Suede

Bloodsports

Izdavač: Warner Music Group, 18.3.2013.

Producent: Ed Buller

Žanr: britpop revival, post britpop, alternative rock, power pop

Trajanje: 39:46

4.7/5

Ocena

Velikani brit popa Suede 11 godina diskografskog muka prekinuli su diskom „Bloodsports“ koji ujedno predstavlja njihov najbolji rad u prethodnih 17 godina, i definitivno jedan od najboljih u njihovoj karijeri, što potvrđuje samo da „bez starca nema udarca“.

Suede su bili popularni 1990ih godina u sferi britanskog popa. Poseduju skromnu diskografiju od pet albuma, a krunom njihove karijere smatra se „Coming up“ 1996. godine. Ujedno je to poslednji album pre „A New Morning“ iz 2002. godine koji ih je naterao na prevremenu penziju.

Pre jednu deceniju sve je ukazivalo da je hajp oko benda nestao i da nemaju još mnogo šta da kažu. I muzika se na ostrvu poprilično menjala. Tih godina sa radom prekinuli su Blur i Pulp, dok su se na vreme povukli The Stone Roses, The Verve i Happy Monday. Došlo je do smene generacija, a mesto na sceni zauzimali su Coldplay, Snow Patrol, Travis, Keane i drugi.

Međutim, vreme hibernacije za Suede je uticalo jako dobro i u vreme kada se brit pop bendovi vraćaju u modu, pokazali su da imaju još koju dobru ploču u sebi. Zanimljivo je da su ponovo radili u postavi koja je snimila „Coming up“ – Anderson, Osman, Gilbert, Ouks i Kodling. Ponovili su recept tog albuma i napravili mu jednako kvalitetnog naslednika. „Bloodsports“ nema značaj kakav je tada imao „Coming up“, ali je uspeo da prijatno iznenadi. Izlazak albuma pratili su i prvi koncerti za koje su mediji momentalno rekli da se bez problema mogu uvrstiti u neke od najboljih u brit pop području ikada.

Suvišno je reći da je centralna tema albuma ljubav, jer je to jedina tema na albumu. 10 skladno ukomponovanih i umerenih balada smešteno je u 40 minuta muzike. A fascinantno da iako su u pitanju balade nimalo ne deluje dosadno niti monotono. Još bolje, ne deluje patetično niti kliše kao što su Hurts učinili na svom aktuelnom disku.

Prvu polovinu „Bloodsports“ čine power pop, upbeat, balade. Sviđa mi se što je na samom početku stavljena „Barriers“ jer odmah šalje jasnu poruku kakav će biti kompletan album. Već sa njom možete doneti odluku da li album zaslužuje vašu pažnju do kraja ili će odmah da ga izbacite iz plejera. Sam taj uvodni deo albuma ređa moćne pesme sa poznatim Suede raspevanim i hitičnim refrenima. „Snowblind“ i „It starts and ends with you“, verovatno su najbolje pesme na albumu.

Tekstovi su mahom jako dobri. Gitare umerene sa melodičnim rifovima i solažama koje su u drugom planu. Kako se tempo albuma usporava, tekstovi postaju negativniji, ljubav sve bliža raskidu. Šteta je što se klavir jedino ističe na „What are you not telling me“ gde je odlično uklopljen sa žičanim aranžmanima. Tako je poslednji segment albuma potpuno asimetričan početku. Završava se sa četiri vezane tužne pesme, usporenijeg tempa.

Sva ta harmoničnost i melodičnost, dobro ukomponovane gitare i tekstovi pali bi u vodi da nije glasa Breta Andersona. Neverovatna vokalna sposobnost prodorno odzvanja kroz ceo album. Produkcija odlično stavlja taj glas u prvi plan, pogotovo dodavanjem ehoa i reverberacije na njega. Tako da na najsporijim pesmama Anderson zvuči kao pevač u velikoj hali čiji glas svojom snagom uspeva da dopre do svakog ćoška sale. Vratiću se ponovo na period „Coming up“ kada je Bretov glas delovao mnogo piskutavije. Godine su učinile dobro za njegove glasne žice i podarile mu još prijatniji, zreliji glas.

Svakako veliko iznenađenje u ovoj, muzički bogatoj godini. Nema spektakla, skroman je, i sam reunion benda je u senci većih bendova, ali Suede makar mogu biti mirni jer su uspeli da ponove svoj raniji uspeh.

Spisak pesama:

1. “Barriers”
2. “Snowblind”
3. “It Starts and Ends with You”
4. “Sabotage”
5. “For the Strangers”
6. “Hit Me”
7. “Sometimes I Feel I’ll Float Away”
8. “What Are You Not Telling Me?”
9. “Always”
10. “Faultlines”

Ostavite komentar: