Stampedo ružnih, prljavih, glupih i zlih u Božidarcu – Repetitor i Straight Mickey and the Boyz

Repetitor / foto: Nemanja Đorđević

Postoje bendovi koje bez obzira koliko voleli da slušate kod kuće, pokazuju svoju prirodniju, siroviju i neobuzdaniju energiju tek kada izađu na binu i publiku potčine svojim nastupom učinivši je delom njega. Repetitor i Straight Mickey and the Boyz važe za retke bendove na našoj  sceni koji su u stanju da to izvedu na pravi način. To su ponovili i na jučerašnjem nastupu u Božidarcu.

Za predgrupu je izabran garaž surf rok bend iz Beograda Dogs in Kavala. Svoj nastup počeli su nešto kasnije nego što je bilo zakazano, tako da ih je dočekala puna sala na Vračaru. Bend je u toku nastupa više puta iskazao zahvalnost što su pozvani da sviraju i da je ovo najveća publika koju su ikada imali.

Ova trojka pokušava da na nešto savremeniji način prezentuje psihodeličnu muziku 60-ih i 70-ih godina. Momci dosta eksperimentišu, ali se zbog toga čini da nemaju tačno usmerenje i ideju šta zapravo žele da sviraju, pomalo im i nedostaje sviračkog iskustva, ali to će se vremenom popraviti. Ipak, ovaj bend je uspeo da svojom svirkom pokrene publiku, najvećim delom devojke koje su uživale skačući u prvim redovima.

Straight Mickey & The Boyz

Na binu zatim izlaze Straight Mickey and the Boyz. Menjaju se bubnjevi, sledi kratka provera ostatka opreme i svirka počinje. “Haos radi” najnoviji singl bend otvara koncert dok se svi guraju ka prvim redovima. Bend je u toku svirke neprekidno bio u pokretu i davao sve od sebe da osim kvalitetne svirke fanovima pruži i kompletan vizuelni doživljaj. Gitarista i basista neprekidno skaču, prilaze jedni drugima u toku instrumentalnih delova kako bi razmenili pozitivnu energiju ili prilaze na ivicu bine kako bi bez mikrofona pevali publici u lice.

Nastup je većinski bio ispunjen pesmama s prvog albuma, ali je bilo i do sada neobjavljenih. “Ako nemaš snažnu volju kako misliš da postojiš” refren je nove pesme na koju je publika burno reagovala i u toku koje su nastale prve šutke i odobravajuća pevanja osvešćujućih i blago provokativnih stihova. Bend je povremeno odlazio u improvizacije kao u toku pesme “Siguran” koja je znatno produžena efektivnim nojz završetkom iznedrila besne urlike fanova u prvim redovima. Za kraj svog nastupa ostavili su “Ne osećam se dobro” i “Dalek svet” koja na svakom koncertu dobija potvrdu da je najveći hit benda. Nastala je šutka veselog karaktera u kojoj su svi skakutali pevajući zaraznu melodiju. Sve dobija izgled kao u spotu ove pesme samo s drugim licima u njemu. Straight Mickey and the Boyz su obavili više od zagrevanja za koncert Repetitora, pruživši preciznu, posvećenu i dobro isplaniranu svirku, polako pretvarajući publiku u ono u šta će ona nešto kasnije postati.

Masa se kreće ka vratima kako bi izašla i udahnula svežeg vazduha, jer je u Božidarcu bilo nepodnošljivo zagušljivo. U sali zabranjeno je pušenje kako bi se taj problem regulisao, ali to nije dovoljno jer ne postoji odgovarajuća ventilacija. Dok ljudi otežano prolaze kroz uska vrata Repetitor se lagano sprema za početak svoje svirke.

Repetitor

Od prvih udaraca bubnjeva i oštrih tonova na gitarama “Devojke idu u Minhen” otvara veliki krug ispred bine u kom počinje agresivna šutka koja se u toku pesme proširuje do gotovo polovine prostora. Atmosfera u celom Božidarcu od samog početka odlazi na visok nivo i publika postaje aktivni učesnik u koncertu. Pokvareni podli nisu oni, ružni prljavi, glupi, zli, to smo mi, to smo mi odzvanja tokom pesme “Šteta” i dodatno širi šutku i aktivira pevanje, besne urlike, vrištanje, dok zadnji redovi pokušavaju da se probiju napred kako bi i oni direktnije uživali u nekontrolisanom ludilu.

Biću bolji“, “Pukotine” i “Kralj ničega” dovode i muzičare na bini u pomahnitalo stanje u kom Vlastelica i Ana-Marija neprekidno skaču s jednog kraja bine na drugi, požrtvovano pevaju tekstove pesama dok se stalci sa činelama Mileninog bubnja neprekidno klate kao da će svakog trenutka pasti. Ova trojka zna da uživa dok svira i iskreno veruje u ono što radi, imaju snagu, energiju i veštinu i dok ih gledate možete im zavideti samo na tome koliko su srećni dok rade ono što iskreno vole.

Kad je izgledalo da haos ne može biti veći počinje “Ako te ikad“, najagresvnija pesma s novog albuma, koja publiku pretvara u moćni stampedo pogođen ovom iskrenom pesmom o ljubomori koja sa svakim novim pojavljivanjem intro rifa postaje sve žešća i žešća. Sledi “Sve da zaboravim” koja, iako je nešto mirnijeg karaktera, ne dozvoljava predah zadihanoj i znojavoj masi. “U pravom trenutku” uvek bude jedna od najuzbudljivijih na koncertima Repetitora. Besna pesma koju čini kvalitetna naracija Borisa Vlastelice uvek pokrene fanove da zajedno s njim ispričaju njenu kompletnu priču, dok čekaju glavni rif kako bi se prepustili njegovog energiji.

Slede pesme “Gde češ“, “Jataci” i “Zli sin” a publika ne prestaje da pomahnitalo uživa. “Crveno” stiže kao osveženje posle dugog treninga koji vas je potpuno iscrpeo. Ova pesma predstavlja nešto veoma sveže i drugačije u opusu benda, a njeno koncertno izvođenje propraćeno adekvatnim svetlom boje iz naslova stvorilo je mirnu, ali uznemirujuću i mračnu atmosferu u klubu.

Nastavlja se s pesmama s novog albuma. “Ekspedicija” s čudnim ritmom publiku ostavlja delimično zbunjenom i nemom, dok “Suženi snovi” ponovo pretvaraju publiku u one što moraju sići s uma u pesmi “Crveno“. Sve puca od silovitih uradaraca na bubnjevima Ana-Marija izvodi svoj ples dok svira bas, a Vlastelica skače na pojačalo i gledajući publiku sa dodatne visine svira energični instrumentalni završetak pesme. Publika odlepljuje i ogromnim ovacija nagrađuje ovo izvođenje.

Ja” i “Životinje” zatvaraju regularni deo koncerta. Izgledalo je da će ovaj koncert biti uskraćen za Borisov redovni skok u publiku, ali ipak ne. Sa sve gitarom, ne prestajući da svira, skočio je na leđa kako bi ga publika dočekala, kratko držala na svojim šakama, a zatim vratila na binu. Ovo spada u ekstremne sportove srpskog rokenrola. Ne pokušavajte ovo kod kuće. Bend silazi s bine, a zatim se na poziv fanova vraća kako bi odsvirao još jednu pesmu. “Beskraj” je ostavljena za sami kraj, ali je izgledalo da ljudi prosto više nemaju snage, jer su se skuvali u Božidarcu u kom je bilo zagušljivo i toplo kao u sauni. Bend se oprostio od publike i najavio da se ponovo vidimo na ulici ispred Skupštine kad se oni vrate sa svoje evropske turneje.

Ovo je nešto što prosto mora da se vidi. Ovakva energija, ovakvo samopouzdanje i posvećenost je nešto što nedostaje većini bendova na našoj sceni. Bendovi koji su svirali pokazali su da to poseduju. Ukoliko volite šutke sutra nećete proći bez bolova u mišićima i zglobovima, a ukoliko više volite da stojite po strani i pevate pesme nadglašavajući se s muzičarima čeka vas sigurna promuklost. Ovi muzičari ne dozvoljavaju vam da ostanete neutrali po pitanju njihovih koncerata, odavde odlazite sigurno pod utiskom. Kakav god da je on.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Ostavite komentar: