Šta muzičari slušaju: Zoran Sokolović Vandal (Infest)

Zoran Sokolović Vandal, InfestKada bi se analizirala srpska metal scena poslednjih 10-15 godina, teško da bismo našli veliki broj bendova koji su svojoj priči ostali verni od samog početka, koji su pretrpeli brojne promene u postavi, a ipak opstali, bendove koji su se probili i na stranom terenu i ostvarili značajniji uspeh, uprkos tome što je tako nešto uvek daleko od lakog zadatka za izvođača iz Srbije. Onih koji su prošli kroz sve to je zaista malo, ali ako neko spada u tu grupu, to je nesumnjivo Infest. Frontmen i jedini originalni član ovog benda, koji je osnovao još 2002. godine, Zoran Sokolović, sa našim čitaocima će podeliti albume koji su izvršili ogroman uticaj na njega i formirali ga kao muzičara.

Black Sabbath – Sabbath Bloody Sabbath (1973)

Prva kaseta koju sam ikada dobio. Sa prvim tonovima kasete, ostao sam zalepljen za krevet i slušao satima bez prestanka. Kako sam bio jako mali, nisam znao strane jezike, pa sam u svesci pisao reči onako kako čujem, kako bih mogao i ja da pevam, bez obzira što nemam pojma šta to znači, a onda smarao sestru da mi sve te moje brljotine prevodi. Definitivno album urezan u srcu maksimalno.

Iron Maiden – Killers (1981)

Odmah nakon Sabbatha, naleteo sam na kasetu Maidena i kao što sam i očekivao, dok sam išao ulicom i gledao original bugarsko izdanje, ostavilo me je totalno bez reči i definitivno nateralo da nađem gitaru kako znam i umem i počnem da sviram. Vrlo brzo su krenula presnimavanja svega i svačega što sam nalazio po kući, samo kako bih kompletirao Maiden i provodio sate uz neki mali kasetofon, zajedno sa papirom i olovkom, beležeći reči, na samo meni poznat način.

Slayer – Show No Mercy (1983)

Stepenica ka agresiji koju do tada nikada nisam čuo. Osećaj da mogu da polomim sve u sobi, samo kada čujem zvuk gitare i toliko brze rifove, koji su meni bili gotovo nestvarni. Prvi susret sa toliko mržnje, besa i iskrene emocije u muzici, urezalo je u meni i put kojim i dan danas idem sa svojom muzikom. Bez ikakvih klišea, taj bend danas ne zvuči upola dobro kao tada, ali meni je jedan od najuticajnijih bendova svih vremena.

Unleashed – Where No Life Dwells (1991)

Kada sam dobio od prijatelja CD ovog kultnog izdanja, brat i ja nismo verovali šta se dešava. Kakav je ono vokal, kako ovi ljudi ovo sviraju, šta se ovo dešava? Nakon samo jednog slušanja, shvatio sam da je meni death metal postao omiljeni pravac muzike. Taj CD se okretao danima, a na nekim VHS kasetama sam čak i spot nasnimio i vraćao traku do iznemoglosti. Švedska starudija, sa najmasnijim distorzijama na svetu i najboljim vokalom koji sam do tada čuo… URGH!

Vader – Litany (2000)

Ne treba puno pričati o Piteru i Vaderu. Mislim da je to deo odrastanja 90% ljudi koji ovo čitaju. U srednjoj školi su svi znali kada ja uđem u učionicu, jer se odmah sa vrata orio Wings, što sam glasnije mogao. Drao sam se iz petnih žila, samo da što približnije Piteru otpevam, nervirajući apsolutno sve ljude oko sebe, ali meni se to tada činilo kao da je najbolja stvar koju sam uradio. Nakon prvog koncerta u Domu Omladine, nisam mogao danima da se smirim, jer mi je Piter poklonio prišivač Vader, koji mi je i dan danas na jakni. Svojim gestom je dobio još jednog vernog fana, za čitav život.

Grave – Souless (1994)

Treći album ovih death metal velikana je bio otkrovenje za mene. Spori rifovi koji melju sve pred sobom i vokalčina koja je došla direktno iz pakla. Nakon toga sam video i spot za naslovnu pesmu i to je bilo to. Ja sam već znao koji bend obožavam i gde će mene sve to odvesti. Koliko sam samo taj album preslušavao i koliko sam zavoleo sve to, govori to da sam odmah nakon tog albuma tržio sve moguće načine da dođem do kasete s drugim albumima, a koliko volim taj album, potrudio sam se čak nakon 10 godina, da nađem taj album na original kaseti, jer tu uspomenu moram da čuvam uz sebe celog života.

Ostavite komentar: