Stone Sour

House of Gold & Bones (part 2)

Izdavač: Roadrunner, 9.4.2013.

Producent: David Bottrill

Žanr: Heavy metal, hard rock, alternative metal

Trajanje: 50:39

3.7/5

Ocena

Posle tri studijska albuma benda koji je (iako stvoren pre začetka ideje o Slipknotu) ponovo obnovljen zarad kreativnog osveženja Korija Tejlora i Džima Ruta, članova mamutskog Slipknota, dolazimo do izdanja koje preti da svojom količinom sadržaja i konceptima bude stavljeno rame uz rame s najvećim bendovima današnjice.

Dupli konceptualni album, House of Gold & Bones (Part 1 i 2) biva pušten na svetlost dana (prvi deo objavljen prošle godine) uz strip mini-seriju napisanu od strane Tejlora koji prati radnju albuma (takođe je i ekranizacija u planu). Posle godinu dana čekanja stigao je i drugi deo koji, u odnosu na prethodni album, daje širi, mračniji i eksperimentalniji zvučni dijapazon.

Šta nam to družina iz Ajove ovaj put donosi? Album započinje pesmom „Red City“ gde frontmen Tejlor uz sablasnu melodiju na klaviru peva neobičan refren „Like me/It’s not your gift to choose, I know I’m going to lose“. Tokom daljeg toka se pridružuje i ostatak benda koji kroz gradaciju dolazi do dela na 2:47 – teški, spori Sabbath rifovi uz Korijev čuveni agresivan urlik dodatno pospešuju sinematičan ambijent.

Sledi „Black John“ s interesantnim uvodom koji podseća na zvuk starog gramofona. Pesmu karakteriše uobičajeniji agresivniji Stone Sour zvuk, uz disko ritam na bubnju (Nine Inch Nails, anyone?). „Sadist“ nastavlja s „clean“ gitarama, uz melodični pop–rok refren. „Peckinpah“ se nadovezuje na prethodnu pesmu sa mestimičnim smenama akustičnog i distorziranog zvuka.
„Stalemate“ predstavlja pesmu koja pokazuje Tejlorov talenat za kvalitetnu vokalnu melodiju, kao i zanimljive gitarske harmonije u refrenu. 3:54 pokazuje fantastičan prelaz u završni refren u novom tonalitetu, koji na polovini istog ponovo menja tonalitet. Sjajan momenat.

„’82“ daje refren sa kombinacijom teme sa početka pesme i vokalne melodije. Dolazimo do umirujućeg intermeca „Blue Smoke“ s najavom agresivnijeg pristupa stilu bendova poput Oasis i Queens of the Stone Age u numeri, koja je i objavljena kao prvi singl, „Do Me a Favor“. Album završava naslovnom numerom s „navijačkim“ uzvicima i snažan „straight to face“ rif. Refren delom podseća na „Absolute Zero“ s prvog dela. Za pohvalu je i Rutov solo koji snažno doprinosi ukupnom frenetičnom nastupu čitavog benda.

Pozitivne strane albuma su svakako atmosferičniji zvuci koji daju potpuno novu dimenziju na moderan rok/metal zvuk i produkciju. Aranžmani su složeniji, ali ne samim tim i dosadni. Najjača strana albuma je svakako Tejlorov upečatljiv glas, koji je u novom instrumentalnom pristupu benda pronašao adekvatno mesto. Ovaj album može da napravi analogiju s Guns & Roses, kada su s prljavog rok zvuka albuma „Appetite for Destruction“ evoluirali na narednom duplom albumu „Use Your Illusion“ (1 i 2).

Negativne strane se odnose na pojedine momente kada bend zvuči pomalo „ok“. Deonice nisu uvek preterano inventivne i tradicionalni (ponekad i trivijalni) pristup sastava, koji svoje korene nalazi u alternativnijem zvuku devedesetih, ume da zamori. Album definitivno nije za one koji očekuju radikalno eksperimentalne zahvate koji potpuno zbunjuju prosečnog slušaoca, već više za ljubitelje konkretnog modernog rok zvuka sa blažom evolucijom u zvuku.

Spisak pesama:

1. “Red City” (4:39)
2. “Black John” (4:02)
3. “Sadist” (5:07)
4. “Peckinpah” (4:11)
5. “Stalemate” (4:47)
6. “Gravesend” (4:41)
7. “’82” (3:42)
8. “The Uncanny Valley” (4:01)
9. “Blue Smoke” (2:07)
10. “Do Me a Favor” (3:44)
11. “The Conflagration” (4:55)
12. “The House of Gold & Bones” (4:43)

Ostavite komentar: