Styptic

Noesis

Izdavač: Black Planet Records/Miner Recordings, 19.7.2014 (digitalno)/9.2014. (CD)

Producent: Marko Živanović, Styptic

Žanr: Metal/Alternative metal

Trajanje: 54:21

3.5/5

Ocena

Domaća metal scena je čudna živuljka. Godinama, uprkos svemu, raste poput kakvog korova, batrga se, uglavnom je ružnjikava, mada iznedri i poneki lep izdanak, prolazimo pored nje, a da je često i ne primećujemo, iako bi možda trebalo. Čisto da vidimo i poneki lep cvet ili da se eventualno sklonimo od neke biljke ljudožderke.

Među one fine cvetove definitivno možemo ubrojati ekipu iz Niša Styptic. Još od kad su se pojavili sa EP-jem Junkyard, videlo se da tu ima šlifa i materijala za oblikovanje. U tom smislu, aktuelno izdanje Noesis, inače prvi dugosvirajući album ovog sastava, predstavlja vrhunac dosadašnje geneze ovog benda i vrlo solidan kamen temeljac za buduće radove.

Treba, naravno, imati u vidu da je u pitanju izdanje kojem je trebalo šest godina da bude objavljeno, koje je praćeno brojnim peripetijama, što tehničkim, što personalnim (pevač Miodrag Branković, koji je otpevao ovaj album, više nije član Styptica, a na njegovo mesto došao je Ilija Medar) i za koje bi se, ako bismo bili sujeverni, moglo reći da je obeleženo izvesnom dozom loše karme.

No, uprkos svemu tome, ovde imamo obilje dobrih ideja upakovanih u 11 pesama i jedan vrlo pitak progressive metal/post-grunge zvuk, kakav se ovde ne svira baš često. Lično, doduše, ne bih imao ništa da protiv da taj grunge momenat iščili u godinama koje dolaze, kao i povremene NU metal reference, jer je u pitanju nešto što je ove 2014. godine prilično passe i nema se tu mnogo toga novog reći, a da ne zvuči banalno.

Muzički aranžmani su uglavnom zanimljivi i nema nekih preteranih padova, album jednostavno teče od početka do kraja, što nije lako postići. Teško je izdvojiti bilo koju numeru kao očigledan hit, sve su dovoljno slušljive da zarade taj epitet, ali bih recimo Clockwise i Doesn’t Feel Right označio kao lične favorite na koje vredi obratiti pažnju.

Nimalo, međutim, zanemarljiva stavka, koja ovde nikako ne štima, su vokali. U tom segmentu (uz ogradu da govorim iz potpuno lične vizure) ne znam šta bih izdvojio, a da nema falinku. Aranžmani su potpuno neartikulisani i vrlo često nemaju gotovo nikakve veze sa muzičkom podlogom. Takođe, vrlo često su suviše tihi, previše je udvajanja kad im vreme nije (toliko da se povremeno stiče utisak da pevač sam sebi “upada u reč”), kao i efekata koji nemaju neku posebnu svrhu, sve u svemu, jedno zamešateljstvo koje značajno kvari generalni utisak koji je mogao biti odličan.

Ostaviću svakome da sam proceni da li je u pitanju loša produkcija vokala ili pevač jednostavno nije dovoljno pustio glas, uglavnom, na ovom segmentu je potrebno još mnogo posla kako ne bi sve zvučalo tako haotično, neusmereno i neorganizovano kao što zvuči na ovom albumu.

Konačan zaključak je jednostavan i glasi – ovakvi bendovi su preko potrebni domaćoj sceni. Styptic odiše progresivnim razmišljanjem i pristupom, zavidna sviračka veština je de fakto tu, sklonost eksperimentisanju takođe, fali još samo ta jedna korekcija da bi njihova muzika glatko mogla da stane rame uz rame sa svetskim bendovima ovakvog usmerenja poput Spellbound Dazzle i sličnim. Videćemo kako će se Styptic snaći sa novim pevačem i u kojem će ih smeru ta promena odvesti, ali verujem da će momci u budućnosti iz Noesisa izvući kako snagu, tako i pouke iz napravljenih grešaka, te da će sledeći album biti daleko konkretniji i superiorniji.

Spisak pesama:

1.“Someone Inside”
2.”Picture Of A Sound”
3. “Symmetry”
4.”Clockwise”
5.”Doesn’t Feel Right”
6. “Dyeing Life”
7.”Wash”
8.”Undermine”
9.”TONe”
10.”Killing Time”
11.”Denial”

Ostavite komentar: