Steel Panther

Balls Out

Izdavač: Universal Records, 28.10.2011.

Producent: Jay Ruston

Žanr: Glam metal, comedy rock

Trajanje: 47:28

4.0/5

Ocena

Uroš Smiljanić je, pišući o albumu Čuvar tajni Kraljevskog Apartmana, primetio da heavy metal možete iskreno voleti smejući mu se, i ja se u potpunosti slažem sa njim. Ne poričem da u muzici Venoma i Manowara možete uživati, ali teško da ih i u jednom trenutku možete uzeti za ozbiljno. O black metal bendovima da i ne govorimo.

Na sreću, ogroman broj metal muzičara je svestan potrebe za zdravom dozom humora (ne govorimo o bendovima kao što su Nanowar of Steel ili Pero Defformero, koji su postizanje komičnog efekta postavili za jedan od glavnih ciljeva svog delovanja). Na nesreću, veliki procenat metal publike od svojih heroja najmanje očekuje da ga zasmeju; tako se, na primer, pokušaj Helloweena da svojoj muzici daju nešto manje ozbiljan prizvuk završio neuspehom. Samo je u vreme najveće popularnosti glam metala humor bio gotovo sveprisutan – prednjačili su, naravno, Van Halen, Poison, Aerosmith, David Lee Roth, Extreme, Danger Danger, Zodiac Mindwarp – i dobro prihvaćen od strane publike; humor je uostalom bio skopčan sa hedonističkim pogledom na svet glamera.

Sa druge strane, u svetu metala je upravo glam metal najčešće predmet sprdnje. Odgovor na pitanje „Zašto je tako?“ nije teško naći: na stranu što su glameri od žanra koji je dugo bio sinonim za bunt protiv svih konvencija načinili mejnstrim mejnstrima, na stranu što su (gotovo svi) odbacili makabrističnu ikonografiju i bilo kakvu pomisao na socijalni komentar zadržavši od svojih prethodnika samo dionizijski moto „Sex, drugs & rock ‘n’ roll“, njihov najveći greh je, sudeći po metalcima, što su muziku koja bi morala biti veoma mračna i mačistička odenuli u šljokičavo ruho. Poznavaoci žanra, naravno, znaju da nisu baš svi glameri „izgledali k’o žene“ i smatraju da glam metalci pokude zaslužuju pre svega zbog neinventivnosti i šablonskog pravljenja muzike (iako bendove poput Dokkena, W.A.S.P.-a, Cinderellae ili Extremea uvek možete izvući iz rukava kada pobijate tvrdnje o potpunoj neautentičnosti glam metal bendova). Našminkane, kosate kopije bile su ismevane još u vreme njihove najveće popularnosti (videti spot za „No Sleep Till Brooklyn“ Beastie Boysa), ali je bilo potrebno čitavih dvadesetak godina od kraja ere da bi se, u liku Steel Panthera, pojavio bend koji će glam metal parodirati obraćajući pažnju i na estetiku i na poetiku i da bi Spinal Tap dobili dostojne naslednike.

Balls Out je treći studijski album Steel Panthera i drugi koji su objavili pod tim imenom (prvi, Hole Patrole, su objavili pod imenom Metal Shop, a zatim ga reizdali pod imenom Metal Skool), i on ne skreće previše sa kursa koji su američki neoglameri zacrtali još svojim prvim izdanjem: parodiranje imidža glam bendova iz druge polovine osamdesetih i pesme koje poštuju forme tipičnih hard rock himni i ljigavih balada, ali su začinjene eksplicitnim stihovima. Kada je o samoj muzici reč, Balls Out ne donosi ništa novo – u tome je, naravno, i poenta – no Steel Panther su manje-više autenični, koliko se to može biti u okvirima žanra. Iako vam se može učiniti da u pojedinim pesmama sa Balls Out prepoznajete pozajmice iz pesama Cinderellae, FireHousea ili Alicea Coopera, Steel Panther su uspeli da izgrade nešto što se uslovno može nazvati „njihovim stilom“, a što je opet potpuno klišeirano, pa se može doživeti samo kao parodija žanra, nikako kao parodija na radove konkretnih izvođača. Izuzetak je samo prva pesma na Balls Out, govorni intro „In The Future“, koji je urnebesna parodija na „In The Beginning“ sa albuma Shout At The Devil Mötley Crüea (valja, doduše, napomenuti i da omot za Balls Out pomalo podseća na originalan omot za Slippery When Wet Bon Jovija). Kako su tekstovi zanimljiviji deo pesama Steel Pantehra, činjenica da su ovi momci sasvim pristojni muzičari vam može čak i promaći.

Kao što se muzika Steel Panthera drži klišea, njihovi tekstovi dosledno poštuju stereotipe: glam metal muzičar nije previše bistar, imidž mu je važniji od muzike, ali su i imidž i muzika sredstvo za dolaženje do devojaka – geslo Steel Panthera mogla bi biti čuvena rečenica koju u filmu This Is Spinal Tap izgovara R.J. Parnell: „Dok god je, znate, seksa i droge, mogu bez rock ’n’ rolla“. Na ovom albumu Steel Panther pevaju gotovo isključivo o seksu – samo pesma „I Like Drugs“ ima nešto drugačiju tematiku, ali je i ona začinjena pornografskim stihovima – njihovi heroji su Ron Jeremy i Tiger Woods, oni se razmeću svojim seksualnim podvizima i mogućnostima („17 Girls In A Row“, „Weenie Ride“), a seksizam je u osnovi njihovog pogleda na muško-ženske odnose („It Won’t Suck Itself“, na kojoj se kao gosti pojavljuju pevač Nickelbacka, Chad Kroeger, i gitarista Extremea, Nuno Bettencourt, „Critter“, „That’s What Girls Are For“, „If You Really, Really Love Me“).  Upravo to je i glavna mana ovog albuma. Iako pesme Steel Panthera i dalje odišu southparkovskim humorom – „Supersonic Sex Machhine“ zvuči kao nacrt scenarija za porno parodiju nekog naučnofantastičnog filma – i autokarikaturom – „I got a 5150 on a 212, I’m following a 1984 yellow Camaro, suspect looks like a chubby David Lee Roth“ („I Like Drugs“) – albumu Balls Out nedostaje pesama kakve su metal kvazihimna „Death To All But Metal“, apoteza „opasnim metal ženskama“ „Eyes Of A Panther“, ili parodija metal ikonografije na tragu Spinal Tapa „Hell’s On Fire“ sa njihovog prošlog albuma, Feel The Steel. Svakako, treba imati u vidu da su pesme koje su se našle na Feel The Steel nastajale u periodu 2003 – 2008, a da su pesme sa Balls Out nastajale u periodu od samo dve godine, tokom kojih su Pantheri, očigledno, uvideli da njihove pornografske pošalice najbolje prolaze kod (američke) publike, a kako su oni pre svega zabavljači, ne možete ih kriviti što su ta očekivanja nastojali da ispune. Balls Out uglavnom jeste veoma zabavan i sigurno će vas nasmejati, ali Pantherima nedostaje svestranosti jednih Tenacious D (o Weird Al Yankovichu da i ne govorimo), te se neizbežno nameće pitanje „Još koliko će Steel Panther biti zabavni?“; tačnije: „Još koliko će biti zabavna parodija na glam metal koja se uglavnom oslanja na opscene stihove?“.

Spisak pesama:

1. „In The Future“ – 1:28
2. „Supersonic Sex Machine“ – 3:10
3. „Just Like Tiger Woods“ – 3:41
4. „17 Girls In A Row“ – 3:41
5. „If You Really, Really Love Me“ – 2:25
6. „It Won’t Suck Itself“ – 2:54
7. „Tomorrow Night“ – 2:58
8. „Why Can’t You Trust Me“ – 4:01
9. „That’s What Girls Are For“ – 3:59
10. „Gold-Digging Whore“ – 3:55
11. „I Like Drugs“ – 4:19
12. „Critter“ – 3:38
13. „Let Me Cum In“ – 3:30
14. „Weenie Ride“ – 4:20

Ostavite komentar: