno se snalazivsi u svim situacijama. Vazno je reci da ih BRANFORD ne koristi kao predmet aranzerskog izivljavanja, vec im dopusta da ispolje nekakav licni dozivljaj sviranog materijala, koji muzicarima tog kalibra omogucava da dodju do punog izrazaja. Kao posledicu takvog gledanja stvari, publika u SAVA CENTRU  je uzivala u muzickim akrobacijama prve kategorije, koje mogu da udovolje i kriterijumima najvecih probiraca. Koncert je zavrsen tako sto su dlanovi brideli a lica se zadovoljno smeskala… Cekao se sutradan MARCUS MILLER.

5.jul Marcus Miller je u skoro 2 sata iskrene svirke stvorio tako uverljiv dogadjaj da se ne moze sumnjati u njegovu iskrenost. 2 bisa su donela pored njegovih kompozicija (treba istaci 10-o minutnu verziju pesme FRANKESTEIN) i obrade HIGHER GROUND Stewie WONDER-a (sa novog albuma MARCUS-a), COME TOGETHER The BEATLES-a, TUTU Miles DAVIS-a MARCUS-ovog idola iz mladosti kome se pridruzio 1981 i sa njim proveo dve godine na turneji.

Ja sam licno prizeljkivao obradu BURNING DOWN THE HOUSE sa albuma M2 ali nisam dobio. Veoma siguran, elegantan (muzicki naravno), spontan, na cas graciozan a na moment edukativan za onaj deo mladje populacije MARCUS je razdragano i nenametljivo ostavio koncert za pamcenje. I pored virtuoznosti MARCUS-ove pesme su pune lakoce, prozracnosti sa toliko svetlih harmonija sto dokazuje iskustvo od preko 20-ak godina iako se tek od 1993. posvetio solo karijeri izdanjem THE SUN DON’T LIE. Prateci instrumentalisti su bili izvrsni pogotovu saksofonista… Beograd je dobio jos jednu izvanrednu predstavu… samo da je bilo jos malo vise publike… bilo kako, MARCUS i ekipa su ispraceni ovacijama onih srecnika koji su 05. jula bivstvovali u SAVA CENTRU.

10.JUL  izdanju ARENE a opet uvrsteni u okvire SUMMERTIME FESTIVALA legende STANLEY CLARKE, AL DI MEOLA, LENNY WHITE, CHICK COREA pod nazivom RETURN TO FOREVER podsetili su publiku da su bili u Beogradu pre nekih 25 godina. Svirali su 2 seta – drugi su poceli akusticno predstavivsi se u solo partijama i onda se desilo nesto neobicno prijatno…

Publika (citaj fanovi) im nisu dali da odu a njima ocigledno slava nije udarila u glavu pa kad se to spojilo u jedno dobio se koncert od 2 sata i 35 minuta…

Da se ne ponavljam “koncert za pamcenje” pre mogu reci da ce oni zapamtiti BEOGRAD i koncert. Podsecanja radi ovo nije originalna postava jer je gitaru pre DI MEOLA-e svirao BILL CONNORS. AL DI je dosao iz benda BERRY MILES-a uradivsi drugi album “WHERE HAVE I KNOWN YOU BEFORE”. Za ovaj album se moze slobodno reci da je kulminacija ne samo ovog kvarteta vec i COREA-jinog rada u sferi FUSSION JAZZ-a tj. muzike uopste. I tada i 06. jula gitarska resenja DI MEOLA-e su izuzetna tehnika, dominantni brzi pasazi, od efekata najzastupljeniji sustain, cvrsta ritmika, akcentovanje i ukrasi tzv. “prigusenim tonovima”. Karakteristicno latino sviranje i mediteranski ritmovi koji krase AL DI MEOLA-u nesumnjivo su posledica COREA-jine Spanije koji ga je moglo se cuti posle (cini mi se) prvog bisa pohvalio za izuzetne bravure u solazama zahvalivsi mu se na ugodjaju u kome je i on sam uzivao (kultura i dzentlmenstvo – prim. autora). STANLEY CLARKE se kao i LENNY WHITE predstavio publici u SRBIJI prosle godine (prvi u BEORADU drugi u NISU) ali su u grupi RETURN TO FOREVER cvrsta ritmicka struktura nista manje energicna kao na plocama. Sloboda izrazavanja svih je bila prisutna ali je zvuk definitivno bio nesto fascinantno sto je dalo ovom koncertu dimenziju nesvakidasnjeg (za svaku pohvalu)… na stranu stereotipi o nabrajanju reci u superlativima; ova cetvorica “mladjahnih” su otprasili onako iz srca, iz duse, iz malog mozga priblizivsi se kompozitorsko interpretirajucoj zrelosti kakvu na zalost nemamo prilike cesto da sretnemo… Hvala im… (iako sam fan “Mahavishnu orch.”).

 

Ostavite komentar: