Stratovarius: Polarna svetlost u Srbiji

arhiva

Jedan od najpoznatijih power metal sastava, i jedni od pionira neoklasičnog metala, finski sastav Stratovarius, 23. januara je održao koncert u velikoj sali beogradskog SKC-a.

Koncert, u organizaciji agencije Terra Nostra Promotions, održan je u okviru turneje kojom je bend promovisao album Polaris, prvi posle odlaska gitariste, i vođe benda, Timo Tolkki-ja. Podršku na evropskom delu turneje, samim tim i na koncertu u Beogradu, pružali su im kiparski power metal sastav Winter’s Verge i mladi finski melodic death metal sastav Tracedawn.

Iako je koncert najavljen još na početku turneje, šest meseci pre datuma održavanja, nije bilo prevelike zainteresovanosti za njega. Bez obzira na to, svi su očekivali da će SKC biti bar solidno popunjen. Ipak, na žalost svih prisutnih, velika sala SKC-a je bila prilično prazna, naročito u početku, dok su svirali Winter’s Verge.

Kiprani su, iako domaćoj publici prilično nepoznati, tehnički vrlo potkovan i uigran power metal bend, sa dva albuma iza sebe, i prava je šteta što je njihov nastup bio slabo ispraćen. Da li je 19h bilo rano za početak koncerta ili je u pitanju bila nezainteresovanost publike, ne znam, ali njih je, po mojoj slobodnoj proceni, gledalo ne više od pedeset ljudi, i cela prisutna publika je stala u dva reda.

Posle njih, oko 20h, svoj nastup je započeo sastav Tracedawn. Iako je sastav vrlo mlad, većina članova ima manje od 20 godina, a sastav postoji od 2007, iza sebe već imaju izdata dva albuma. U pitanju je melodic death metal sa, ne toliko izraženim, metalcore primesama, naročito u vokalnom delu. Ukratko, atributi koji opisuju bend: melodično, čvrsto, glasno. I tako su i odsvirali. Publika je u tom trenutku već bila ne samo brojnija, već i mnogo življa, i može se reći da su Tracedawn bolje odradili posao, i bolje zagrejali publiku za glavni deo večeri. Ipak, i njihov nastup pratilo je prilično malo ljudi.

Dok se bina spremala za nastup zvezda večeri, publika se znatno uvećala, i velika sala SKC-a je tada već delovala popunjenije. Ipak, gužve je bilo samo u prvih par metara ispred bine. Po informacijama koje je izneo organizator, bilo je tek negde između 250 i 300 ljudi. To, naravno, nije sprečilo članove benda da nastup odrade maksimalno profesionalno i da u svakom trenutku daju svoj maksimum, kako bi prisutna publika u potpunosti uživala u koncertu. Nastup je otvorila pesma “Destiny”, sa istoimenog albuma, a onda je bend izređao nekoliko klasika: “Hunting High And Low”, “Speed Of Light”, gde je novi gitarista, Matias Kupiainen, pokazao da može bez ikakvih poteškoća da zameni Timo Tolkki-ja, i “Kiss Of Judas”. Posle toga, usledila je “Deep Unknown”, uvodna pesma sa novog albuma, koja je prikazala Kupiainena i kao kompozitora, a ne samo gitaristu. Nakon nje je usledila “Million Light Years Away”, a zatim je Jens Johansson dobio svojih par minuta da pokaže svoje umeće.  Usledila je još jedna pesma sa novog albuma, “Winter Skies”, a zatim i treća pesma sa “Infinite” albuma – “Phoenix”.

Narednih nekoliko minuta bilo je u znaku gitariste Kupiainena, i basiste Lauri Porra-e, koji su imali svoju mini jam sesiju. Posle toga, usledio je poslednji blok pesama za to veče, započet pesmom “Forever Is Today”, sa novog albuma, a završen hitom “Eagleheart”. Bend se oprostio od publike, međutim, publika je tražila bis i posle par minuta bend se, očekivano, vratio i odsvirao još tri pesme prisutnima: “Forever”, “Father Time”, i “Black Diamond”, za vreme koje se u prednjem delu sale napravila i šutka. Za kraj, bend se konačno oprostio od publike, uz po koju reč na srpskom pevača Timo Kotipelto-a.

Koncert je bio odličan, ali ga je pokvarila slaba posećenost. Možda će neki reći da je Stratovarius zakasnio sa dolaskom u Srbiju. Možda i jeste, ali nijedan ljubitelj power metala nije smeo da propusti ovaj koncert. Sve u svemu, ovo je bila jedinstvena prilika da se veličina kakva je Stratovarius vidi u Srbiji. Za kraj, možemo samo da zahvalimo agenciji Terra Nostra Promotions što ih je dovela u Srbiju.

 

Ostavite komentar: